DA LI JE TOLIKO TEŠKO BITI LJUBAZAN?

Tweet

Na današnji dan, 1998. godine, u Tokiju je održana konferencija o ljubaznosti, a na inicijativu Svetskog pokreta za ljubaznost. Od tog dana, 13. novembra se u svetu beleži kao Svetski dan ljubaznosti.

A šta je to zapravo ljubaznost?

To je ono nešto neopipljivo, što niko od nas ne vidi, ali se uz nju svi osećamo lepo. Kako onaj koji je daruje, tako i onaj kome je upućena. Ljubaznost se nosi od kuće, uči u školi, stiče se vaspitanjem, radom na sebi. Da bi bio ljubazan, moraš voleti sebe prvenstveno. Ljubaznost se onda sama po sebi podrazumeva, ispliva iz tebe na svakom koraku, tako da nisi ni svestan svojih manira i lepih reči i postupaka. Ljubaznost je i kada druge voliš i uvažavaš i više od onoga nego što zaslužuju, čak i kada su prilično neprijatni prema tebi, jer su njima osmeh i lepa reč potrebni više nego ikome.

Danas se ovaj pojam često pogrešno tumači. Neko je smatra slabošću, drugi misle da, ako si uljudan i fin, imaš skrivene namere, dok neki idu i dotle da osobi koja je ljubazna prebacuju da flertuje.

Postavlja se pitanje šta nas je dovelo do toga da namrgođeni šetamo ulicama, da se ne javljamo komšijama pri ulasku ili izlasku iz lifta? Zašto nam je teško da poznanika koga sretnemo, priupitamo kako je, a da nam je zaista stalo da makar kratkoporazgovoramo sa njim? Zašto nam je toliko teško preko usana prevaliti te divne reči, kao što su „Izvini“, „Hvala“, „Molim te“?

Brojna istraživanja su pokazala kako nam svaki naš gest ljubaznosti luči serotonin – hormon sreće, što će reći da nas mozak za naše lepo, nagrađuje lepim. Manje smo depresivni, jačamo svoj imunitet. Opušteniji smo i zadovoljniji. Više smo produktivni na poslu i bolje sarađujemo sa kolegama.

Sonja Lubomirski, profesor na kalifornijskom univerzitetu Riversajd, sprovela je mali ogled u kom su ispitanici doživljavali pet ljubaznosti nedeljno u periodu od mesec i po dana, što je dovelo do toga da njihov nivo sreće poraste za 41 procenat. A budući da je sreća zarazna, to znači da smo tu, retko lepu zarazu, lančano delili oko sebe.

Iz ovog primera može se primetiti da smo se odrekli nečega što ne košta nimalo, a znači puno. I nama i svima oko nas.

Već dugi niz godina nas učeda se osionošću i strogoćom dobija više toga u životu, da ćemo „nagrabusiti“ ako budemo fini i ljubazni ; rečenica „Što je čovek prema tebi bolji, ti sve gori“, zaista dobija sve više na značaju.

Možda i treba da budemo svesni i razumni, te da priznamo da nam ljubaznost neće baš uvek pomoći među duboko ogorčenim i neprijatnim ljudima, no to nikako ne znači da treba da se vodimo njihovim primerom.

Jer, ipak, lepa reč i gvozdena vrata otvara.

Istina je da ne možemo uticati na to kako će se drugi ponašati, ali možemo uticati na sebe i svoje misli, reči i dela.

Stoga, setimo se, ne samo danas, već i svaki drugi dan u godini, čuvene rečenice Mahatme Gandija:

„BUDI PROMENA KOJU ŽELIŠ DA VIDIŠ U SVETU.“

(Olja Dmitrović / Intermagazin)

Tweet