Да ли је повратак у завичај реалан, или остаје само неостварен сан

Da li je povratak u zavičaj realan, ili ostaje samo neostvaren san

6 maja 2018

Piše: Milojko Budimir

U proleće, kada se budi priroda, kod izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske raste želja za zavičajem. Tamo, kod izvora reke Zrmanje, u južnoj Lici, proveo sam zajedno sa bratom koji radi kao dopisnik RTS-a iz Zrenjanina više dana u aprilu, u mestu Prljevo, u kome od više stotina predratnih stanovnika sada živi samo jedan čovek. U susednom selu Pribudiću prisustvovali smo u crkvi Svete Petke Uskršnjoj liturgiji koja je održana prvi put posle 80 godina. Na liturgiji bilo je prisutno ukupno deset meštana povratnika iz više obližnjih sela. Nije to slika samo tog mesta, nego nažalost gotovo i svih krajeva u kojima su živeli Srbi do poslednjeg građanskog rata.

Da situacija nije bolja ni u većim mestima saznali smo prilikom posete i razgovora sa gradonačelnikom Knina dr Markom Jelićem. Na prošlim lokalnim izborima uz podršku Srba, posle više od dve decenije vladavine HDZ-a postao nezavisni gradonačelnik KninaOd njega saznajemo da je prošlih pet godina sa područja Dalmatinske zagore otišlo čak 26,5 hiljada ljudi, što je 15-20 posto stanovništva.

U Kninu je situacija značajno gora jer je iz tog grada i okolnih opština otišlo za to vreme 4.500 ljudi. To su službeni podaci bez 2017. i to bez mortaliteta, odnosno razlike između broja novorođenih i onih koji su preminuli – tako da je stvarna brojka verovatno još dramatičnija. Po prosečnoj starosti stanovništva prema službenom popisu iz 2011., Knin je bio među mlađima sa prosekom od 40 godina. Odlaskom najpotentnijih ljudi, Knin je ostao bez stručne radne snage, iako ima još 870 nezaposlenih, koji zbog godina starosti nisu u mogućnosti sudelovati u modernim radnim procesima.

Posle progona Srba ostala su pusta i napuštena sela, prazne opštine i opusteli gradovi na čijim prilazima ćete teško videti i domaću životinju, a kamoli sresti čovekaPrema rečima gradonačelnika „Od stoleća sedmog ovde valjda nije bilo manje prometa – veća je verovatnoća da ćete u sumrak naleteti na divlju svinju nego se mimoići s drugim automobilom. Za postojeće stanje postoji samo jedna reč – apokalipsa.

Dok su Srbi živeli u Kninu do građanskog rata početkom 90-ih godina prošlog veka bio je to grad pun života i napretka. Turiste koji sada dolaze na more Knin više uopšte ne zanima – brojna zatvorena vrata i prozori, papirom obloženi prazni izlozi duž glavne gradske ulice – Zvonimirova, Tuđmanova. Nisu retki ni natpisi – ‘Prodaje se’. Situacija u Kninu je i neštopodnošljivija u odnosu na područja krša, Like i Dalmatinske zagore,

Umesto onih koji su tu vekovima živeli o čemu nedvosmisleno svedoče naši srednjovekovni manastiri i parohijalne crkve, sada se planira da se taj prostor naseli novim stanovništvom iz Ukrajine Belorusije. Da li je ova solucija realna to je drugo pitanje. I ove države imaju svojih populacionih i demografskih problema, kao i čitav zapadni svet u koji odlaze mladi sa ovih prostora.

Posle „Oluje“ u srpske kuće i stanove u Kninu doselilo se mnogo Hrvata iz Bosne i drugih delova Hrvatske. Svih ovih godina u Hrvatskoj je vođena politika da se Srbi ne vrate, u čemu su sve političke stranke bile jedinstvene. Bez obzira na to da li se menjala vlast, odnos prema Srbima nije se promenio. Umesto vraćanja stanova donešen je Program stambenog zbrinjavanja koji nije mogao biti supstitucija za oduzeta stanarska prava. Doseljeni Hrvati iz Bosne uglavnom su se već iselili jer nisu dobili ono što im je obećano. I oni su postali svesni činjenice i stare izreke“oteto-prokleto”.

Kada pogledamo danas u kakvom se položaju nalazi Knin kao gravitaciono središte i gravitirajuća naselja, ne može se poverovati da je reč o istom prostoru i istim ljudima. Etničkim čišćenjem i brutalnom odmazdom potpuno je promenjen etnički sastav stanovništvaSniženi su svi parametri života ljudi i institucija. Pretvorbom, odnosno pljačkom veka, proizvodne organizacije ne samo da su zamrle, nego nestale. Knin je postao centar mitomanstva, od sveukupne populacije oko 10.000 se nalazi u socijalnoj komi sa svim mogućim patološkim pratnjama.

Još se jednom potvrdilo da je Hrvatska svojom ekstremnom politikom vođenom od 1990, a čiji su koreni još iz XIX veka, bila glavni uzročnik građanskog rata. To što se desilo srpskom narodu u Hrvatskoj najveća je sramota i za savremenu Evropu i svet. S toga se iznova mora postaviti pitanje položaja i budućnosti srpskog naroda u Hrvatskoj i šire.

U razgovoru sa gradonačelnikom izrazili smo želju i dobili obećanje da će posetiti svoje prognane sugrađane i eventualno im ponuditi neka rešenja koja bi mogla uticati na njihovu odluku o povratku. Ovde na ovom prostoru mogu da žive samo oni koji su tu rođeni, ali ne kao građani drugog reda kako su do sada tretirani. Ali za takvu odluku treba prevazići antagonizme i priznati greške pogubne Tuđmanove politike čiji je prioritet bila etnički čista Hrvatska.

KOMENTARI



5 komentara

  1. Portopranco says:

    Ako se Srbi tamo vrate,katolička crkva će se pobrinuti da budu asimilirani i pretvoreni u tzv.rvate pa je veliko pitanje ima li taj povratak u Knin i Sjevernu Dalmaciju za Srbe ikakav smisao.Ima u Srbiji i Republici Srpskoj i boljih mjesta za život gdje možeš biti Srbin.

    • KUZMAN says:

      Zasto bi Srbi iz Krajine naseljavali RS? Daj mi jedan jedini razlog?RS je poput Srbije izdala RSK zbog svojih interesa.Zasto bi Krajisnici naseljavali RS jacali populaciono onog ko ih je izdao 1995?Milosevic je pokusao Krajisnike naseliti na Kosovo.Naravno Krajisnici nisu ludi da idu iz jednog zla u drugo zlo.Na kraju krajeva zasto bi Krajisnici jacali one teritorije koje Milosevic nije hteo da izdaje kao sto su RS i Kosovo? Ne moraju se Krajisnici vratiti u Krajinu ali jedno je sigurno oni nece populaciono jacati RS ni pod kojim uslovima.1995 u RS se zadrzalo oko 20.000 Krajisnika iz RSK.Od 1995 do 2017 ostalo ih je malo vise od 2.000.Ljudi ne zele da sluze kao nekakve figure kojim ce RS da njima popunjava nekad vecinski muslimanska mesta po RS.Oni razmisljaju racionalno ako ste nas izdali 1995 to ne znaci da nas mozete koristiti za nekakav etnicki inzenjering.Zato su gotovo svi otisli iz RS nesto u Srbiju a najveci broj je otiso u trece zemlje.

  2. Kulak says:

    Iz Knina se danas iseljavaju i doseljenici iz Bosne i Hercegovine.Nedostaju kadrovi tehničko-matematičkih struka pa nema ko pokrenuti i održavati proizvodnju.Doseljenici iz Bosne uglavnom se bave prekenjavanjem o ispraznoj hrvatskoj nacionalističkoj mitomaniji,a u gradu je nemoguće naći dobrog električara ili vodoinstalatera.Starosedeoce Srbe iz Knina je tuđmanov režim prognao,ali ni za hrvatske dođoše on se nije pokazao dobrim mestom za život.

  3. Kulak says:

    Zapravo je nebitno i besmisleno govoriti ko je koga izdao.Srbija je devedesetih godina 20-tog veka bila u nemogućim prilikama, bez ikakvog oslonca u svetu i bilo kakva vlast da je bila u Srbiji ne bi mogla napraviti ništa da opstanu Srbi u Severnoj Dalmaciji.Iskoristili su hrvatski nacionalisti međunarodne okolnosti i proterali Srbe sa njihove zemlje na kojoj su stotinama godina bili svoji na svome.Da li ima smisla da se Srbi tamo vraćaju? Po meni to je jako upitno, hrvatski nacionalizam i šovinizam jednako je brutalan kao i onda kad su Srbi prognani, a vlast u Zagrebu već godinama čini sve da podstakne hrvatsku nacionalnu mitomaniju.Tamo je razumnih ljudi sve manje, a ono malo mladog i radno sposobnog stanovništva što ima u hrvatskoj, masovno odlazi u Irsku i Nemačku.

  4. Realan pogled says:

    Naš problem je što ne sagledavamo realno stvari.Kada je 1994 godine napravljena Federacija BiH to je trebao biti signal da se sa ratom više ne može dobiti više i da se treba okrenuti pregovorima.U BiH nebi dobili manje a mnogo bi ljudi sačuvali.U Hrvatskoj bi bio izbijen arbument za onakvo etničko čišćenje,a nema iluzija da bi Hrvatska nastavila politiku 3 x1/3,to se radili u kontinuitetu od 1900 u AU monarhiji,Kraljevini,za II. sv. rata posle rata.Verovatno bi crkva u Hrvata to radila ali nebi bilo onakvog pogroma.Z-4 nije bio dobar ali više je odgovarao SRbima nego Hrvatima,ali bi šta bi.MIlošević je verovatno računao da sa ovim gubitkom ne gubi mnogo.Resursi su se potrošili i nije više bilo moguće sttvar održavati.To je bila pogrešna taktika kao i ona kreni stani,jer kad nahraniš lava sa Kninom njegov apetit raste.....

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *