ДА ЛИ ЋЕ ИЗРАЕЛ ИЗАЗВАТИ ВЕЛИКИ РАТ? (ВИДЕО)

DA LI ĆE IZRAEL IZAZVATI VELIKI RAT? (VIDEO)

9 septembra 2019

Kako sada stvari stoje, u Persijskom zalivu moguća su samo dva, i to sasvim oprečna scenarija: da izbije rat, ili da izbiju pregovori, a teško je zamisliti i jedno i drugo. Još teže je zamisliti da status kvo, u kome se rečima i sankcijama zvecka skoro isto kao oružjem, može biti očuvan u nekom dužem periodu. Odbrojavanje je, zapravo, već započelo.

Teheran je ove nedelje dao Evropskoj uniji novi rok od dva meseca da pronađe način da nastavi da trguje sa Iranom i da tako spasi ono što je preostalo od Nuklearnog sporazuma sa tom zemljom, sporazuma koji je Amerika torpedovala kada se iz njega povukla prošlog maja. Odbrojava i Amerika.



„Sat otkucava“, poručio je pre mesec dana američki državni sekretar Majk Pompeo, pozivajući „saveznike i partnere da pojačaju pritisak na iranski režim, kako bi on prestao sa svojim destabilizujućim ponašanjem“.

„Stiže još sankcija“, najavljuje Brajan Huk, specijalni izaslanik SAD za Iran, i dodaje: „Potpuno je jasno da smo posvećeni ovoj kampanji maksimalnog pritiska“.

Sama ta kampanja počela je da poprima i bizarnu dimenziju, nakon što je Stejt department i otvoreno priznao da izvoz iranske nafte pokušava da spreči i do sada neviđenom kombinacijom podmićivanja i pretnji kapetanima tankera koji prevoze iransku naftu.

Kompletan razvoj događaja, upozorava „Njujork tajms“ — „pojačava strahove da bi SAD mogle da preduzmu vojnu akciju protiv Irana, ili da tiho odobre izraelski napad“. To bi, navodi njujorški list, izazvalo opšti haos i rat na Bliskom istoku, jer bi Iran i njegovi saveznici zasigurno uzvratili, a cene nafte porasle bi do te mere da bi bila ugrožena i čitava svetska ekonomija.

Može li Iran da bude uništen za osam časova?

Osim Izraela i Amerike, Iranu preti i Saudijska Arabija.

„Možemo da uništimo Iran za 8 časova“, samouveren je Abdulah bin Sultan, jedan od tamošnjih prinčeva.

No, možda je sve ovo samo deo neobične pregovaračke taktike.

Pozivajući se na izvor iz američke Vlade, japanska novinska agencija „Kjodo“ otkriva da su Sjedinjene Države ponudile Iranu sastanak dvojice predsednika, Donalda Trampa i Hasana Rohanija, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja će zasedati oko 25. septembra. Na ovu ponudu, koja je, navodno, dostavljena preko Francuske, Iran još nije odgovorio.

Da li će Vašington i Teheran sesti za pregovarački sto, ili će izostanak pregovora dodatno povećati mogućnost izbijanja rata? Šta uopšte hoće Amerika, a šta Iran, i šta u svemu tome može da učini Evropska unija?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili doktor Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.

„Iako je iranski izvoz sirove nafte sankcijama drastično pogođen i smanjen za oko 80 odsto, izvoz naftnih prerađevina je manje-više netaknut i iznosi oko 500 miliona dolara mesečno. Ova zemlja se navikla na život pod sankcijama, pod kojima je već četrdesetak godina, još od pobede islamske revolucije 1979. godine, i sigurno je da će insistirati na svojim uslovima za pregovore, a to podrazumeva — ukidanje sankcija“, ukazuje Borislav Korkodelović.



Tekst koji je uzdrmao svet

„Iran već treći put daje rok od 60 dana Evropskoj uniji da postupi u skladu sa odredbama Nuklearnog sporazuma i omogući prodaju iranske nafte, međutim, zbog američkog pritiska — ona to ne čini. Zauzvrat, Iran postupno povećava količine uranijuma koji obogaćuje. Zbog svega toga tenzije u poslednjih mesec dana rastu i po prvi put mi se čini da je moguće da ipak dođe do vojne akcije protiv Irana. Tim pre što je u toku kampanja za izbore u Izraelu 17. septembra, a možemo da vidimo da su tokom predizborne kampanje intenzivirani izraelski udari na ciljeve u regionu koji se dovode u vezu sa Iranom, po prvi put čak i na teritoriji Iraka“, ističe Slobodan Janković.

Upravo borbu za premoć u regionu Janković i označava kao glavni razlog sadašnje eskalacije tenzija.

„Iran nije na udaru američkih sankcija zato što ima civilni nuklearni program koji je dogovoren sa članicama Saveta bezbednosti i nalazi se pod kontrolom Međunarodne agencije za atomsku energiju, već zbog toga što širi svoj uticaj u Iraku, Siriji, Jemenu i Libanu, što smeta i Saudijskoj Arabiji i Izraelu“, objašnjava Janković.

Izraelskim faktorom u američko-iranskoj jednačini bavio se ovih dana i „Njujork tajms“. U tekstu „Tajna istorija nastojanja da se napadne Iran“ opisuju se brojni pokušaji premijera Izraela Benjamina Netanjahua da nagovori SAD da napadnu Iran, otkriva se da je „izraelski napad 2012. godine bio mnogo bliži nego što je poznato“, i opisuje se kako je Izrael pokušavao da spreči Baraka Obamu da sklopi Nuklearni sporazum sa Iranom 2015. godine, iz koga je Donald Tramp izašao tri godine kasnije.

U tekstu se dodaje i da se Tramp okružio anti-iranskim jastrebovima, kakvi su državni sekretar Majk Pompeo i savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, što doprinosi uverljivosti tvrdnje njujorškog lista da Izrael „ponovo razmatra mogućnost unilateralnih udara (na Iran), sa većim uverenjem da im Tramp neće stati na put“, kao što su to činili i Barak Obama i Džordž Buš mlađi.

Važna uloga EU

„Taj tekst privukao je veliku pažnju svetske javnosti i može se doživeti i kao vid pritiska na Iran, ne bi li predsednik te zemlje Rohani ipak pristao da se u Njujorku, bez ukidanja sankcija, sastane sa Donaldom Trampom — ovo uz implicitnu pretnju napadom, ako do sastanka ne dođe“, komentariše Borislav Korkodelović.

„Sa druge strane, međutim, povrh toga što ni sam ne želi da dođe do takvog sastanka sa američkim predsednikom bez ukidanja sankcija, Ruhani je izložen i žestokom unutrašnjem pritisku da ne popusti i da ne čini dalje ustupke, ne samo Americi, već ni Evropskoj uniji“, dodaje Korkodelović.

Upravo iz tog razloga, čini se, odobravajući ovih dana Evropskoj uniji spomenuti šezdesetodnevni rok da ispuni svoj deo pogodbe iz Nuklearnog sporazuma, iranski predsednik najavio je i treću fazu odustajanja od obaveza iz Nuklearnog sporazuma, koja će biti „ekstremno ogromna“ i „ekstremno važne prirode“, ne bude li EU sprovela ono na šta se obavezala.

„Evropska unija mora da omogući Iranu da neometano prodaje svoju naftu, uprkos američkim sankcijama, i Iran se zasigurno neće zadovoljiti kreditom od 15 milijardi evra, koji mu se ovih dana nudi kao kompenzacija za gubitke. Ukoliko se EU pokaže kao neefikasna i podložna američkom pritisku kao do sada, to bi moglo da natera Iran da i sam izađe iz Sporazuma, jer mu on ne donosi predviđenu korist. A to je scenario u kome bi moglo da bude još više rata na Bliskom istoku“, zaključuje Slobodan Janković.

(Sputnjik)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Slobodanka says:

    EU je loša i inajslabija karika u celoj ovoj priči. Evropska unija će biti pod američkim uticajem kao dosad i pokazaće se neefikasnom u pogledu nesmetane prodaje iranske nafte i održanja ranijeg Nuklearnog sporazuma sa Iranom, a od njega je malo ostalo. Taj sporazum JCPOA (5+1) sa Iranom potpisale su 2015 godine pet stalnih članica SB UN: Francuska, V.Britanija, Kina, Rusija i SAD, i plus Nemačka. Dakle potpisale su ga 3 vodeće članice EU. Kako se ponaša V.Britanija, koja je i stalna članica SB UN i potpisnik JCPOA, i još uvek je članica EU? V.B. je kao bila za održanje tog sporazuma nakon što su ga SAD jednostrano i samovoljno napustile, ali tamo na Gibraltaru hteli su da sprovedu američke sankcije zaustavljajući tanker sa iranskom naftom. V.B. je najgori deo EU. Zbog pokvarenosti i slabosti država članica EU, zbog ove EU koja je u našim očima velika, bogata i moćna, dobiće šta želi mala država Izrael, a to znači da je vojni napad na Iran veoma moguć. U slučaju napada na Iran, biće to teško iskustvo za Iran, ali država Iran mislim da može da izdrži te napada. Iran koji bi izdržao napade - to bi bio ozbiljan poraz za hegemona SAD. Na kraju veoma je moguće da gubitnik bude i Izrael. ... Sem ispunjavanja želja Izraelu SAD ima još jedan još važniji interes da napadne Iran, a to je trgovinski i ekonomski rat protiv Kine preko ledja Irana tj. preko visoke cene nafte.

  2. Slobodanka says:

    Ova analiza je parcijalna, ne sagledava sve. Izrael nije jedini koji želi napad na Iran. SAD i V.B. žele napad na Iran sa posebnim svojim interesom - da bi i na taj način usporili ekonomski rast Kine.

  3. Slobodanka says:

    JOŠ NEŠTO: Severni Iran je deo kineskog puta prema Evropi, a to SAD-U i V.Britaniji, ali i celom EU globalistanu ne odgovara. Eu je tobože podržavala i celu Jugoslaviju pa ju je ubrzo sekla kao lubenicu. Tako slično može na kraju ispasti i ovo tobožnje podržavanje iranskog nuklearnog sporazuma.

  4. Mile says:

    Teško onom koga EU podržava. Podrške EU su lažne i dvolične sa ciljem da podržavani što bolje nastrada. Kao podržavali su SFR Jugoslaviju - da bi ona nestala, pa zatim i malu Jugoslaviju - da bi i ona nestala, a podržavaju i put Srbije u EU - da je nikad ne prime i da bi se raspadala i nestala i Srbija. EU je podržavala proevropski orijentisanu Ukrajinu - da bi se Ukrajina raspadala. EU podržava iranski nuklearni sporazum - da oslabe Iran a time i Siriju i da malčice blokiraju Kinu a i Rusiju na B.Istoku.

    • Stana says:

      Evropska unija podržava i tkzv. Kosovo. pa sad ti vidi kako će oni proći.

  5. teoretičar says:

    Teško onom kome je Amerika prijatelj, koga Rusija brani i koga Kina hrani. Bilo i razvija se. Nema ništa od rata dok Tramp ne prođe sledeće izbore. Aj sad idite i spavajte dotle kad već niste primetili da Tramp neće nigde da zaratuje u svom prvom mandatu. A ako Tramp izgubi, ni drugi precednik SAD neće zaratovati u svom prvom mandatu, jer kako stvari danas stoje u Americi, svaki precednik koji to uradi neće biti izabran po drugi put. (Ja sam samo teoretičar)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *