Da li je Tito imao dogovor sa Pavelićem da prikrije ustaške zločine nad Srbima?

Da li je Tito imao dogovor sa Pavelićem da prikrije ustaške zločine nad Srbima?

19 oktobra 2014

tito-e1330580987251 - CopyPiše: Dušan Proroković

Šta su pouke koje možemo izvući iz Drugog svetskog rata? Koliko nam je ostalo nepoznatih detalja o dešavanjima neposredno pred i tokom Drugog svetskog rata, a koji su presudno uticali na istorijske tokove u drugoj polovini HH veka? Da li nam se istorija ponavlja? Da li je nacizam živa ideologija? Sve su ovo pitanja koja su razmatrana i o kojima se polemisalo tokom međunarodne naučne konferencije „Sedamdeset godina od oslobođenja Beograda: borba protiv nacizma 1944-2014“ u organizaciji moskovskog Fonda strateške kulture i beogradskog Fakulteta za diplomatiju i bezbednost. Konferencija je održana u Beogradu, 17. oktobra, dan posle posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji. Uvodno izlaganje imao je dr Valentin Katasonov, a skup, koji je okupio dvadeset naučnih radnika iz Srbije i Rusije, je svečano otvorio gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević.

Učesnici skupa su posebnu pažnju skrenuli na činjenice koje nedvosmisleno ukazuju da danas prisustvujemo „vaskrasavanju“ nacizma. Ovaj proces je primetan u velikom broju evropskih zemalja, ali je najuočljiviji u Ukrajini. Pokreti, političke partije i paravojne snage koji svoju ideološku osnovu traže u (neo)nacizmu ne samo da nisu označeni kao pretnja od strane zapadnih centara moći, već se njihove akcije otvoreno pomažu. Nacizam je, kao i pre osamdeset godina, za pojedine zapadne sile korisno sredstvo u pokušaju obuzdavanja ili destabilizacije Rusije.

Razlozi zbog kojih je nacizam korišćen kao sredstvo i nekada i sada su geostrategijske prirode. Kada se stvari sagledaju iz ovog ugla, postaje razumljivije zbog čega dolazi do svojevrsnog „procesa rehabilitacije“ pojedinaca i pokreta koji su bili saveznici Hitlerovoj Nemačkoj u nizu evropskih zemalja. Ovo uzrokuje nekritički odnos mladih generacija prema nacizmu i istorijskim događajima koji su doveli do velikog krvoprolića u Evropi. Takav odnos pospešuje i školski sistem i istorijski revizionizam primetan na Starom kontinentu. Što se Balkana i Srbije tiče, opasnost predstavljaju pokušaji reafirmacije velikoalbanske ideje, kao i nakaradno tumačenje istorijskih događaja iz 1941-45. godine u Raškoj oblasti. Podgrevanje ideje o „sandžačkoj autonomiji“ na temeljima koji su iskopani tokom Drugog svetskog rata, može proizvesti nove međuetničke i međureligijske probleme i destabilizovati širi region koji se nalazi na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Nacistička Nemačka je vešto zloupotrebljavala nacionalna pitanja pojedinih naroda u srednjoj i istočnoj Evropi, kako bi lakše uspostavila kontrolu nad ovim prostorom. U tom kontekstu treba posmatrati i Hitlerovu podršku vođenju antisrpskog rata na Balkanu, od strane heterogene koalicije u koju su ulazile-hrvatske, muslimanske, albanske, mađarske i bugarske snage. Za razliku od Nemačke, Staljinov Sovjetski savez nije posvetio dovoljnu pažnju nacionalnim pitanjima na Balkanu. Za Staljina je ključno bilo da održi pomorske snage Velike Britanije i SAD u mediteranskom priobalju, daleko od unutrašnjosti kontinenta, jer je tako povećavao šanse da Crvena armija bude ključni činilac u oslobađanju Rumunije, Bugarske, Jugoslavije, Mađarske, Čehoslovačke i Poljske od okupatora. Posle uspostavljanja vojne kontrole, kako se kasnije pokazalo, išao je i ulazak u ideološko-političku matricu Sovjetskog saveza. I pored toga što je princip podele uticaja u istočnoevropskim zemljama dogovoren između Čerčila i Staljina na Jalti, tokom njegovog sprovođenja je bilo mnogo nesporazuma, nepoverenja i sukobljavanja.

Ispostavilo se da je sovjetsko rukovodstvo imalo u različitim fazama kontakte sa štabovima Josipa Broza, što je dobro poznato; đenerala Dragoljuba Mihailovića, što je slabo poznato; i Ante Pavelića, što je uglavnom nepoznato. Na kraju, 20. oktobra 1944. Beograd je oslobođen sadejstvom snaga Crvene armije i NOVJ, ali je rasplet mogao biti i drugačiji da je razvoj situacije išao drugim tokom. Ostaje do kraja nerazjašnjeno zbog čega je Crvena armija, posle oslobađanja Beograda i bitke na Batini, umesto dalje zapadno ka Zagrebu, „skrenula“ na sever i nastavila svoj put ka Budimpešti. Time je istina o zlodelima nad civilnim stanovništvom u ustaškoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj i koncetracionom logoru u Jasenovcu ostala delimično nepoznata za međunarodnu javnost. Na istoričarima je da u narednom periodu pokušaju da istraže iznete teze na konferenciji, o tome kako je moguće da je Josip Broz dao izvesne garancije Staljinu da će se NOVJ „razračunati“ sa hrvatskim ustaškim režimom, a da je istovremeno imao i određeni dogovor sa Pavelićem, koji je zajedno sa velikom grupom čelnika NDH uspeo da pobegne u Latinsku Ameriku.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



6 komentara

  1. slas says:

    Ovakvim teksztom rusite i istinitost drugih tekstova koje ovde objavljujete. Ovako mozete da narusite i vasu reputaciju i da izgubite citaoce ovog portala. Staljin je usao u Jugoslaviju na zahtzev vrha NOB-a jer tadasnje partizanske jedinice nisu bile dovoljno dobro naoruzane da bi savladali Nemce pogotovu u Beogradu. To se najbolje posle pokazalo na Sremskom frontu. Tito i vrh NOB-a nije ni zeleo da Crvena Armija ima vise udela u oslobodjenju drzave a ni samoj Crvenoj Armiji nije puno znacilo da se vise angazuje u Jugoslaviji . Na kraju rata , ustase su bezale iz Jugoslavije i sa njima pojedini cetnicki odredi medjutim nisu se nadali da ce ih partizani juriti i van granica Jugoslavije i da ce iu uhvatiti u Austrji. Tom prilikom je ubijeno oko 100 000 pripadnika ustaskog pokreta kao i pripadnici cetnickih jedinica koje su bazale sa njima.

  2. Za Srbiju says:

    Re: slas Nisu četnici bežali što su imali krivice, već što su znali za svoju sudbinu u Brozovoj Jugoslaviji. Nisu mogli da beže u istočne komunističke zemlje, već samo na zapad. Tako ih je Broz stavio u isti koš sa nacistima. Jadna je njihova sudbina. Odluke Kominterne iz 1928.godine, antisrbske i srbofobične, bile su vodilje komunističkog pokreta Jugoslavije. Ugovor o zajedničkoj borbi protiv svega srbskog iz 1934.godine između Moše Pijade i Mile Budaka, objašnjava i Brozov stav prema Jasenovcu, jamama i hrvatskim zločinima nad Srbima. Kada je Brozova vojska ušla u Beograd, naređeno im je da se ponašaju kao okupaciona vojska, pa je odmah ( za početak) streljano 3000 Beograđana.

  3. Miroslav says:

    Postovani prijatelji! Intermanazin izuzetno cijenim zbog svoje patriotske oprjedjeljenosti I jedan je od rijetkih takvog kvaliteta,ali nemislim da je dobro pridruziti se uplasenim pljackasima u lazima na Josipa Broza.Znam zasto oni vode tu propaganda,a u stvari nebi ni oni bili iko da nijesu imali sta pljackati,pljacka je odredila njihov kako ekonomski tako I politicki polozaj danas.Smatram hrabroscu da danas neko napise I jedan clanak kako je gradjeno iz pepela stotine velikih fabrika,smatram veoma veliko dostignuce koje je bilo ostvareno besplatno podpuno zdravstvo,skolstvo,koristenje stana te veoma miran san svakog gradjanina.O ovim dostignucima niko ne da nece vec nesmije da napise ni jednu rijec,i to je veca sramota vec hrabrost pljuvati po marsalu.

  4. miljenko says:

    Mislim da je tendeciozno Tita uplitati u suradnju sa Paveliće sa kojim se nije niti jednom sastao dok sa Dražom Mihajlovićem jeste pa nije bio suradnik sa četbnicima. da bi rasvjetlili pojavu nacisma u Evropi pročitajte knjigu PIO XII HOLOKAUST I HLADNI RAT, pa ćete se susresti sa štakorima koji su se poslije toliko godina vratili ili primirili u samoj njemačkoj pa i u drugim djelovima Evrope. vatikan je sakrivao Pavelića i Stohjadinovića skupa u istom hotelu. Zapadu su nacisti trebali odmah poslužiti za borbu protiv komunizma. U tome su kako vidimo uspjeli i još se i dan danas svađamo ko je veći nacista mi ili srbi . Svi smo podjednako uz pomoć zapada nasjeli na istu foru. Što se Ukrajine tiče moram napomenuti da Hitler nije slučajno došao tako lako do Moskve. Znači bilo je kolaboracije.

  5. Vide Daničić says:

    Puna podrška komentaru "Za Srbiju"!

  6. Pingback: Da li je Tito imao dogovor sa Pavelićem da prikrije ustaške zločine nad Srbima? | Jadovno 1941.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *