ЧВРСТ СТАВ РУСИЈЕ: НАТО је дошао до црвене линије

ČVRST STAV RUSIJE: NATO je došao do crvene linije

15 aprila 2019

Prekid saradnje Rusije i NATO rezultat je izuzetno agresivne politike Alijanse prema Moskvi. U ovakvim okolnostima Rusija je morala da zauzme čvrst stav, jer je očito da tek kad NATO sile razumeju da je stvar došla do crvene linije, onda će možda početi razumnije da se ponašaju.

Rusija i NATO su u potpunosti prekinuli saradnju po civilnoj i vojnoj liniji, rekao je u intervjuu za Sputnjik zamenik ruskog šefa diplomatije Aleksandar Gruško. Kako je naveo, NATO je sam odbio pozitivne teme u razgovorima sa Rusijom.



„One ne postoje. Za sada nema signala da NATO vidi izlaz iz ovog ćorsokaka“, naglasio je Gruško.

Komentarišući takav razvoj situacije na relaciji Rusija-NATO, Sergej Jermakov sa Ruskog instituta za strateška istraživanja za Sputnjik kaže da će se, nažalost, pogoršanje odnosa između Alijanse i Moskve nastaviti i ubuduće, jer vojni savez i dalje koristi negativnu retoriku po pitanju Rusije.

„NATO i dalje forsira mit o ’ruskoj pretnji‘. Pojavljuje se sve više izveštaja i izjava visokorangiranih zvaničnika NATO-a o tome da Alijansa treba da nastavi politiku odvraćanja Rusije. Naravno da takva politika i prekid saradnje stvaraju atmosferu neizvesnosti i nesigurnosti u Evropi“, napominje Jermakov.

Kako kaže, bez saradnje Rusije i NATO-a ne mogu se efikasno rešiti problemi koji imaju globalni značaj.

„Takođe, nemoguće je izgraditi novu bezbednosnu arhitekturu Evrope bez ruskog učešća što, inače, priznaju i pojedine zemlje-članice NATO-a. Međutim, kad neka zemlja-članica NATO-a iznese takvo mišljenje, odmah slede optužbe na račun Rusije kako ona, navodno, potkopava jedinstvo Alijanse“, ukazuje Jermakov.

Naš sagovornik dodaje da se sastanci na nivou Rusija-NATO održavaju vrlo retko i njihov cilj je da spreče ono što se zove „slučajni“ vojni sukob.

„Ukoliko dijalog ostane na ovakvom nivou, ozbiljni problemi s kojima se suočava Evropa nikada neće biti rešeni“, kategoričan je Jermakov.

Istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković takvo stanje u odnosima odnosima Rusije i NATO-a vidi kao rezultat izrazito agresivne politike Alijanse prema Moskvi.

„NATO je i ranije demonstrirao neprijateljstvo prema Moskvi, ali se ipak trudio da to, u velikoj meri, bude retorički propagandno. Sada je ušao u novu fazu gde bukvalno na granicama Rusije sprovodi mere koje bi mogle da se okarakterišu kao priprema za agresiju. Naravno, to je nemoguće jer je Rusija suviše snažna država i NATO je svestan da bi se takav pokušaj završio globalnom katastrofom. Bez obzira na sve, nesumnjivo se radi o visokom stepenu provokativnog ponašanja sa ciljem da se Moskva iritira“, smatra Anđelković.

On napominje da je teško naći odgovore na pitanja zašto NATO to radi i zašto se na takav način poigrava sa globalnom bezbednošću.

„U ovim okolnostima Rusija je morala da zauzme čvrst stav, jer je očito da tek kada NATO sile razumeju da je stvar došla do crvene linije, da stvari mogu da se otmu kontroli i da oni sami budu ugroženi, onda će, možda, početi razumnije da se ponašaju. Naime, dok god Rusija popušta na način koji je racionalan, kako bi se izbegao sukob, i dok god taktizira, evidentno je da je Alijansa spremna da ide sve dalje u svom naumu“, kaže Anđelković.

Naš sagovornik ipak ostavlja mogućnost da je ovaj prekid saradnje možda upravo u funkciji uspostavljanja neke normalne saradnje u budućnosti, jer je evidentno da NATO postupa po toj logici da kada oseti da je „čvrsto“ počinje razumnije da se ponaša.

(Sputnjik)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Stop says:

    Bla, bla Rusi ..., cim kazu da dodjete na satanak saNATO fasistima na razgovore , trcat ce te glavom bez obzira i na sve zaboraviti , zivi bili pa vidjeli . Rusi ko i Srbi vole njihove lazi iznad svega !! PA STA GOD BILO .

  2. Slobodanka says:

    Zašto NATO to radi, zašto je ušao u novu fazu te bukvalno na granicama Rusije sprovodi mere koje bi mogle da se okarakterišu kao priprema za agresiju, zašto se NATO na takav način poigrava sa globalnom bezbednošću. 1. Trka u naoružanju iscrpljuje i ekonomski, a Rusija za razliku od SAD nema štampariju novca bez pokrića. Svojom agresivnošću nastoje da primoraju Rusiju da što više izdvaja za odbranu i ko zna koliko dugo će to trajati. Pored toga izriču ekonomske sankcije Rusiji itd. Dakle na ovaj način nastoje da vode ekonomski rat protiv Rusije. Koliko dugo će izdržati ruski gradjani, ako takva trka vodi u njihovo sve veće siromaštvo? Dakle u toj varijanti NATO ne bi uopšte morao bukvalno da zarati protiv Rusije jer za njih veliki deo posla odradili bi socijalni protesti širom Rusije a s tim zajedno ide i pad popularnosti Putinove politike neposlušnosti prema Zapadu. Neće tako lako i brzo ostvariti političku smenu u Rusiji, ali važno je ovo da posle ovog Putinovog predsedničkog mandata da li dolazi naslednik? Moguće je da na čelu Rusije tada žele da vide nekog poslušnog poput Gorbačova. 2. Tokom prvog svetskog rata najpre su Austrougarska i Nemačka bile u vojnom savezu Centralnih sila, a zatim im se pridružile Turska i 1915 Bugarska. Posle stupanja Turske na stranu Centralnih sila u oktobru 1914 godine Rusija je bila lišena osnovnih trgovačkih puteva preko teritorije Turske, a u to isto vreme Nemačka je blokirala Baltičko more? Zar na istim mestima nešto slično ne pokušavaju i danas? Kao nekad Nemačka danas bi NATO da blokira i Baltičko more i Severni ledeni put. Na Crnom moru? Eventualni otvoreni ratni sukob Rusija-Turska ili Rusija- Ukrajina imao bi posledice po Rusiju na osnovu konvencije iz Montrea koja reguliše prolaz brodova kroz Bosfor i Dardanele. 1) "Sloboda prolaza i plovidbe TRGOVAČKIH BRODOVA se suspenduje za one zemlje sa kojima je Turska u ratu, a trgovački brodovi ostalih država (koje nisu u ratu sa Turskom) zadržavaju pravo plovidbe pod uslovom da ne podržavaju ni na koji način neprijatelja." Dakle ovo znači da Rusija kako god zna i ume treba da izbegne ratni sukob sa Turskom. U protivnom izgubiće trgovaćki put kroz Bosfor i Dardanele do Sredozemlja. 2) U slučaju rata između crnomorskih zemalja, ako je Turska neutralna, ratni brodovi neutralnih zemalja zadržali bi pravo prolaza kroz Bosfor i DardaneleDOK BI SE TO PRAVO USKRATILO RATNIM BRODOVIMA ZARAČENIH STRANA SEM U SLUČAJU POVRATKA U SVOJU LUKU..." Ovo znači da Rusija kako god zna i ume treba da izbegne otvoreni ratni sukob sa Ukrajinom. Čak ako Turska koja je kontrolor tih morskih prolaza ne bi ništa preduzela, tu su NATO članice od kojih su 3 stalne članice SB UN. Ne treba potceniti Ratnu mornaricu SAD. Dovoljno je da uspešno usporavaju rusku crnomorsku flotu u njenom putovanju do Sirije, a time bi najpre bile ugrožene dve ruske baze u Siriji a i snabdevanje vojske Sirije. Eto, zato im treba ova na prvi pogled budalasta ukrajinska vrhuška koja i nije budalasta jer nastoji da isprovocira pravi rat sa Rusijom tj. da dokaže celom svetu da postoji ratni sukob Rusija-Ukrajina.

  3. Slobodanka says:

    Slični teški odnosi velikih evropskih sila prema Rusiji postojali su i tokom Krimskog rata (1853-1856) godine. Tada se vodio rat iymedju Ruske imperije s jedne strane, a s druge strane bile su: Ujedinjeno kraljevstvo (tj. V. Britanija koja je tada bila vodeća svetska sila!), Francuska, Osmansko Carstvo i Italijansa kraljevina Pijemont. Velika Britanija Austrijsko carstvo tada nije bilo u otvorenom sukobu, ali su ipak pomagali Osmansko carstvo što je iznenadjenje s obzirom na sukobe Austrije sa Turskom u Evropi. Zna se i zašto. Za svaki slučaj zbog Slovena na Balkanu i u celom Austrijskom carstvu bojali su se eventualnog napredovanja Rusije. Velika Britanija takodje je bila protiv povezivanja Rusije sa Slovenima na Balkanu, nastojala je da izbaci Rusiju sa crnomorskih obala, iz Kavkaza i Zakavkazja i iz Severne Amerike. ... Ratna dejstva su se odvijala na Kavkazu, u Dunavskim kneževinama (Vlaška i Moldavija), na Baltičkom, Crnom i Azovskom moru zatim na Belom moru (Egej) a takodje na Kamčatki i za Kurile. Primećujete li da pomenuta mesta tinjaju i danas? Hoću da kažem ništa se nije promenilo u odnosu velikih zapadnih sila prema Rusiji. To se ponavlja iz rata u rat, iz veka u vek već na krajnje dosadan način. Rusi sve ovo što ja primećujem sigurno još bolje primećuju i bolje znaju. Značajna promena je samo u naoružanju koje se stalno razvija i koje se primenjuje tokom rata. Uvek važi isto pravilo da rezultat nekog rata unapred se zna u zavisnosti od različitog stepena superiornosti u naoružanju tih zaraćenih strana. Na sve to Rusija im i dan danas prilično strpljivo ponavlja: Rusija ima samo dva verna saveznika – svoju armiju i ratnu flotu, a sada medju saveznike dodaje svoje Vazdušno kosmičke snage i Vojno industrijski kompleks. Ali s druge strane stalno je svinja koja uporno hoće da jede dinja. Hoću da kažem: Ne vredi svinjama govoriti. Svinja osta svinja.

    • Slobodanka says:

      Ispravka> U ovoj rečenici suvišno je "Velika Britanija", to je greška u kucanju, a treba da stoji samo Austrijsko carstvo. "(Velika Britanija - ovo zamislite da je obrisano) Austrijsko carstvo tada nije bilo u otvorenom sukobu, ali su ipak pomagali Osmansko carstvo što je iznenadjenje s obzirom na sukobe Austrije sa Turskom u Evropi."

  4. Slobodanka says:

    Pored velikih globalnih multinacionalnih firmi- osvajačica sveta NATO je druga veoma važna poluga za osvajanje sveta. NATO je veoma važan instrument Novog svetskog poretka, ali taj njihov unilateralni poredak ipak slabi. Oni to osećaju i sad grčevito rzradjuju sve svoje šanse da poprave rezultat. SAD ima velike proizvodjače noaružanja i može da radi na pronalaženju nekog novog naoružanja kojim bi uspešnije parirao toj nevaljaloj i neposlušnoj Rusiji, takodje nastoje da vode ekonomski rat protiv Rusije. Ali šta da urade sa Kinom koja im je prvenstveno ozbiljan ekonomski rival? Ne bih da opisujem ratove koja je preživela Kina, ali treba krenuti od Opijumskih ratova (Prvi- V.Britanija protiv Kine i Drugi V.Britanija i Francuska protiv Kine) i bar činjenicu da su istoričari za početak Drugog svetskog rata mogli uzeti i Drugi japansko kineski rat koje je počeo 07. jula 1937 godine i trajao je do 09.septembra 1945 godine, a uzeo je tako puno kineskih života.

  5. Boze Pravde says:

    Nato u blato.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *