ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА на Истоку или Западу

DA LI JE SRBIJA na Istoku ili Zapadu

3 novembra 2018

I Srbija tako po nekim pitanjima, kao što je odnos prema muslimanima, pokazuje slični procenat prihvatanja kao Italija ili Slovačka (više od 40 odsto), i po tome više pripada Centralnoj Evropi. S druge strane, Srbija je u vrhu zemalja u kojima stanovnici religiju vide kao značajni aspekt identiteta (samo Gruzija i Jermenija su pokazale viši procenat), po čemu smo bliži istočnoevropskim narodima i državama

Gvozdena zavesa je odavno podignuta, ali Evropa je i dalje podeljena približno istim linijama prema stavovima građana u odnosu na religiju, manjine i pitanja poput gej brakova ili abortusa, pokazalo je istraživanje PRC-a (Pew Research Center).



Poredeći sa zemljama Zapadne Evrope, manji je deo populacije u istočnoevropskim zemljama koje bi poželele dobrodošlicu muslimanima ili Jevrejima u svoju porodicu ili neposredno okruženje, pokazalo je ovo istraživanje.

Ove razlike proizilaze iz serije istraživanja koje je PRC (Pew Research Center) sproveo u periodu između 2015. i 2017. godine i koja su obuhvatila skoro 56.000 odraslih građana u 34 zemlje Zapadne, Centralne i Istočne Evrope.

Istraživači su zaključili da su podele i dalje veoma vidljive uprkos činjenici da su se granice EU pre deceniju proširile istočno od nekadašnje Gvotdene zavese.

Gde su granice Istočne i Zapadne Evrope

Ovo istraživanje je, između ostalog, poslužilo da se definišu “vrednosne” granice i utvrdilo je da postoje “geografski šabloni” po kojima ljudi posmtraju religiju, nacionalni identitet, manjine i društvena pitanja.

Posebno je bilo interesantno videti kako će se pozicionirati zemlje u centralnom delu kontintenta, kao i blakanske zemlje, koje su istorijski na granici “dva sveta”.

I ove zemlje zaista u pojedinim aspektima su bliži “zapadnoevropskim stavovima”, u nekima istočnoevropskim, a po nekim pitanjima su “u sredini”.

Česi su tako sekularni, generalno podržavaju istopolne brakove i ne vide religiju kao osnovu svog identiteta, poput većine stanovnika Zapadne Evrope. Istovremeno, Česi ne prihvataju pripadnike drugih veroispovesti i po tome su rezultati njihovog izjašnjavanja bliži narodima na istočnom delu kontinenta.

I Srbija tako po nekim pitanjima, kao što je odnos prema muslimanima, pokazuje slični procenat prihvatanja kao Italija ili Slovačka (više od 40 odsto), i po tome više pripada Centralnoj Evropi.

S druge strane, Srbija je u vrhu zemalja u kojima stanovnici religiju vide kao značajni aspekt identiteta (samo Gruzija i Jermenija su pokazale viši procenat), po čemu smo bliži istočnoevropskim narodima i državama.

Zato su istraživači Poljsku, Slovačku, Mađarsku, baltičke zemlje i Balkan smestili u “Centralnu i Istočnu Evropu”. A Grčka koja nije bila istorijski deo Istočnog bloka je u istoj kategoriji kako zbog geografske pozicije. tako i zbog stavova javnosti koji se više poklapaju sa istočnoevropskim zemljama, bar u ovom izveštaju.

Prihvatanje muslimana i Jevreja u porodicu

Kontinentalna podela u stavovima i vrednostima može biti ekstremna u nekim slučajevima. Na primer, u skoro svakoj anketiranoj zemlji Centralne ili Istočne Evrope, manje od polovine odraslih osoba kaže da bi bilo voljno da prihvati muslimane u svoju porodicu. U skoro svakoj zapadnoevropskoj zemlji, više od polovine je reklo da bi prihvatilo muslimane u svoju porodicu.

Tako, prema ovom istraživanju, manje od polovine ispitanika u Srbiji, tačnije 43 odsto, prihvatilo bi muslimane u porodicu. Srbija je po ovom istraživanju u “zlatnoj sredini”.

Manje raspoloženiji da prime u porodicu nekog ko je musliman su ispitanici u Mašarskoj (21 odsto), u Rumuniji (29 odsto), u Grčkoj (31 odsto), u Bugarskoj (32 odsto)…

Natpolovično rasploženje građana prema prihvatanju muslimanskog člana porodice prisutno je u Hrvatskoj, 57 odsto, a za najraspoloženije mogu se smatrati Holanđani (njih je 88 odsto), Norvežani (82 odsto), Danci, 81 odsto, i 80 odsto Šveđana.

Slična razlika se pojavljuje između Centralne, Istočne i Zapadne Evrope u vezi sa prihvatanjem Jevreja u porodicu.

U drugom pitanju koje se odnosilo na prihvatanje muslimana i Jevreja u susedstvo, građani Zapadne Evrope bi ih u većini primilo, za razliku od građana Centralne i Istočne Evrope.

Na primer, 83 odsto Finaca kaže da bi bilo voljno da prihvati muslimane kao susede, u poređenju sa 55 odsto Ukrajinaca. Iako je razlika u slučaju Jevreja manje izražena, građani Zapadne Evrope bi ih radije primili u svojim četvrtima.

Pitanje vere

Odnos prema verskim manjinama ide ruku pod ruku sa različitim konceptima nacionalnog identiteta. Dok su bili u sferi uticaja Sovjetskog Saveza, mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope zvanično su držale religiju van javnog života.

Ali danas, za većinu ljudi koji žive u bivšem Istočnom bloku, kao važna komponenta njihovog nacionalnog identiteta pojavljuje se pitanje veroispovesti, a reč je o hrišćanima, bilo pravoslavnim ili katoličkim.

Srbi u većini, njih 78 odsto, kaže da je pravoslavlje veoma važno za nacionalni identitet, dok religiju u tom kontekstu posmatra 58 odsto Hrvata, 74 odsto Rumuna, 66 odsto Bugara, 59 odsto Bošnjaka, 43 odsto Mađara, a svega 19 odsto Belgijanaca i Danaca, 15 odsto Estonaca i Šveđana, i samo 11 odsto Letonaca.

Za razliku od toga, u Zapadnoj Evropi, većina ljudi ne smatra da je religija većinski deo njihovog nacionalnog identiteta. U Francuskoj i Velikoj Britaniji, na primer, većina tvrdi da nije važno biti hrišćanin da biste bili “pravi” Francuz ili Britanac.

Obrazac Istok-Zapad očigledan je i na jednoj drugoj ravni nacionalizma, a to je kulturni šovinizam. Sa izjavom “naši ljudi nisu savršeni, ali naša kultura je superiornija od drugih”, saglasni su, u većini, građani Centralne i Istočne Evrope. Oni su skloniji da kažu da je njihova kultura superiornija. Osam zemalja u kojima je ovaj stav najčešći, geografski su na istoku: Grčke, Gruzija, Jermenija, Bugarska, Rusija, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Srbija.

Odnos prema seksualnim manjinama

U svakoj zapadnoevropskoj zemlji, većina favorizuje istopolne brakove i skoro sve one su lagalizovale ovu praksu. Međutim, javno rasploženje je veoma različito u zemljama Centralne i Istočne Evrope, gde se većina, u skoro svim anketiranim zemljama, protivi da gej i lezbijski parovi sklapaju brakove.

Nijedna od ispitanih zemalja Centralne i Istočne Evrope ne dozvoljava istopolne brakove.

Tako, na primer, devet od deset Rusa se suprotstavlja legalnom istopolnom braku, dok slično ujednačena većina u Holandiji, Danskoj i Švedskoj podržava ozakonjenje istopolnih brakova.

Kada je reč o Srbiji i zemljama u okruženju, čak 83 odsto Srba ne podržava ozakonjenje istopolnih brakova, 64 odsto Hrvata, isto koliko i Mađara, 70 odsto Grka, 74 odsto Rumuna, 79 odsto Bugara i 84 odsto Bošnjaka.

Odnos prema abortusu

Iako je abortus generalno legalan u Centralnoj, Istočnoj i Zapadnoj Evropi, postoje regionalne razlike u stavovima o ovoj temi. U svakoj zapadnoevropskoj zemlji čiji su građani ispitivani, uključujući i “teške” katoličke zemlje poput Irske, Italije i Portugala, šest od deset ispitanika kaže da bi abortus trebalo da bude ozakonjen u svim ili u većini slučajeva.

Ali, na istočnom delu kontineta su gledišta raznovrsnija. Može se reći da je činjenica da neke zemlje Centralne i Istočne Evrope, kao što su Češka, Estonija i Bugarska, favorizuju legalan abortus. Međutim, u nekoliko drugih zemalja, uključujući Poljsku, Rusiju i Ukrajinu, ravnoteža mišljenja naginje u drugom pravcu, a ispitanici više veruju da bi abortus trebalo da bude uglavnom ili potpuno nezakonit.

Evo kako ti stavovi izgledaju izraženi u brojkama.

U Švedskoj, 94 odsto građana smatra da bi abortus trebalo da bude legalan, 92 odsto Danaca, 87 odsto Finaca, 84 odsto Belgijanaca, i zanimljivo, 84 odsto Čeha, 80 odsto Bugara, 70 odsto Mađara i Slovaka.

Nešto je manje Srba koji podržavaju ideju o lagalnom abortusu, njih 63 odsto, potom 60 odsto Hrvata, 47 odsto Bošnjaka i 45 odsto Grka.

(Nedeljnik)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Jovo Veselinovic says:

    srbija i srbi ce ici kod rusa i putina samo vlada u beogradu nece putina ko i tito staljina vlada na celu sa vucicom idu na zapad

  2. Zoran says:

    Pitanje i sta je zapadna Evropa. Kako ubacii Grcku, Italiju i Spaniju sa Belgijom, Nemackom i Francuskom. Evropa je previse kulturno razlicita da se moze govoriti o nekoj velikoj slicnosti medju narodima. Recimo moje dete poraslo u Americ, ali idemo svake godine kolima iz Srbije za Grcku. Ono kaze da Srbija lepse i uredjenije izgleda od Grcke. Islis smo i do Atine, Halkidiki....svasta smo obisli. Srbija i ceo Balkan je smesno svrstati u Zapadnu Evropu. Tu cak i Slovence pitanje koliko staviti u sve to. Blizi su dosta zapadu, ali pitanje koliko u sustini. Od Turske do Hrvatske...tu mozemo slobodno reci da to Evropa nije. I tu nema nista lose.

  3. Velika Metla says:

    Srbija pripada slovenskoj strani,ne nikakvoj zapadnom EU-rajhstagu! S njihovim "vrednostima",ppederlukom,leHzbosima,nekrofilstvom i bezbožništvom nijedan Srbin nema ama baš ništa zajedničkog!

  4. milorad says:

    srbija je srbija , mi nismo ni istok ni zapad, MI smo MI i to je toliko očigledno, prosto je smešno koliko se neki ljudi trude da nas ubede da smo tamo ili onamo.Mi smo samostalna,samonikla,jedinstvena,i nedeljiva balkanska civilizacija i kultura ZAJEDNO SA GRCIMA BUGARIMA RUMUNIMA I MADJARIMA.HRVATI su obični balkanci takodje, ali pošto njihov trenutni samonametnuti državni i kulturni vrh pati masovno od odredjenih psihičkih poremećaja ne smeju nikako da priznaju to i zato se sele u nemačku masovno.Tamo mogu da budu balkanci MAKAR PRIVATNO AKO NIŠTA :)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *