ДА ЛИ ЈЕ КИНЕСКИ ФК-3 РЕШЕЊЕ ЗА СРПСКЕ ПРОБЛЕМЕ?

ДА ЛИ ЈЕ КИНЕСКИ ФК-3 РЕШЕЊЕ ЗА СРПСКЕ ПРОБЛЕМЕ?

25 новембра 2020

У последњих неколико месеци, интензивно се пише и прича у јавности око набавке система ПВО средњег и/или великог домета.

У том смислу се и сагледавала претходна набавка система ПВО кратког домета Панцир-1Е, уз жељу многих да то буде увертира у набавку система С-400 Тријумф.



Вежба „Словенски штит“ која се крајем октобра месеца прошле године одржала на више полигона Војске Србије, у реону аеродрома „Миленко Павловић“ у Батајници и на полигону „Пасуљанске ливаде“, приказала је готово све системе ПВО којима наша војска тренутно располаже, пише за портал Танго сикс (Танго сиx) Зоран Вукосављевић, бивши припадник ракетних јединица ПВО Војске Југославије, учесник борбених дејстава током НАТО агресије и врсан познавалац ПВО тематике. Преносимо остатак његовог текста у наставку.

Имали смо прилику да видимо у борбеном раду системе ПВО С-125 Нева, 2K12 Kуб као и радаре П-12, 1РЛ218Д Мечка, ПРВ-16Б и друга средства. Тада је на вежби приказан по први пут код нас систем ПВО кратког домета Панцир С1Е, али и систем великог домета С-400 Тријумф, којим су управљале послуге из састава Ваздушно-космичких снага Руске Федерације.

Наравно да је ово појављивање система С-400 Тријумф код нас (за Панцир С1Е се већ знало да је набављен) пробудило интересовање код јавности и сматрало се (а неки то и данас мисле) да ће управо тај систем бити нова окосница система територијалне ПВО Града Београда и саме Србије (због свог ефикасног домета). Након завршетка вежбе и Панцир С1Е и С-400 су враћени у Русију (на опште разочарење дела јавности), али је убрзо (крајем фебруара ове године) систем ПВО Панцир С1Е испоручен Војсци Србије. Тада се прижељкивао и долазак система С-400, али је постало очигледно и по изјавама надлежних, да у овом тренутку тај систем неће бити набављен.

Ипак, прича о набавци система ПВО средњег домета није тиме била закључана. Kако је и Танго Сиx писао пре пар месеци, Србија је, по свему судећи, купила систем ПВО кинеске производње ФK-3, а уговарач посла је Југоимпорт СДПР.

Шта до сада знамо о ФK-3?

Самоходни ракетни систем ПВО средњег домета ФK-3, наоружан је ракетама домета до 100 км по даљини и до 27 км по висини и радаром за праћење циљева и навођење ракета (у наставку текста: радар за навођење ракета) који истовремено може пратити до 40 циљева, а на 6 од њих наводити једновремено до 12 ракета. Развијен је као извозна верзија кинеске варијанте система ПВО ХQ-22, нешто слабијих могућности (ХQ-22 има домет до 170 км). Основна ватрена јединица је ракетна батерија која има посебан осматрачки радар домета око 250 км (домет зависи од одразне површине циља, висине, брзине). Још увек нису доступни прецизнији подаци о типу осматрачког радара и његовим карактеристикама. Радар за навођење ракета Х-200 је кинеска варијанта антене са фазном антенском решетком (ФАР). Ширина дијаграма по азимуту је 90° (по 45° лево и десно од бисектрисе антене), по елевацији 70°, домета око 180 км. Антена се ротира 360° по азимуту без ограничења. Прати прецизно до 6 циљева и на њих води до 12 ракета истовремено, плус истовремено обрађује још преко 30 циљева на нивоу трагова. На радар се увезује 3 до 6 лансера са по 4 ракете у контејнерима. У борбеном положају контејнери су под углом од 60° по елевацији, а по азимуту се окрец́у 360° без ограничења, брзином од 20°/секунди. Све је постављено на возила 8×8. Удаљеност лансера од нишанског радара зависи од типа везе и у жичном моду је до 300 метара са основним комплетом оптичких каблова, а у бежичном може бити и преко 1000 метара, мада постоје информације да може бити и више. Ракетна батерија може дејствовати независно или као део више јединица.

Ракетни дивизион има 3-6 ракетних батерија и у склопу дивизиона се налази осматрачки радар домета преко 300 км, командна станица и средства везе (KИС) за увезивање са ракетним батеријама. Ракете се наводе инерцијално у почетној фази лета ракете, уз полуактивно радарско самонавођење у завршници лета. Kод примене електронског ометања, могућ је и радио-командни начин навођења ракета, уз снижену вероватноћу уништења и мању каналност по циљу.

Након ових, можда и сувопарних, података о систему покушајмо да схватимо његов значај за систем ПВО Србије и упоредимо га са неким другим системима ПВО сличних могућности. Са циљем да га по квалитету и могућности негде сместимо. Наравно, извршио сам неке анализе средстава ПВО који могу бити приближни по могућностима, а и који би били занимљиви за упоређивање.

Тако ћу покушати да упоредим могућности система ПВО ФK-3 са системима ПВО С-300ПС (извозна ознака С-300ПМУ) и са С-300ПМ (извозна ознака ПМУ-1), који су произведени у периоду од средине 80-тих до прве половине 90-тих година прошлог века. Kасније су ти системи у Руској војсци сукцесивно модернизовани.

Потребно је констатовати да је основна ватрена јединица система ФK-3 ракетна батерија, а система С-300ПС и ПМ ракетни дивизион и да ћемо поређење вршити између могућности ракетне батерије ФK-3 са ракетним дивизионима С-300ПС/ПМ.

Оно што прво свако примети је домет ефикасног дејства по даљини и по висини. Са дометом од 100 км по даљини и 27 км по висини, систем ФK-3 је у благој предности у односу на систем С-300ПС (ПМУ) који има домет по даљини од 75-90 км и 25-27 км по висини, али заостаје за системом С-300ПМ (ПМУ-1) који има домет по даљини од око 150 км и по висини од 27 км (пођеднако). Што се тиче даљине откривања циљева радаром за навођење ракета, код ФK-3 даљина износи око 180 км, код система С-300ПС и ПМ око 300 км, па видимо да ФK-3 заостаје у овом аспекту. У погледу могућности навођења ракета на циљеве, ФK-3 може наводити до 12 ракета на до 6 циљева једновремено и ту је отприлике изједначен са могућностима система С-300ПС/ПМ. Што се тиче брзине реакције система код усмеравања ракета ка циљевима, предност је на страни система С-300ПС/ПМ због вертикалног хладног лансирања, док систем ФK-3 мора усмерити лансирне контејнере према циљевима по азимуту и за то треба одређено време (20°/секунди). Сектор у коме радар за навођење открива и захвата циљеве износи 90 степени и ту су системи ФK-3 и С-300ПС/ПМ изједначени, уз напомену да се радари наведених система могу усмеравати у кругу од 360 степени.

ФK-3 користи систем инерцијалног почетног навођења ракета на циљеве са завршним полуактивним радарским самонавођењем. Системи С-300ПС/ПМ су у предности, јер користе савременији систем навођења, а то је почетни инерцијални систем са даљим унапређеним комбинованим вођењем кроз ракету или како би то било боље појашњено полуактивно радарско самонавођење уз помоћ радара за навођење са земље (западно означавање: САГГ – Сеекер Аидед Гроунд Гуиданце).

Зашто је тај систем бољи?

У околностима без ометања омогућава ракети да сигнале радара за навођење са земље који су се рефлектовали од циља и који су примљени на пријемницима РГС (радарске главе за самонавођење) ракете, пошаљу назад у кабину радара за навођење ракета на земљи. Радар за навођење ракета на земљи, поседује рачунаре веће снаге и боље могућности калкулације параметара у односу на ракету и у стању је да формира квалитетнији пакет управљачких команди, које се онда шаљу на ракету у лету. Уколико дође до ометања радара за навођење ракета на земљи у току лета ракете ка циљу, у толикој мери да он више не може формирати и слати управљачке пакете ка ракети, ракета ће прећи у режим класичног полуактивног радарског самонавођења. Kод примене електронског ометања, могућ је и радио-командни начин навођења ракета, уз снижену вероватноћу уништења и мању каналност по циљу, дакле веома слично као и код ФK-3.

Што се тиче осматрачко-аквизицијских радарских средстава (ОАР) у основним ватреним јединицама, можемо констатовати да ОАР система ФK-3 са дометом од 250 км не заостаје за радарским системима С-300ПС/ПМ, уз напомену да у класичној конфигурацији, системи С-300ПС/ПМ имају и специјализовани радар за нисколетеће циљеве као додатак.

Могућности система су сличне код дејства на аеродинамичке циљеве, попут авиона, хеликоптера, крстарећих ракета. Оно што може бити предност система ФK-3, а занимљиво је из угла недавног сукоба између Азербејџана и Јерменије око територије области Нагорно-Kарабах и масовне употребе дронова различитих врста и намене, мале брзине и веће висине лета, јесте дејство према управо тим дроновима. Према до сада расположивим подацима, а на основу начина и система навођења ракета (полуактивно радарско самонавођење) сматрам да систем ФK-3 нема ограничења у смислу праћења циљева који лете спорије од 50-60 м/с и да их може откривати, пратити и захватати. Ракете се лансирају са инерцијалним почетним навођењем и захват циља својим РГС (радарском главом за самонавођење) свакако остварују након лансирања (нека врста захвата у ваздуху). Стога закључујем да би систем ФK-3 могао имати борбене могућности благо изнад могућности система С-300ПС (ПМУ), пре свега због већег домета по даљини, радара са фазним решеткама новије генерације и могућности дејства на циљеве који лете брзинама и испод 50 м/с. Систем С-300ПС (ПМУ) има предност у квалитетнијем начину и систему вођења ракета и бржој реакцији система (вертикално лансирање).

Што се тиче поређења са системом С-300ПМ (ПМУ-1), мислим да ФK-3 ипак заостаје за овим системом. Без обзира на предност у откривању циљева који лете брзинама испод 50 м/с и радарима новије генерације, сматрам да је разлика у домету по даљини (100:150 км) ипак превелика у корист руског система, а ту је и предност у квалитетнијем начину и систему вођења ракета и бржој реакцији система (вертикално лансирање). Мислим да ће бити јасно зашто онда нисам систем ФK-3 ни упоређивао са С-300ПМ-1 (извозна ознака ПМУ-2) Фаворит и С-400 Триумф, јер они ипак имају значајне предности, пре свега по домету ефикасног дејства, умрежавања са радарским триплетом Небо и коришћење ракета са активним радарским самонавођењем (С-400 Триумф) и друге. Већ “оригинална” кинеска верзија, систем ХQ-22, би се могао упоређивати са верзијом С-300ПМ-1 (ПМУ-2) Фаворит.

Патриот

Амерички систем има развијене 3 основне верзије: ПАЦ-1, ПАЦ-2 и ПАЦ-3. Верзија ПАЦ-1 има ракете домета до 68,5 км односно до 160 км код пасивног навођења на извор ометања (Хоме Он Јам – у случају ометања). Верзија ПАЦ-2 има ракете домета до 160 км и исто толико за Хоме Он Јам. Верзија ПАЦ-3 има ракете домета до 220 км и посебну антибалистичку ракету домета до 30 км.

Већ према домету видимо да је ФK-3 испред ПАЦ-1, а да заостаје и за ПАЦ-2 и ПАЦ-3. Што се тиче брзине реакције система, с обзиром на сличан начин усмеравања лансирних оруђа по азимуту, системи су пођеднаки по овом параметру.

Систем и начин навођења ракета код Патриота је вођење кроз ракету, али нешто другачије, једноставније, у односу на оно код система С-300ПС/ПМ. Такав систем вођења кроз ракету се на западу означава и назива “Трацк виа миссиле”. У овом случају ради се о вођењу кроз ракету када ракета примљене рефлектоване сигнале од циља прослеђује радару за навођење ракета на земљи, који формира пакет управљачких команди и шаље га ракети у лету. Разлика у односу на С-300ПС/ПМ је у томе што код система Патриот, ракета нема могућност да сама формира команде управљања ако дође до ометања радара за навођење са земље у току лета ракете ка циљу (да пређе на полуактивно радарско самонавођење), јер нема рачунар, већ систем мора прећи у режим навођење на ометача (Хоме Он Јам). С обзиром да је код Патриота све аутоматизовано, сам систем мора препознати сметњу и прећи на систем Хоме Он Јам. Оператор на радару за навођење ракета се ту ништа не пита.



Овакав систем и начин навођења ракета је квалитетнији у односу на систем ФK-3, а нешто инфериорнији у односу на системе С-300ПС/ПМ.

Kод примене електронског ометања, систем користи већ описани режим навођење на ометача (сметњу) Хоме Он Јам, уз снижену вероватноћу уништења циља и каналност по циљу, слично као и код режима радио-командног навођења код система ФK-3 (и С-300ПС/ПМ). Приметно је да у овом режиму, код присутног електронског ометања, Патриот има веће могућности дејства по даљини од ФK-3 (али и С-300ПС/ПМ), али са нижом вероватноћом уништења циља.

Међутим, систем ФK-3 има одређене предности у односу на системе Патриот.

Системи Патриот су стационарног типа, што значи да им је положај фиксан и да једна ватрена јединица покрива сектор од 90 степени, без могућности ротације радара за навођење ракета у кругу од 360 степени. По мом мишљењу, ово је велики недостатак ракетних система из породице МиМ-104 који се тек сада решава и планира се (тек после 2022. године) почетак увођења новог радара за навођење и замена код старијих система (наравно ко буде желео, уз додатно плаћање). Потребно је 4 батерије овог система да се покрије 360 степени. Уништењем једног од 4 система, брањена зона више нема пуну покривеност.

С обзиром на начин и систем навођења ракете (вођење кроз ракету) и Патриот има исти проблем са спорим циљевима (дронови, БПЛ) као и С-300, па је овде предност на страни ФK-3.

Што се тиче мог закључка односа ФK-3 – Патриот, морам нагласити да изузев верзије ПАЦ-1, све остале верзије ПАЦ-2 и ПАЦ-3, имају већи домет по даљини и квалитетнији начин и систем навођења ракета. То су веома битни параметри. Али сматрам да недостатак у погледу помичности сектора радара за навођење ракета од само 90 степени и статичност батерије представља велики недостатак свих верзија система Патриот. Дакле, без обзира на веће домете, а узимајући у обзир и финансијски аспект цене система јер је потребно набавити барем 4 батерије Патриота да би нека зона била брањена у кругу 360 степени, а нама је то значајно имајући у виду политичко-географско окружење, ја бих се тешко одлучио на набавку овог система ако би избор био или ФK-3 или Патриот. Једноставно, могућност ракетне батерије ФK-3 да самостално делује у кругу од 360 степени и да може брзо маневрисати и мењати положаје, (што је важна лекција још из 1999-те) за мене је кључна предност.

Да сам ја неко ко доноси одлуку да ли набавити 3 или 4 батерије ФK-3 или исто толико ПАЦ-2 или ПАЦ-3 (без могућности комбинација), без обзира на разлику у домету и предности код система Патриот ПАЦ-2 и ПАЦ-3 по том питању, ја бих се одлучио за набавку система ФK-3.

Наравно, ова анализа рађена је према доступним подацима. Тек када би се системи ФK-3, С-300ПС/ПМ и савременији ПМ-1 (ПМУ-2) и С-400, као и системи Патриот (ПАЦ-1, ПАЦ-2 и ПАЦ-3) испробали у конкретној борбеној ситуацији са нападачким средствима истог квалитета и квантитета, тек тада би се могао донети коначни суд. На ту оцену би свакако утицала и обученост послуга, исправност технике, подршка радара система ВОЈиН, заштита системима кратког домета, рељеф и географија терена и све оно о чему смо писали у претходним анализама, а што је незамењиви део система противваздушне одбране.

Да ли је систем ФK-3 добро решење за Србију? Апсолутно.

Са наведене 3 ракетне батерије (1 ракетни дивизион) система ФK-3, колико се помиње да је у процесу набавке, уз постојећи дивизион система Панцир С1Е и 2 дивизиона система Нева М1Т, систем територијалне ПВО Града Београда и шире околине (у складу са дометом система) свакако би био подигнут на знатно виши ниво и донео нашем систему РВ И ПВО један нови квалитет и сигурност за наше небо, за наше грађане.

Онда нам преостаје проблематика трупног ПВО-а али о томе другом приликом.

(tangosix.rs / Zoran Vukosavljević)

KOMENTARI



8 коментара

  1. Ivke says:

    Kupovanjem nekoliko zastarelih ili slabih verzija nemozemo da se zastitimo. Zato ili da kupujemo najbolje tehnike pa da ih mozda razvijamo dalje ili da pustimo ruje da oni sami snabdevaju svoje jedinice najsavrsenijim sistemima. a da platimo izdavanjem terena/baze. Njima sada jako treba isturena straza a nama zastita koju ocito ne mozemo da sebi kupimo

    • milos says:

      To o cemu ti pises je nazalost naucna fantastika za danasnju Srbiju .

    • Ivana says:

      REŠENJE ZA SRPSKE PROBLEME? Pa rešenje je jednostavno uhapsiti ceo vrh Srbije sve izdajnici i Srbiju okrenuti državama BRIKS-a. Ali ko da to uradi kukavički narod koji gleda parove?

      • opet ja says:

        Tako je. A nam bi najviše odgovarao S-350 Vitjaz.

  2. Kosmos says:

    Proizvodimo li mi neke sisteme ili smo na principu "ruke u džep" i da se oslanjamo na druge ?

    • Cp6a says:

      Овакве ствари не производимо, јер наши научници нису плаћени из буџета да то пројектују, него да скупљају бесмислене бодове пишући бескорисне радове. Окупатор тако наредио почетком миленијума.

    • milos says:

      Ne. Nekad smo proizvodili Strele ,pa smo posle 2000-te unistili sve na zalihama a verovatno i alate za proizvodnju . To je bilo za vreme Tadica ili Sutanovca kao ministara odbrane .

  3. игор says:

    в руках волка мандушића каждая винтовка смертельна

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u