Da li Bošnjacima smeta reprezentacija Republike Srpske ili nešto drugo?

Da li Bošnjacima smeta reprezentacija Republike Srpske ili nešto drugo?

18 decembra 2013

121139_zarko-markovic-1_ifPiše: Žarko Marković

U proseku jednom mesečno mediji iz Sarajeva objave „ekskluzivnu“ vest da je FIFA zabranila fudbalskoj reprezentaciji Republike Srpske odigravanje prijateljskih utakmica. Vođeni ofucanim manirom neproveravanja informacija koje objavi neko drugi, na to se zakače i banjalučki, kao i mediji iz regiona, i sve to izazove višečasovnu histeriju na internet stranicama i društvenim mrežama, koja se smiri odmah kada neko normalan proveri celu stvar, ili u FIFA ili na nadležnim adresama u republičkoj fudbalskoj organizaciji. Tako je bilo i juče. Rodoljub Petković i – važno je zvati se Mile – Kovačević objasniše da FIFA ne može da izrekne zabranu, jer zahtev za odigravanje utakmice ne postoji.

Navijanje za fudbalsku reprezentaciju BiH je svojevrstan sociološki fenomen, koji je komplikovan otprilike u istoj meri kao i odgovornost najbrojnijeg naroda u zemlji za činjenicu da Hrvati i Srbi tu selekciju ne shvataju kao svoju. Oni „fanatikosi“ koji se upljuvaše od kritike na račun onih koji ne navijaju za Džeku i ekipu, prvi su na „Bilinom polju“ u Zenici ogrnuti zastavom sa ljiljanima i pesmom „Jedna si jedina“ na usnama. Većina Srba i Hrvata sa takvima nikada neće stati rame uz rame, pa makar reprezentacija postala prvak sveta u Brazilu. Ratna himna i mirnodopska reprezentacija ne idu zajedno, koliko god Pape Sušić podsećao na prošla vremena i bio simbol one zemlje koju su „svi voleli“.

Reprezentacija Republike Srpske smeta kreatorima informacija o zabrani FIFA, iako je reč o selekciji koja postoji samo na papiru. Ona ima samo selektora Željka Buvača, kojem je, da se ne lažemo, rad u Borusiji i savetovanje genijalca Jirgena Klopa primarna delatnost. Isti taj selektor nikada otvoreno nije ni nagovestio ko bi mogao da igra u toj reprezentaciji. Nepoznato je kada će, i da li će uopšte, ta selekcija krenuti putem Katalonije, Baskije ili Andaluzije koje, najčešće oko božićnih praznika, igraju prijateljske utakmice, a da niko u Madridu nema ništa protiv. Sasvim je normalno da Karles Pujol ili Đordi Alba igraju i za Kataloniju i za Španiju, kao što bi bilo logično da i za Srpsku, i za BiH igraju Zvjezdan iz Gradiške ili Asmir iz Trebinja. Ta praktično imaginarna reprezentacija Srpske toliko smeta nekome u Sarajevu da bar jednom mesečno mora da smišlja podvale u vezi sa FIFA. Naravno, logično je pitanje koliko im smeta nešto drugo što je srpsko, a mnogo je konkretnije od nepostojeće reprezentacije.

Ovde se vekovima živi na principu da komšiji crkne krava. Ako bismo tu frazu preveli sarajevskom logikom, glasila bi da komšiji crkne reprezentacija. Republike Srpske, naravno. Jer, ta vrsta ponašanja, više od svih kvaziseparatističkih težnji iz Banjaluke, vodi ka rezultatu da Republika Srpska Sarajevu postane stvarni, a ne samo administrativno-linijaški, komšiluk.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *