Да ли је Сириза преварила Грчку?

Da li je Siriza prevarila Grčku?

25 februara 2015

greece-protests-2_2620008b454Piše: Siniša Ljepojević

Ministri finansija zemalja članica Evrozone su prihvatili predlog reformi grčke vlade koje su bile uslov za četveromesečno produženje finansijske pomoći i mera štednje. Ministri su to prihvatili na telefonskoj sednici, što sugeriše da je sve već bilo dogovoreno još u petak prošle nedelje, a da je rok od dva dana bio samo kupovina vremena za ublažavanje reakcija javnosti u Grčkoj. To budi sumnju da je vlada Grčke, koja je samo mesec dana na vlasti, već izdala svoje glasače i odustala od obećanja na kojima je i dobila izbore u januaru. Ili je možda samo „taktički poklekla“ da preživi? Moguće, ali malo verovatno.

Mlada grčka levičarska partija Siriza je u januaru pobedila na izborima i osvojila u toj zemlji retko viđenu parlamentarnu većinu obećanjima da će prekinuti nametnuti program štednje, koji je urnisao socijalno tkivo Grčke, ponovo pregovarati o uslovima otplate grčkih dugova i ukinuti takozvanu „trojku“, koju čine poverioci i koja je minulih godina vladala Grčkom, kao i da će pokrenuti socijalni program koji će povratiti dostojanstvo života običnom čoveku. Sa tim obećanjima je dobila demokratski mandat kakav trenutno nema ni jedna vlada u Evropskoj uniji. Za samo mesec dana desilo se potpuno suprotno. Posle početnih bučnih izjava, pozivanja ne demokratski mandat i natezanja minule nedelje je grčka vlada prihvatila skoro sve što traže Brisel i Međunarodni monetarni fond ili, tačnije, što traži Nemačka kao vlasnik 40 odsto grčkog duga.

ODUSTAJANJE OD SVIH OBEĆANJA

Sve je praktično ostalo po starom, samo su promenjeni nazivi. Program štednje je tako postao „dogovor“, a Trojka je postala „institucije“. Suština je, međutim, ostala ista, Trojka je pod drugim imenom i dalje jedina prava vlast u Grčkoj, a program štednje je i dalje na snazi. Uz to, grčka vlada je morala da predloži i dodatne mere, takozvane reforme, kako bi i dosadašnji rušilački program ostao na snazi. Atina je obećala da će se boriti protiv onih koji izbegavaju porez, i legalno i ilegalno, kao i protiv šverca benzina i cigareta. Od svih drugih predizbornih obećanja je odustala. Na primer, u njenom predlogu uopšte nema plana za zapošljavanje 300.000 ljudi, nema ni obećanog podizanja minimalne zarade sa 580 na 751 evro. U planu dostavljenom Evrozoni povećanje minimalca se odlaže i tretira kao „blagovremeno“ uz naznaku da bi to do toga moglo doći fazno tokom 2016. godine. Ali i tada samo ako dozvoli „trojka“. Obećano i popularno vraćanje na posao nekoliko stotina čistačica u ministarstvima je „ispalo“, od toga nema ništa kao ni od obnavljanja državne televizije, koju je prethodna vlada u dogovoru sa Briselom ukinula. Odustalo se i od otpisa dugova i njihovog reprogramiranja kao i od obećanog moratorijuma (zamrzavanja) njihovog vraćanja. Siriza je odustala i od najavljenog zaustavljanja privatizacije nacionalnih dobara kao i od ukidanja poreza na stanove. Od svih socijalnih mera Atina sada traži samo dozvolu da uvede tačkice za besplatnu hranu, ali samo u slučaju ako to nema „negativni fiskalni efekat“, a da li ima, odlučiće ne vlada u Atini, nego Brisel i MMF.

Nema ništa ni od besplatne električne energije za najugoroženije. Vlada Sirize je samo dobila da ranije traženi obavezni budžetski višak (suficit) napravljen štednjom sa 4,5 odsto smanji na tri procenta. I sve to da bi „pomoć“ bila produžena za samo četiri meseca mada i to još nije sigurno. Prvo, saglasnost ministara finansija Evrozone treba da potvrde i parlamenti nekoliko zemalja u kojima se domaćim pravilima traži, pre svega u Nemačkoj, a i direktorka MMF Kristin Lagard je u pismu ministrima izrazila izvesnu sumnju da ono što predlaže grčka vlada ne izgleda kao dovoljno, a MMF je član Trojke, a sada „institucija“.

Iz ugla grčkog glasača, koji je sa nadom i probuđenom energijom u januaru glasao za Sirizu, „dogovor“ je izdaja. Formalno gledano, to i jeste izdaja, ali trebalo bi imati u vidu i širu sliku evrozone i ukupnih odnosa u Evropskoj uniji da bi se razumela izdaja ako ne bi mogla i da se opravda. Sa EU i Evrozonom nema pregovora, to bi valjda trebalo da bude jasno odavno. Kako je pre neki dan Grcima poručio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, „ne postiji demokratski izbor prema evropskim sporazumima“. To je EU, nema demokratskog izbora. Evrozona je elitistička i birokratska institucija, u kojoj vladaju samo veliki, a mali nemaju izbora. U tom statusu je i Grčka.

U tom svetlu nova grčka vlada, uprkos velikom demokratskom mandatu i verovatno iskrenoj želji da nešto promeni, pokazala se strahovito naivnom. Prvo, trebalo je da zna – verovatno su premijer Aleksis Cipras i njegov ministar finansija Janis Varufakis toga i svesni – kako funkcionišu evro sistem i EU; i, drugo, da u takvim datostima Grčka nema mnogo šansi izuzev radikalnih mera. Samo radikalne mere donose rezultat, a sve drugo je mljevenje u evro-mašini. A te radikalne mere znače držanje do svojih principa, tačnije predizbornih obećanja i demokratskog mandata pa čak i po cenu izbacivanja iz evro sistema.

OTROVNA EVROPROPAGANDA

Grčka će ionako na kraju odiseje biti izbačena iz evra. Tu drugih mogućnosti nema jer u EU ne postoje pregovori kao takvi, postoji samo diktat. Trebalo je, takođe, da se Grčka pripremi na neverovatnu propagandnu mašineriju EU, koja je minulih dana svakodnevno bombardovala grčku javnost. Najagresivnije su bila pretnje da će za noć nestati evro u Grčkoj i da će ljudi ostati bez para, neće moći da podignu svoj novac. Doduše, da nije bilo „dogovora“, Grčka je trebalo da uvede ograničenja podizanje novca i slanja uplata, ali to ne znači da će za noć ljudi ostati bez para. To je bezočna propaganda privatnih televizija, koje su, pokazalo se, emitovale tu propagandu u nemačkoj produkciji. Niko ne može za noć da bude izbačen iz evro sistema. U stvari, kada je uspostavljena evro valute u njenim pravilima uopšte nije predviđeno da neko istupi ili bude izbačen. Pristup je bio da je evro za večnost i da nema nikakvog izbora. Prema tome, ne postoje pravila i kako onda neko može da tvrdi Grcima da će za noć ostati bez svog novca. Izlazak iz evro sistema nekih zemalja je, međutim, sada postala i realnost, pa će tada verovatno biti primenjeno pravilo Evropske unije, koja u svom Sporazumu o EU, član 50, predviđa mogućnost izlaska neke zemlje iz integracije. Prema tom članu zemlja koja odluči da izađe iz EU od časa te odluke ima rok od dve godine da napusti integraciju, a za to vreme treba da reguliše sve ugovore koje je kao članica EU prihvatila i reši eventualne nesporazume sa preostalim članicama.

To istovremeno znači da bi neka zemlja koja izađe iz evrozone fazno primenjivala zamenu novca pa bi neko vreme paralelno postojali i evro i lokalne valuta. To Grcima niko nije rekao. Privatne televizije su u vlasništvu velikih kompanija koje zavise od Brisela i njegove milosti, i ni jedna ta televizija ne zarađuje novac, nego je samo sredstvo za zaštitu interesa vlasnika, a državna televizija je ukinuta i Siriza, iako je obećala, nije obnovila taj medij.

Ništa, međutim, još nije gotovo. Četveromesečno produženja mučenja Grčke nije za sada sigurno, ali je sasvim jasno da će mučenja biti. Uz sve na šta pristane Brisel, doći će i novi uslovi i veliko je pitanje da li će i „izdajnička“ Siriza uopšte moći da prihvati ta nova uslovljavanja. Problem je što gračka vlada posle ove „izdaje“ u bilo kakve nove pregovore ulazi znatno oslabljena, ona više nema onu početnu poziciju. Dobrim delom je već slomljena, a time postepeno gubi i podršku domaće javnosti. Na kraju će, međutim, to je svima jasno, Grčka biti izbačena iz evrozone, ali voljom drugih, a ne svojim istorijskim iskorakom. O tome već postoji plan i to je javna tajna o kojoj svi izbegavaju da govore, ali to će za Sirizu biti poniženje, a ne pobeda.

GRČKA BEZ KAPACITETA

Istovremeno, mora se priznati da Grčka i nema kapacitet za istorijske iskorake, nema unutar evrozone. Utisak je da ni nova vlada ni njeni lideri na izvestan način ne žele da na sebe preuzmu tu istorijsku odgovornost. Jer držanje do predizbornih obećanja Sirize bi temeljno razbilo evro sistem, srušilo bi neokolonijalnu bezobzirnost moćnih zemalja i još moćnijih banaka. I to pre svega u EU, jer 60 odsto grčkih dugova je u vlasništvu zemalja evrozone, a samo 10 procenata u rukama MMF. Od tih dugova evrozoni 40 odsto se odnosi na Nemačku i 30 procenata na Francusku. Sudeći po privatnim razgovorima aktuelnih ministara, oni su potpuno svesni stanja i evropskih činjenica, ali nisu spremni za istoriju. Ministar finansija Janis Varufakis je pre samih izbora u januaru privatno priznao jednom britanskom novinaru da evro valuta nema perspektivu i sama će se urušiti najdalje za dve godine. U prevodu, evro će ionako da nestane, i zašto bi Grčka sada bila krivac.

U široj slici zbivanja u EU još uvek nije jasno zašto je uopšte Grčka simbol krize i zašto je ta zemlja izabrana za pokaznu vežbu. Kada je formirana evrozona, samo su Finska i Luksemburg ispunjavali tražene uslove i ni jedna druga zemlja, čak ni Nemačka. Sve zemlje su lagale i frizirale podatke i svi su to znali. Kasnije su nagomilavani dugovi i gušena privreda u manje razvijenim zemljama, ali i u nekim razvijenim, u Francuskoj i Italiji, na primer, ali niko nije reagovao. I onda Grčka. Indikativno je svedočenje bivšeg belgijskog premijera Gija Verhodštata, koji kaže da mu je jednom prilikom bivši fransuki predsednik Nikola Sarkozi rekao da Grčka nije problem, nego Nemačka. „Mi se borimo da Nemačka ne napusti evro“, rekao je Sarkozi. Sve to i zašto baš Grčka tek treba da bude razjašnjeno, i to jeste istorijska obaveza Sirize, za koju ona, moglo bi se desiti, nema istorijski kapacitet. I to uprkos velikoj podršci ne samo u Grčkoj nego i u celoj Evropi. Siriza je probudila nadu širom evropske integracije, nadu da je moguće demokratskim putem stati na kraj teroru banaka i raznih briselskih zvaničnika koje niko nije birao i koji nemaju bilo kakav narodni mandat. Probuđena je nada i u levicu, tu davno kompromitovanu političku snagu, u koju više niko nije verovao. Grčka vlada levice je, međutim, kako sada stvari stoje, jedina u svetu koja se tako velikom brzinom odrekla svojih predizbornih, levičarskih obećanja.

Možda grčka vlada ima neki tajni plan, neku taktiku, ali, kako god bilo, Grčkoj predstoji ne samo ekonomska neizvesnost nego i novi talas političke nestabilnosti. Probuđena energija i velike nade neće utihnuti, i glasači Sirize neće oprostiti. Pored toga što je svetski rekorder po promeni mišljenja, Siriza bi mogla biti i rekorder po kratkom ostanku na vlasti.

(Standard.rs)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. ZORAN says:

    Tako su i naprednjaci u Srbiji počev od stiropora, gladovanja i obećanja o nekim i nvesticijama, došli i zaseli na vlast. Ako samo pogledamo predizborne snimke Vučića i Nikolića pre 2012. i uporedimo sa sadašnjim stanjem lako ćemo se u to uveriti.Samo gola vlast i laž.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *