ДА ЛИ ЈЕ ЛЕЊИН ИЗДАО АСАНЖА?

DA LI JE LENJIN IZDAO ASANŽA?

15 avgusta 2018

Piše: Filip Rodić

U vreme kada se pojačava progon disonantnih glasova i to ne samo onih za koje bi se moglo reći da su „kontroverzni“ kao što je Aleks Džons i njegov „Info vors“, koji je proteran sa svih društvenih platformi od „Jutjuba“ do „Fejsbuka“, nego i onih umerenih poput bivšeg američkog diplomate, a sada izvršnog direktora Ron Pol instituta Pitera van Burena, po svemu sudeći rešava se i sudbina trenutno najpoznatijeg globalnog disidenta Džulijana Asanža. Neki, poput urednika „Intersepta“ (jednog od najuglednijih „alternativnih“ medija) Glena Grinvalda, veruju da je ovo pitanje već rešeno i da se samo čeka povoljan trenutak za predaju Asanža britanskim vlastima koje bi ga, kako se strahuje, odmah izručile Vašingtonu. Predsednik Ekvadora Lenjin Moreno će „uskoro sklopiti, ako to već nije učinio, sporazum o predaji Asanža Britaniji u narednih nekoliko nedelja“, objavio je Grinvald pozivajući se na izvor blizak ekvadorskom Ministarstvu spoljnih poslova i predsedničkom kabinetu.

Grinvald, inače čuven posle serije tekstova o američkim programima za nadzor zasnovanim na dokumentima koje je javnosti dostavio bivši saradnik američke Nacionalne agencije za bezbednost Edvard Snouden, navodi da bi Asanž u „najboljem slučaju“ ostao u britanskom zatočeništvu. „Najveća bizarnost Asanžovog slučaja je to što je praktično zatvoren već osam godina iako nikada nije ni optužen, a kamoli osuđen za bilo kakav zločin, a to će se, gotovo je izvesno, produžiti kada ga Ekvador preda Britaniji. Jedini poznati krivični proces sa kojim se Asanž trenutno suočava je nalog za hapšenje iz 2012. zbog ’nejavljanja sudu’, što je suštinski manji prekršaj kaucije načinjen kada je zatražio azil u Ekvadoru i nije se pojavio pred sudom koji je odlučivao o tome treba li ga izručiti Švedskoj gde je, u to vreme, bio optužen za silovanje“, naveo je on. Ovaj prekršaj po britanskom zakonodavstvu kažnjava se zatvorom u trajanju do tri meseca i novčanom kaznom. Britanski tužitelji mogli bi, međutim, tvrditi da se ovde ne radi o kršenju kaucije, nego o nepoštovanju suda, za šta je predviđena kazna do tri godine zatvora. U ovom kontekstu važno je napomenuti da je Švedska 2017. odbacila i poslednje optužbe protiv Asanža, kao i da su UN februara 2016. procenile da je njegovo zatočeništvo u Britaniji „arbitrarno“ i samim tim protivzakonito. Britanija, dakle, trenutno želi da uhapsi Asanža jer je izbegao nalog za hapšenje zbog odbačenih optužbi i to suprotno odluci UN.

Slično Grinvaldu razmišlja i bivši predsednik Ekvadora Rafael Korea, koji je Asanžu i dao politički azil i diplomatski pasoš Ekvadora, a koji se sad i sam nalazi na poternici zbog optužbi novih ekvadorskih vlasti da je organizovao otmicu jednog političkog protivnika. „Bojim se da su Asanžovi dani u našoj ambasadi odbrojani“, rekao je on i dodao: „Možete biti uvereni da je on (Moreno) licemer. On već ima sporazum sa SAD o tome šta će biti s Asanžom, a pričom o dijalogu samo pokušava da progura gorku pilulu.“ Moreno „priča o dijalogu, ali sve je već dogovoreno sa britanskom vladom, posebno posle posete potpredsednika (SAD Majka) Pensa Ekvadoru pre nekoliko nedelja“, rekao je Korea.

LAŽNA HUMANOST

Čudnovat, ali potpuno očekivan detalj u sadašnjoj ujdurmi oko Asanžovog boravka u ambasadi Ekvadora u Londonu je činjenica da i britanske i ekvadorske vlasti svoju želju za ukidanjem azila osnivaču „Vikiliksa“ pravdaju humanim motivima i brigom za njegovo zdravlje. „Naša je želja da se ovo (Asanžov boravak u ambasadi) okonča i želeli bismo da osiguramo da ako izađe iz ambasade, bude treniran na human i odgovarajući način“, rekao je visoki zvaničnik Forin ofisa Alen Dankan. „Prvi prioritet bio bi da se pobrinemo za njegovo zdravlje, koje mislimo da se pogoršava“, rekao je on. „Da neko bude tako dugo tako zatvoren predstavlja kršenje ljudskih prava“, izjavio je Moreno i dodao da „Ekvador želi da obezbedi da ništa ne ugrožava njegov život“. Ispada da oni koji žele da Asanžu ukinu azil i zbog čijeg se progona već šest godina nalazi u zatočeništvu više brinu o njegovoj dobrobiti i blagostanju, nego on sam i da njegovi napori da izbegne izručivanje Vašingtonu u stvari predstavljaju suicidalni čin. Sledeći ovu logiku, njegovo izvlačenje iz ambasade i prebacivanje u zatvor (svejedno britanski, ili američki) predstavljalo bi „humanitarnu intervenciju“ baš kao što su to bila i bombardovanja naroda i država koje su SAD i Britanija napadale proteklih decenija. Da je britanska zabrinutost za Asanžovo zdravlje iskrena, oni bi problem njegovog zatočeništva u nehumanim uslovima odavno rešili na vrlo jednostavan način – tako što bi mu garantovali da ga neće izručiti Sjedinjenim Državama, ali umesto toga zvanični London uporno odbija da se o tom pitanju izjasni.

S druge strane, više je nego jasno da sada Velika Britanija i Ekvador, a ranije i Švedska, maltretiraju Asanža zbog želje Vašingtona, tamošnjeg (bivšeg) establišmenta i „duboke države“ da se ovom čoveku osvete zbog toga što je svetskoj javnosti razotkrio njihovu ružnoću i pokvarenost. Kako i sam Si-En-En, glavno glasilo „duboke države“, izveštava, Moreno namerava da Asanža izruči britanskim vlastima „pod pritiskom SAD“. „Novoizabrani predsednik Ekvadora Lenjin Moreno je pod sve većim pritiskom SAD da protera Asanža, tvrde izvori“, javio je Si-En-En 25. maja ove godine. Američki ministar pravde Džef Sešons izjavio je aprila 2017. da je hapšenje Asanža njegov „prioritet“ i da ministarstvo pod njegovom upravom „uveliko radi na optužnici“.

Da ovde nije reč o potrazi za pravdom ili istinom, nego o prostoj želji američke „duboke države“ i establišmenta za osvetom zbog sramote koju im je Asanž naneo, govori i činjenica da je Vašington odbio Asanžovu ponudu za parcijalni imunitet u zamenu za njegovu pomoć u rasvetljavanju afere oko hakerskog upada na server Demokratske stranke u vreme predsedničkih izbora u ovoj zemlji. „U proleće 2017. jedan od Asanžovih advokata Adam Voldmen pregovarao je sa Ministarstvom pravde o mogućem sporazumu o ograničenom imunitetu za osnivača ’Vikiliksa’ i bezbedan odlazak iz ambasade u Londonu na razgovore sa američkim zvaničnicima. U zamenu Asanž bi obezbedio tehničke informacije Sjedinjenim Državama za brisanje sa spiska određenih osumnjičenih za objavljivanje hakovanih imejlova Demokratske stranke ključnih za aferu s Rusijom, identifikaciju ranjivosti kompjuterskih sistema CIA i o merama zaštite određenih osetljivih informacija koje bi ’Vikiliks’ objavljivao u budućnosti“, naveo je istraživački novinar Džon Solomon u uglednom vašingtonskom političkom dnevniku „Hil“ 25. juna. Prema njegovim saznanjima, ovaj sporazum sprečio je direktor FBI iz vremena Obamine administracije Džejms Komi. Drugi američki istraživački novinar Čarls Ortel ocenio je da je Komi povukao ovakav potez da bi zaštitio sebe i druge važne ličnosti iz Demokratske stranke. „Pre predsedničkih izbora 8. novembra 2016. Komi i drugi su verovali da bi neke njihove aktivnosti mogle da im obezbede dobre pozicije kod Hilari Klinton koja će, kako je većina pretpostavljala, lako pobediti Donalda Trampa. Njihove nade nisu se, međutim, obistinile i verovatno je da su mnogi iz Obamine administracije, uključujući i bivšeg predsednika, bili ozbiljno zabrinuti da bi se uskoro mogli naći u pravnim problemima“, pa su, kako je naveo „odlučili da unište pregovore s Asanžom.“

MORENOVA DVOSTRUKA IGRA

Kako piše čak i britanski „Ekonomist“, Moreno je od dolaska na vlast uložio sve napore kako bi „pokopao zaostavštinu svog prethodnika“, suverenističkog predsednika Rafaela Koree i da na svaki način spreči njegov povratak na vlast. Pored već pomenutog naloga za hapšenje bivšeg predsednika raspisanog zbog potpuno izmišljene afere, Moreno je u februaru ove godine održao referendum sa sedam tačaka od kojih se najveći deo odnosio na demontiranje sistema koji je pre njega postavio Korea i onemogućavanja njegovog povratka na vlast. „Referendum je deo Morenovih napora da politički sahrani svog prethodnika“, naveo je „Ekonomist“. Iako zapadnjački „Ekonomist“ to ne kaže otvoreno, jasno je da je Moreno svojim potezima izdao svog prethodnika, ali i mentora Rafaela Koreu, jednog od predvodnika suverenističkog i levičarskog pokreta u Južnoj Americi koji je nastavio delo preminulog predsednika Venecuele Uga Čavesa. Poput Čavesa, Korea koji je vladao Ekvadorom od 2007. do 2017. osvojio je srca i poštovanje miliona siromašnih Ekvadoraca pokrenuvši velikodušne programe zdravstvene i socijalne zaštite. Istovremeno, zamerio se moćnoj poslovnoj zajednici i medijima glavnog toka ugrožavajući njihove interese borbom za socijalnu pravdu. Moreno je tokom najvećeg dela Koreine vladavine bio potpredsednik Ekvadora (od 2007. do 2013). Pošto je Korea odlučio da se ne kandiduje na izborima 2017, njegovo mesto zauzeo je Moreno, a vest o njegovoj kandidaturi javnosti je saopštio upravo Korea. Uz snažnu Koreinu pomoć, Moreno je na drugom krugu izbora 2. aprila 2017. pobedio desničarskog kandidata Gijerma Lasa. Svega nekoliko meseci od izborne pobede, međutim, Moreno je počeo da okreće leđa svom biračkom telu, partiji i bivšem mentoru da bi skočio u zagrljaj bankarskih i poslovnih elita i ušao u otvoreni sukob s Koreom.

S obzirom na ovako bestidnu i beskrupuloznu izdaju svog nekadašnjeg mentora i, moglo bi se reći, političkog oca, šta treba očekivati od Morena kada je u pitanju Džulijan Asanž? Imajući u vidu ostale čistke (u šta spada i hapšenje i osuda bivšeg Koreinog potpredsednika, a Morenovog partnera tokom izbora Horhea Glasa) i temeljnu demontažu Koreinog sistema na unutrašnjem planu, isto bi se moglo očekivati i na spoljnom planu. Praktično odmah pošto je učvrstio vlast, Moreno je ponovo pokrenuo bezbednosne projekte u saradnji sa SAD, uključujući i kupovinu američkog oružja, radarskih sistema i druge opreme. Da će žrtva ovog poduhvata neminovno postati i Asanž, bilo je jasno već krajem marta kada je, po Morenovoj naredbi, Asanžu isključen internet u ambasadi Ekvadora, čime je praktično stavljen u potpunu izolaciju. Sada je preostalo samo da mu bude ukinut azil i da bude izručen Britancima i Amerikancima na milost i nemilost.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *