Чврсте споне Његоша и српства

Čvrste spone Njegoša i srpstva

15 novembra 2017

NA dan rođenja pisca, vladike i vladara Petra Drugog Petrovića Njegoša (1813 – 1851) u ponedeljak je u Svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu održan naučni skup „Knjige o Njegošu“ povodom 170 godina od prvog izdanja „Gorskog vijenca“, Vukovog prevoda „Novog zavjeta“, Brankovih „Pesama“ i Daničićevog „Rata za srpski jezik i pravopis“.

Ističući veliki značaj 1847. godine za srpsku duhovnost, jezik, književnost i kulturu, skup je priredio Njegošev odbor Matice srpske, čiji je predsednik od osnivanja 2006. godine, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Da je Njegoš najveća tema srpske književnosti i kulture i da „jedno bez drugog ne može“, ukazao je predsednik Matice srpske profesor Dragan Stanić.

– Zaludan je napor da se pocepa ono što se pocepati ne može. Njegoševstvo i Srpstvo čvrsto su povezani, a onaj ko bi pokušao da to nebrigom i nasiljem odvoji, taj sasvim sigurno srpskoj kulturi ne pripada – kazao je Stanić i podsetio na povezanost Njegoševu sa Maticom srpskom. Prvi kritički napisi o piscu nastali su upravo u Matičinom Letopisu – urednik tog časopisa Teodor Pavlović napisao je 1834. godine tekst povodom Njegoševog prvenca „Pustinjak cetinjski“.

U danas jednom od najstarijih časopisa u Evropi, između ostalog, objavljena je 1837. godine posmrtna oda „Nadlažnij znak pameti prahu narodoljupca“, koju je Njegoš napisao povodom smrti Lukijana Mušickog.

U pozdravnoj besedi vladika bački Irinej rekao je da je Njegoš vaistinu jedinstven u svom stvaralaštvu, nevelikom po obimu, a prevelikom po vrednosti.

– Nije puka slučajnost to što su knjige o Njegošu pisali oni najbolji – od svetog vladike Nikolaja i Ive Andrića do Isidore Sekulić, Anice Savić Rebac i drugih – besedio je vladika Irinej.

Akademik i potpredsednik Njegoševog odbora, Miro Vuksanović kazao je da je od Njegoševe smrti objavljeno više od četiri stotine posebnih izdanja o pesniku „Luče mikrokozme“, njegovom ukupnom delu i uzvišenom životu, računajući pritom i rečnike i tumačenja i knjige u više izdanja.

– I pored toga, Njegoš još nije izučen kako zaslužuje, ali jeste krivotvoren kako ne zaslužuje, naročito u poslednjih nekoliko godina koje će, inače, biti zabeležene kao vreme u kojem su po tuđoj volji osporavane i do sramotnosti kuđene osnovne srpske vrednosti, nacionalne, verske, kulturne, književne i jezičke – rekao je Vuksanović.

STO FORINTI ZA UČLANJENJE

GODINE 1845. uplativši prilog od 100 forinti, Njegoš je postao član Matice srpske. O tome je na zasedanju Matičinom 5. januara 1846. izvestio sekretar te ustanove Teodor Pavlović. Zauzvrat, Njegoš je Biblioteci Matice srpske darovao prvi primerak „Luče mikrokozme“ i pet knjiga „Gorskog vijenca“. U Matici je i smrt pisca (1851) dostojno ožaljena.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. goran says:

    Radije cu citati Lazu Kostica nego Njegosa. Mnogo se naduvava Njegos iz politickih razloga. Poezija sa time nema nikakve veze. Tvrditi da je Njegos jedini velikan je najobicniji fetisizam.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *