Да ли је ово истина о НИКОЛИ КАЛАБИЋУ?

Da li je ovo istina o NIKOLI KALABIĆU?

4 juna 2017

SRBIJA je velika tajna. Koliko god ova konstatacija starog cinika, na prvi pogled, izgledala nategnuto i bila proizvod našeg kafanskog smisla za humor i dosetku, sve što se poslednjih desetak dana dešavalo, od donošenja presude o rehabilitaciji Nikole Kalabića, ipak govori o njenoj tačnosti. Gotovo da nema segmenta javnog života da se, s vremena na vreme, ne sapletemo o neku busiju tajne. Nije li ovo trenutak da se, po ko zna koji put, nanovo zapitamo ko su to čuvari naše prošlosti, koji su to centri moći i u ime koga, u svojim bunkerima, čuvaju dobar deo naše političke istorije?

Da su poštovana zakonska načela o otvaranju arhiva posle pedeset godina, najverovatnije odluka Višeg valjevskog suda ne bi izazvala ovakve burne rasprave i podele. Možda bi i presuda bila sasvim drugačija. I sam proces o rehabilitaciji kamandanta Gorske garde trajao bi mnogo kraće.

Sudija je prilikom donošenja presude, normalno, imao u vidu i pravnosnažne odluke o rehabilitaciji kneza Pavla Karađorđevića, Milana Horvatskog, Dragoljuba Draže Mihailovića…

Uvažio je svedočenja istoričara dr Bojana Dimitrijevića, naučnog savetnika Instituta za savremenu istoriju, i publiciste Miloslava Samardžića, koji su potvrdili da u svojim istraživanjima nisu ustanovili na osnovu čega je Nikola Kalabić proglašen za narodnog neprijatelja ili ratnog zločinca. Uvažio je i izjavu Mijaila Danilovića, penzionisanog sveštenika iz Gornjeg Milanovca, da je Nikola ubijen na Bogojavljenje 1946. godine u pećini u kanjonu reke Gradac, u blizini Valjeva, gde se sa grupom najodanijih četnika krio od potere OZNA. Kada je pokušao da se probije iz obruča, pao je pokošen rafalom.

ALI, uvek nedostaje jedno „ali“… Zanimljivo je da u ovom procesu nema ni jednog jedinog dokumenta iz arhive obaveštajne zajednice Srbije. Nemoguće je da u njihovim depoima ne postoji građa koja bi definitivno rasvetlila slučaj Nikole Kalabića. U ovom postupku bilo je neophodno da se zatraže sva relevantna dokumenta koja su povezana sa ovim događajima iz 1946. Ovako smo, ko zna koji put, uleteli u dilemu – šta je zapravo istina? Ako ne znamo šta nam se dešavalo, nećemo znati ni kuda idemo.

Ko je uistinu bio Nikola Kalabić? Njegov životni put je više-manje poznat. Rođen je u Podnovlju kod Doboja, od oca Milana i majke Joke, koji se razvode posle Velikog rata. Otac, koji se ženio još tri puta, Nikolu je vodio sa sobom u mesta svog službovanja. U Beogradu je završio šest razreda gimnazije, a zatim upisao geodezijski odsek u srednjoj tehničkoj školi. Posle studija službovao je u Beogradu, potom u Aranđelovacu i, najzad, u Valjevu, gde je do početka rata radio u valjevskoj katastarskoj upravi. Bio je član sokolskih organizacija i sokolski instruktor, kao i aktivni pripadnik Udruženja četnika za čast i slobodu otadžbine Koste Pećanca. Odlikovan je 1936. godine Ordenom Jugoslovenske krune.

Kalabić sa sinom Milanom, ćerkom Mirjanom i suprugom Borkom

Posle nemačkog napada i rasula Jugoslovenske vojske, stupa u kontakt s vojvodom Kostom Pećancem i priključuje se njegovoj četničkoj organizaciji. Postaje njegov najpouzdaniji saradnik u čitavoj Srbiji i dobija zvanje cerskog valjevskog vojvode. Od septembra 1941, pa sve do maja 1945, kada je Jugoslovenska vojska u otadžbini doživela potpuni debakl na Zelengori, Kalabić je neprekidno bio uz Dražu Mihailovića i bespogovorno, ali i na najbolji način, izvršavao sva njegova naređenja.

Da li je Nikola Kalabić namakao omču na vrat Draži, namamivši ga u klopku specijalnog odreda tajne policije OZNA, ili je ubijen januara 1946, pre hvatanja Draže Mihailovića? Istoričar Venceslav Glišić, koji je među prvim naučnim radnicima ukazivao i na antifašistički karakter pokreta sa Ravne gore i iznosio dokumenta iz nemačkih arhiva, o okupatorskim hapšenjima i streljanjima pripadnika četnika Draže Mihailovića, publikovao je razgovor sa Aleksandrom Lekom Rankovićem, koji je obavljen maja 1974. godine.

– Ja sam došao na ideju za igru sa Dražom, a Krcun je bio izvođač same akcije hvatanja. Kada smo razbili četnike Predraga Rakovića oko Čačka, zaplenili smo njihovu radio-stanicu preko koje smo uspostavili vezu sa Dražom. Cilj nam je bio da ga zadržimo u zemlji, da ne pobegne u inostranstvo. To smo radili uz pomoć jednog četničkog radiotelegrafiste koji je znao šifru za kontakt sa Dražom. Ta veza je trajala sve dok Draža nije izgubio radio-stanicu. Kada smo se dokopali Nikole Kalabića, došao sam na ideju da ga upotrebimo kako bismo doprli do Draže. Mi smo mogli da ga likvidiramo, ali zbog Zapada hteli smo ga živog, da mu javno sudimo. Jedno vreme smo ga čak štitili, kako ga ne bi uništili naša milicija i KNOJ – govorio je Ranković.

ZATO je, ukazivao je Aleksandar Ranković, bio potreban Kalabić, ali ga je, kako je naglašavao, trebalo prethodno psihički slomiti, kako bi pristao da odigra ulogu.

– Trebalo je i da procenimo da li se u njega možemo pouzdati. Krcun i ja razgovarali smo sa njim nekoliko puta. Morali smo da pojedemo tri pileta dok nije pristao. U tim razgovorima obećao sam mu život ukoliko uhvatimo Dražu. Ni uz pomoć Kalabića nismo lako došli do Draže, iako smo bar približno locirali teren gde se krije. Početkom marta 1946. stezao se obruč oko njega. Svakodnevno su me, i to po nekoliko puta, obaveštavali telegramima iz Dobruna o razvoju akcije – govorio je Ranković. – U početku se mislilo da ga krije sveštenik u selu Štrpce, dok preko Kalabića nismo otkrili pouzdanog Dražinog čoveka koji je grupu OZNA predviđenu za hvatanje odveo do samog Draže. Kalabić je ispunio obećanje, i ja sam održao reč. Promenili smo mu identitet i uputili ga da živi u, za njega nepoznatoj sredini, Vojvodini, gde su se naseljavali kolonisti. Međutim, izveštavali su me da je on nastavio da pije, da se i dalje bahato ponašao. Prvi put sam ga zaštitio, ali kada su mi drugi put javili da može da „provali“ tajnu, digao sam ruke od njega, i Svetislav Stefanović Ćeća naredio je da se Kalabić likvidira.

Malo drugačiju priču ispričao je i Slobodan Krstić Uča, ondašnji major OZNA, odnosno UDBA, pre dvadesetak godina u „Dugi“. On je rekao da je Nikola Kalabić jedno vreme živeo u Beogradu, u Kosovskoj ulici broj 43, pod stalnom prismotrom OZNA.

– A onda je donesena odluka da se on liši života pre početka suđenja Draži Mihailoviću. To je učinjeno u Kosovskoj ulici. Iznenada mu je namaknuta omča na vrat… – svedočio je Uča.

Kalabić sa oficirima OZNA; Falsifikat

SEM Krstića, očevici su navodno bili Mile Milatović i Vladan Bojanić. Na pitanje da li je Draža saznao za Kalabićevu izdaju, odgovorio je: „Verujem da nije!“

I Dražin islednik Josip Malović ostavio je zanimljivo svedočenje. On je tvrdio da se Draža kod njega raspitivao da li je Kalabić živ. I tom prilikom je rekao: „Ono žandarsko đubre! Znate li da je Kalabićev otac 1923. godine u Nikšiću ubio Šćepana Mijuškovića. Suđeno mu je zbog toga. Kakav otac, takav sin!“ (Kalabićev otac Milan bio je bliski saradnik generala Milana Nedića. Streljali su ga Nemci 1942. godine kao britanskog agenta i poverenika Draže Mihailovića.)

Miloslav Samardžić, publicista iz Kragujevca, autor knjige „Istina o Kalabiću“, posle dugodišnjeg istraživanja tvrdi da je Kalabić koji je učestvovao u hvatanju Draže zapravo njegov dvojnik. Fotografije na kojima navodno Kalabić pozira u martu 1946. s pripadnicima OZNA koji su učestvovali u operaciji „Draža“ uporedio je sa tri portreta na kojima je Nikola Kalabić snimljen 1935, 1943. i 1944. godine. Te snimke dao je na analizu ovlašćenom sudskom veštaku-morfologu Lazaru Cvejiću koji je utvrdio da Kalabić iz 1946. ima drugačiji oblik glave, obrva, očiju i baze korena nosa od Kalabića na starijim fotografijama. Konačni zaključak veštaka glasi da osoba na fotografiji iz 1946. uopšte nije Nikola Kalabić!

Tu istrazi nije bio kraj. Na osnovu fotografija je utvrđeno da je lažni Kalabić visok 166 centimetara, a pravi Kalabić je bio visok 180 centimetra. Matematika je egzaktna nauka, a rešavanje direktne proporcije jednostavno, tvrdi Samardžić.

I istorija je egzaktna nauka. Ona je na potezu. I, naravno, čuvari naše prošlosti.

DRAŽA ZAROBIO NIKOLU

U TREĆEM tomu knjige „Srbija 1914-1944“, Vasa Kazamirović tvrdi da je Kalabić na Ravnu goru zapravo stigao kao zarobljenik:

– Jednog dana, iznenada, bio je opkoljen (Kalabić), prisiljen da se preda sa svojim ljudstvom i, potom, sproveden u selo Brajiće, pod Ravnom gorom, i dalje do Draže Mihailovića i Dragiše Vasića. Pisalo mu se crno, i najcrnje…

Jer, ko je tih prvih dana postojanja Mihailovićeve vojne organizacije uz primenu sile bio doveden na Ravnu goru, taj se odatle živ nije vraćao. Ali sve se ipak po Kalabića najbolje završilo, jednim delom i zato što je Kalabićev otac bio poznanik Draže Mihailovića, ali pre svega zato što je on odmah ponudio svoje usluge ravnogorcima, izjavljujući spremnost da se stavi pod njihovu komandu i da se zakune na vernost do svog poslednjeg časa, do groba – napisao je Kazamirović.

KOMENTARI



8 komentara

  1. Milomir says:

    https://youtu.be/4P3rCflegvA

  2. Milovanovic says:

    "kako ga ne bi uništili naša milicija i KNOJ – govorio je Ranković." JASNO JE KAO DAN DA SRBIN NE KAZE OVAKO. OVO NIJE IZRAZ KOJI SE KORISTI U SRPSKOM JEZIKU. OVO JE ZNACI PREVEDENO SA ENGLESKOG JEZIKA. A TO NAM KAZE DA JE LAZAN ISKAS.

  3. Pavle says:

    Prava je istina da je NIKOLA KALABIĆ ubijen blizu svog doma krajem 1944 u zasedi koju su mu postavili komunistički saradnici i ozna. A Čiča draža je na prevaru uhvaćen po dogovoru britanske obaveštajne službe i komunjara a po nalogu čerčila. Kralj petar mu je preko radio veze najavio dolazak engleskog aviona koji je trebalo bolesnog čiču da prebaci za London na lečenje (teško se razboleo). Avion je sleteo na livadu blizu čičinog skrovišta, čiču su u nosilima ubacili u avion jer je imao tešku upalu pluća, a avion je, umesto za London odleteo u pravcu Beograda gde su ga predali titu i ozni! ETO TO JE CELA ISTINA! onda su komunjare sele i napisale "kako su hvatali Dražu Mihajlovića". Pa oni nisu mogli do 1958 da uhvate Šipčić Vladu, Srpka Medenicu, Božu Bjelicu a kamoli bi uhvatili ČIČU koji je imao IZUZETNO JAKU OBAVEŠTAJNU službu u ondašnje vreme! Sve što je navodni ljuba popović napisao i ono što je snimano "kako je major ljuba popović hvatao Dražu" je LAŽ! oni su mogli da ga uhvate JEDINO ZA KURRAC! Srbski Narod NIKADA ne bi izdao svoga Čiču i verovatno bi komunjare popile jednu dobru revoluciju i pali bi sa vlasti da čiču nisu britanci i kralj zeznuli. 1948 kad su rusi zategli obruč oko broza, da je čiča bio živ, narod bi se digao i sjebbo bi komunjare za dva dana jer je 1948 izvršena represija SAMO na Srbski narod i Srbske komuniste koje su slali na goli otok!  Eto to ti je živa istina brate. O tome mi je govorio očev stric, Major jugoslovenske vojske u Otadžbini Mladen Marković! A to sve može da potvrdi i LIČNI ađutant čiča Draže koji je ostao živ jer NIJE mogao u avion sa čičom! A o Nikoli Kalabiću ti je živa istina jedino to da su ga crveni ubili u zasedi na Svetog Nikolu 1944 godine kod Valjeva, sve ostalo je LAŽ I PREVARA!

    • Pavle says:

      Gornji tekst je prenet iz drugog glasila ....!

  4. Pavle says:

    prilog prenosa... Postoji par problema u uverljivosti komunističkog falsifikata istorije. Prvo, slike Kalabića i UDBE koje su prikazali imaju za prisutnog kalabićevog dvojnika. Jedini problem je u tome što je Kalabić bio visok oko 185 cantima (što je za to vreme bila znamenita visina) dok je kalabićev dvojnik na fotki komunistički statista koji je bio za glavu niži sudeći po ostalim poznatim komunjarama na slici. Drugo, Kalabić nije odao Dražu ni kad mu je Gestapo u najvećim mukama umorio oca, ni kad su mu komunisti klali sina. Zašto bi ga odao posle toga? Treće, komunisti su se u seriji ''Hvatanje Draže Mihailovića'' previše nalagali da bi osudili takvog ''izdajnika'': Dokazano je da je ovaj Srbin iz Srpske Bosne bio pripadnik predratnih Sokola (preteče današnjeg profesionalnog sporta) i da je bio rekorder koga ni za vreme rata Nemci ne mogu da uhvate ni u jednoj poteri ali ni komunisti. Ipak, komunjare ga prikazuju kao pijanicu i vatrenog pušača iako ovaj nikada zapalio nije. Ono što se zna za Kalabića je da je bio Robih Hud Okupirane Srbije i da ga je narod jako voleo i spevao mu mnogo pesama. Komunisti su se zato iz sve snage trudili da ga što više izblate. I na kraju, arhivi milicije FNRJ otkrivaju da je Kalabić ubijen u komunističkoj zasedi još 1944.godine. Ono što je sigurno a što čak i komunisti priznaju je da je cela Srbija 1945. bila za četnike. Zato komunistima podržanim i naoružanim od strane Anglo-saksonaca nije bilo dovoljno samo da pobiju Dražu i Nikolu - morali da im ubiju i ime. Naravno, nije teško manipulisati istinom ovakvim tekstovima na Komuni Info, kada su dosijei OZNA i dalje iza dačićeve i vučkove brave.

  5. Pavle says:

    prilog prenosa komentara... Mnogi četnici su imali bradu, a ovj arhitekta je navodno prpoznao na osnovu brade da je Kalabić bio u beogradskom zatvoru. Kalabić nije bio u zatvoru već je likvidiran u zasedi kada komunistička gamad presrela četnike u kanjonu reke Gradac i likvidirala sve. Tek kad su mrtve četnike dovukli u Valjevo, prepoznali su da je među njima i predratni geometar Kalabić. Partizani su iskoristili priliku i napravili dvojnika, kojeg su poslali kod Draže pod izgovorom da su Englezi poslali avion da ga izvuku iz Srbije. Draža je ispočetka bio sumnjičav jer mu se Kalabić više od dve godine nije javljao i sumnjao je da je u opšte i živ, ali ipak je posle nagovaranja prihvatio da krene prema avionu, gde je usput čovek iz Dražinog obezbeđenja ipak primetio da je prevara i viknuo "izdaja". Šest komunjara je skočilo na njega da bi ga savladali i ubili a Dražu uhapsili i predali zlikovcima Titu i Krcunu.

  6. Milan says:

    Komunistickim govnima ne verujem nista, a i sada su na vlasti deca i unuci komunista, koji nisu nista bolji, jer su ceo zivot slusali samo otmi, uzmi, ubij.

    • Dodaj says:

      Ovom zadnjem:"otmi, uzmi, ubij",dodaj još: "zakolji, raspori, oliži nož" i eto ti slike četnika.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *