ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА ВОЈНО НЕУТРАЛНА? Ево чињеница, па просудите сами!

DA LI JE SRBIJA VOJNO NEUTRALNA? Evo činjenica, pa prosudite sami!

2 juna 2017

(foto: mod.gov.rs)

Nedavni tekstovi koji su se pojavili u ruskim medijima, počev od uticajne RIA novosti agencije do brojnih televizija, postavili su konkretno pitanje na koje mnogi , pre svega u Srbiji,još uvek nemaju (ili ne žele javno da kažu) odgovor – da li smo kao država sa jedva 7 miliona stanovnika vojno zaista i neutralni ?!

Ako se pogledaju javno dostupne informacije tri svetska   najjača vojna saveza – NATO ( nato.int), OVKD – Organizacija ugovora o kolektivnoj saradnji  (odkb-csto.org) i ŠOS -šangajska organizacija za saradnju  (sectsco.org ) uočljivo je da  sa NATO-om Srbija ima  potpisane i ratifikovane ugovore i sporazume , u OVKD smo u statusu posmatrača a sa ŠOS se tek razmatraju mogući vidovi saradnje. Kako god  ŠOS je kineska verzija NATO-a i tu je da zaštiti njihove  nacionalne i ekonomske  interese, a sa Kinom imamo dogovoreno i ratifikovano strateško partnerstvo.

Dok NATO na globalnom planu i dalje sledi politiku „tihog i puzajućeg“  globalnog širenja,dotle Rusi i Kinezi pojačavaju  saradnju između OVKD i ŠOS-a kroz sve učestalije zajedničke  vežbe, zajedničke akcije u domeni borbe protiv terorizma, razmene obaveštajnih podataka itd.

Srbija i NATO Pakt:

– 2003.godine Srbija je podnela zahtev za prijem u Program PfP ili Partnerstvo za Mir,

– 2005.godine Srbija i NATO su potpisali Ugovor o tranzitu KFOR snaga kroz Srbiju,

– 2006.godine Srbija je primljena u PfP Program.

– u decembru 2006.godine otvorena je Kancelarija NATO za vezu pri Ministarstvu odbrane Srbije.

– 2007.Srbija se priključila PfP PARP Procesu

– u Aprilu 2011.Severno Atlantski NATO Savet  pozitivno odgovorio na zahtev Srbije da se potpiše Individualni Partnerski Akcioni Plan (IPAP). Ovim IPAP sporazumom NATO vojnicima je omogućen slobodan i nesmetani tranzit kroz Srbiju,upotreba naše vojne infrastrukture i de fakto diplomatski status.

– 2013.godine NATO je prihvatio srpski vojni CBRN (Centar za hemijsko ,biološka,radiološka i nuklearna ispitivanja ) u Kruševcu kao  Centar koji će koristiti sve članice Partnerstvo za mir Programa NATO-a.

– u januaru 2014. sprski ministar odbrane Nebojša Rodić potpisao je u Vašingtonu u ime Srbije sporazum SOFA PfP-a

– u januaru 2015. Srbija je završila svoj IPAP aranžman sa NATO-om,pogotovo u domeni reforme vojske.

– a već 8. juna 2015. srpski Parlament je ratifikovao SOFA PfP sporazum potpisan godinu dana ranije.

– septembra 2015. potpisan je sporazum sa NATO-om o nabavci i logističkoj podršci (NSPO)

– 12. februara 2016.NSPO sporazum je retifikovan u Skupštini Srbije.  – 9. jula 2016.godine na NATO Samitu u Varšavi, lideri država članica  „podvukli su potrebu nastavka kontinuirane saradnje u cilju dalje stabilizacije i bezbednosti Zapadnog Balkana.

U vezi Srbije ,pozdravljen je nastavak procesa razvoja NATO- srpskog partnerstva  i data podrška daljim političkim dijalozima i praktičnim oblicima saradnje. Takođe, data je podrška daljem progresu dijalogu Beograda i Prištine pod EU vođstvom.“

– 23. novembra 2016.godine jedan srpski Premijer je govorio na zasedanju Severno Atlantskog saveta. Tada je NATO podvukao „da poštuje odluku Srbije o vojnoj neutralnosti ali da pozdravlja sve oblike jačanja  saradnje Alijanse i Srbije  te daje punu podršku razvoja dijaloga Beograda i Prištine.2

Srbija i Kina:

– 20.Avgusta 2009. Boris Tadić, predsednik Srbije i Predsednik Kine Hu Đintao  u Pekingu  potpisali su ugovor o Strateškom partnerstvu Srbije i Kine u 10 tačaka.

U Članu dva zajedničke izjave pored ostalog piše „dve strane su istakle da širenje i produbljivanje tradicionalniog prijateljstva između Kine i Srbije predstavlja zajedničku težnju dva naroda,i da je to  suštinski interes dve zemlje,kao i da će obaj Sporzum doprineti unapređelju harmonije u svetu. 

-31.3.2017. Tomislav Nikolić, predsednik Srbije i kineski predsednik Si Đingping,  dogovorili su pojačanje svih oblika strateškog partnerstva dve zemlje.

Si je tom prilikom istakao „da će Kina nastaviti sa promocijom strateških veza Inicijative Pojasa i Puta Svile te program re-industrijalizacije Srbije“.

Put Svile kao ključ razumevanja kineske politike i u Evropi:

Srbija je Kini strateški partner i zbog svoje geopolitičke pozicije. Tačnije,preko Srbije Kina zadržava „kontrolu nad Balkanskim vratima Evrope“ i može lako, prema svojem nahođenju da utiče na ekonomske,političke a u nekoj doglednoj budućnosti i vojne prilike ne samo u regionu  Balkana već i šire.

Šta je to uopšte „Pojas  Svile i Morski put svile 21 veka“ ?

Zvanično, ovu inicijativu je kineski predsednik Đinping promovisao 7.Septembra 2013. godine u govoru pod naslovom „ Promocija prijateljstva između naroda i kreiranje bolje budućnosti“,održanom na Nazarbajev  Univerzitetu u Kazastanu.

Međutim, podpisnik ovih redova je o Putu svile i jačem Evroazijskom ekonomskom povezivanju  imao prilike da sluša još početkom 90 tih (Press  Klub Konkordija, Beč), na promociji Studije „Put Svile“ šilerovog ekonomskog instituta iz Nemačke. Na studiji su nekoliko godina radili eksperti iz Kine,Nemačke i Francuske.Znači sama ideja je godinama unazad pripremana i čekao se pravi trenutak „za njeno ozvaničenje“.

Evropa je odavno radila na formiranju Zapadno Evropske Vojne Unije (VEU) kao vojnog krila EU-a (deo francusko nemačkog političkog establišmenta je želeo da taj i takav VEU bude bez NATO snaga uz ogromno protivljenje pre svega Bele Kuće ) i na pokretanju „Ekonomskog mosta između EU i Kine uz uključivanje Rusije“- ova inicijativa je već tada bila poznata pod terminom „Putem svile u 21 vek“.

Znači 7. Septembra , Predsednik Kine Si Đinping u pomenutom govoru pored ostalog kaže „ još pre 2100 godina ,za vreme dinastije Han, funkcionisao je na dobrobit svih naroda,transkontinentalni Put Svile povezujući Zapad i Istog, Aziju i Evropu.“ ..“ Jačanjem saradnje između Šangajske organizacije za saradnju i Evroazijske Ekonomske Zajednice,  možemo razviti veliki  prostor i doprineti miru i stabilnosti.“

Tom prilikom Si Đinping je predložio da se ekonomska saradnja Evroazijskih država intenzivira kroz zajednički razvoj „Ekonomskog pojasa Puta Svile“.“Korak po korak ovo možemo postići tako što ćemo:

Prvo, pojačati političku komunikaciju,

Drugo, poboljšati infrastrukturnu saobraćajnu povezanost,otvarajući transportne kanale  od Pacifika do Baltičkog Mora, uvezujući sa njima Istočnu, Zapadnu i Južnu Aziju.

Treće,  sve strane treba da razgovaraju o pitanjima u vezi trgovinskih i investicionih olakšica i u skladu sa tim da naprave odgovarajuće aranžmane.

Četvrto,  olakšati monetarnu cirkulaciju. Sve strane treba da promovišu  mehanizme odbrane od globalnih finansijskih rizika i da učine region Puta svile konkurentijim celom svetu.

Peto, Sve strane treba da pojačaju slobodan  promet ljudi i roba promovišući razumevanje i prijateljstvo među narodima. „

A već 9.Oktobra 2013. na APEK Samitu Đinping je promovisao stvaranje Azijske Infrastrukturne Investicione Banke sa ciljem pružanja finansijske podrške razvoju infrastrukture država na Putu Svile.

Danas je ova Inicijativa poznata pod skraćenicom „ B &R“ ( Put i pojas Svile). Inicijativa se fokusira na razvoj novog Evroazijskog „suvozemnog mosta“ preko 3 najvažnija koridora : Prvi, Kina-Mongolija- Rusija; Drugi, Kina-Centralna i Zapadna Azija i treći pravac Kina -Indokina.

Cilj je ne samo razviti trasnprotne i saobraćajne pravce već i „ključne“gradove tzv „čvorišta“ koridora kroz razvoj ekonomsko,naučno -tehnoloških,istraživačkih parkova.

Incijativu je do sada podržalo višeod100 država, razvijen je i Fond Puta Svile te pojačan rad AIIB (Azijske infrastruktune investicione Vanke).

Ukoliko se pažljivije pogledaju pravci razvoja Koridora B & P inicijative primetno je duž koridora koji se proteže od Turske preko Irana do Centralne Azije  trenutno i najviše  etničkih, verskih i inih ratova i sukoba. Namerno ili slučajno?

Obzirom da ne verujem u slučajnosti a da se zna da su dva najveća globalna takmaca Amerika i Kina, počinjem da sumnjam na „plansko širenje žarišta“ sa ciljem usporavanja razvoja Puta i Pojasa Svile 21 veka.

U partiji preferansa između Ujka Sema, Baćuške i trećeg „tihog momka“ koji malo-malo citira „Konfuce kaže“,ni jedna strana  samostalno ne uspeva da formira /modelira  „globalni svet prema sopstvenim željama“a partija je iz dana u dan sve dinamičnija i sve neizvesnija.

A u preferansu ,kao i svakoj kartaškoj  igri, niko nikome ne veruje.

U takvim globalnim odnosima Srbija i dalje razvija i produbljuje saradnju sa NATO Alijansom, posmatrač je u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OVDK) i strateški partner Kine.

Šangajska organizacija za saradlju (ŠOS) , da ne bude zabune, je zamišljena  kao kineski pandan NATO Alijansi i treba da čuva kineske investicije, pre svega na Putu Svile.

Znači Amerikanci imaju NATO, Kinezi ŠOS a Rusi OVDK.

A Srbija je gde? Svuda i nigde.

Da li to znači da smo i dalje vojno neutralni ? Ili smo „malko neutralni, malko ne“-zavisi kako nam zatreba ?! A  šta će biti sa Srbijom ukoliko se trojka iz partije preferansa ozbiljnije posvađa i krene da radi sve oštrije „svako pritiv svakoga“? Teško da će se moći onda sedeti „na trećoj stolici“. Ni levo, ni desno već neutralno „u sredinu“.

Ovakvo kako je sada Srbija je taman toliko neutralna koliko je Majka Devet Jugovića bila nevina kod devetog porođaja.

Zoran Vitorović, Bern

(Vaseljenska)

KOMENTARI



2 komentara

  1. goran says:

    Jos Srbi misle da im Rusi duguju Migove. Nista Srbima ne treba davati dok se ne opamete. A, od toga nema nista. Zavrsena prica. Bezite mladi, svuda je bolje nego u danasnjoj Srbiji.

  2. Trifun says:

    Strasna je to kletva kada svoje dzelate zavolis i pocnes da vjerujes u njihovu propagandu i moc, i izgubis dostojanstvo i cast. Strasna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *