Да ли ће бити новог балканског рата

Da li će biti novog balkanskog rata

2 aprila 2019

Piše: Branko Radun

Kad se u izveštaju američke Nacionalne obaveštajne agencije koji je razmatran u Senatu govori o mogućim sukobima na Balkanu, to treba da bude povod ozbiljnih analiza, bez obzira na to da li je reč o obaveštajnim spinovima ili realnoj mogućnosti. Neki naši mediji su „preveli” izveštaj tako da zvuči kao da će rata biti i da će ga Rusija izazvati. Naravno, tako nešto u tekstu se nije pominjalo. No, da ne bi bilo dileme, taj deo teksta glasi: „Zapadni Balkan će sigurno biti pod određenim rizikom od nasilja niskog nivoa i mogućeg otvorenog vojnog sukoba tokom 2019. Rusija će nastojati da iskoristi etničke napetosti i visoke nivoe korupcije kako bi sprečila da se zemlje ovog regiona kreću ka EU i NATO-u”.

Da li je sukob na Balkanu realnost po sebi ili je realan zbog toga što ga neki priželjkuju i pominju u izveštajima? Odgovor je negde između – Balkan jeste bure baruta i mesto mogućeg sukoba, ali isto tako se sukobi na ovim prostorima nisu dešavali bez otvorenog ili prikrivenog uticaja velikih sila. Balkan je neuralgična tačka i ono što Vašington čini nervoznim jeste povećan uticaj Rusije, Kine i Turske (koja je u novije vreme ušla na „crnu listu”) na poluostrvu. Dominacija Vašingtona, kako direktna, tako i posredna preko EU, nad Balkanom nije sporna, ali ih brinu trendovi. Da bi ih preokrenuli potrebni su radikalnije metode. Pored toga, bregzit čini da je London postao nervozan i „lak na okidaču”, jer nema plan kako da ubedi EU, a pre svega Nemce, da ih puste da izađu iz EU ali da ostanu prisutni na evropskom tržištu. Čini se da se povećava broj igrača kojima odgovara haos, a možda i rat na Balkanu. S druge strane, i pored mirotvorne retorike, malo je velikih sila kojima odgovara stabilnost i prosperitet „zapadnog Balkana”.

Promena vlasti u Makedoniji koja je dovela do kapitulacije makedonske političke elite pred Zapadom i zahtevima Albanaca samo je još jedna epizoda koja pokazuje da ova državica nema kapacitet za nezavisnost i da je pogodno tlo za izazivanje širih sukoba na Balkanu. Kosovo i tamošnja vlast narko i terorističkih kartela krenuli su agresivno u pravcu dovršavanja projekta „nezavisnosti” kroz formiranje vojske i uvođenjem taksa na srpsku robu. Očigledno je da su za to dobili zeleno svetlu u nekim centrima moći jer se „oglušuju” o pozive na ukidanje taksa koji dolaze iz Brisela i Vašingtona. Takse jesu „jeres” za liberalnu globalističku elitu i drugima, čak ni mnogo većima, to se ne bi tolerisalo. To je loš primer ili presedan koji bi i neko drugi mogao da koristi, recimo protiv Amerike.

Generalno, ponašanje lokalnih lidera u Zagrebu, Sarajevu ili Prištini u kojima dominira antisrpski diskurs i potezi koji direktno provociraju Srbe i Srbiju govori nam da se ponovo spremaju kulise za manji ili veći sukob. Potpiruju se njihove aspiracije i jača šovinistička retorika, ne samo kroz obnovu ustaške ikonografije ili najave promene imena Republike Srpske, već i kroz konkretne poteze prištinskih vlasti, poput formiranja vojske ili pokušaja izbacivanja Srbije iz „Trepče”. Sa druge strane se odjednom pojavljuju i neki „dušebrižnici” sa Zapada koji nam „nude” ujedinjenje Srbije i Srpske 2020, kada EU utone u duboku ekonomsku krizu i u unutrašnje zađevice. Ovom prilikom se možemo setiti one antičke „čuvaj se Danajaca čak i kad darove donose”. Možda baš naročito tada.

Kad se uzme u obzir i to da su Albanci sa projektom velike Albanije zaista najveći remetilački faktor na Balkanu i da za taj projekat imaju prećutnu podršku nekih sila, da li je onda rat izgledan? Verujemo da Trampova američka administracija, bez obzira na aktivnosti delova „države u državi”, kao i Rusija i Nemačka, bez obzira na različite interese i ciljeve, ne žele u ovom momentu sukobe na Balkanu. Isto tako su i balkanska društva i njihove elite u većini umorne od sukoba i „nisu rade kavzi”. Haos u Albaniji barem privremeno može imobilisati velikoalbanske aspiracije, ali ih i posle krize može intenzivirati.

Stoga se čini da nije realna repriza ratnih devedesetih, iako su mogući kraći sukobi nižeg intenziteta i generalno jačanje tenzija. A to u ovom ili onom obliku već imamo. Iako je značajna odgovornost lokalnih političkih elita, presudnu reč o tome da li je moguć novi balkanski sukob imaće velike sile, koje su se dosta puta obračunavale preko naših leđa.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *