Da li je u Evropi moguć drugi Černobilj..?!

Da li je u Evropi moguć drugi Černobilj..?!

5 avgusta 2014

cernobilj-zracenjeNeće svaki Evropljanin znati da vam odgovori na pitanje šta se dogodilo 26.aprila 1986.godine, ali je mesto koje se zove Černobilj poznato svima.

Tog dana, na tom mestu, na  teritoriji Kijevske oblasti Ukrajine,ako se ne računa tragedija japanske Fokušime, došlo je do najglasnije atomske katastrofe. Nije bila ni prva, jer se nešto slično već dešavalo u američkoj nuklearnoj elektrani LongAjlend. I tada su morale da se isele desetine hiljada stanovnika i država da se bori sa radioaktivnom zarazom, ali se to dešavalo toliko daleko od Evrope da zaraza nije ni stigla do Starog sveta – za razliku od havarije u Černobilju, kada su  izbačeni  radionukleidi  otkrivani po čitavom kontinentu.

U prošlih 28 godina Černobiljska zona je pretvorena u rezervat, atomska elektrana je svoj rad prekinula, a reaktor koji je eksplodirao je potpuno izolovan. Deo teritorije je dekontaminiran, te  je povišeni nivo radijacije  ostao samo na nekim mestima. Međutim, bilo bi brzopleto  tvrditi da Černobilj više ne predstavlja opasnost. Radi se o novom skladištu nuklearnog otpada, koje treba da počne da se gradi 2017.godine, i koje treba da služi za skladištenje radioaktivnog otpada američke kompanije Vestinghaus. Pri tom će se skladište od 800 miliona dolara sagraditi novcem Evrope, mada ona nema apsolutno nikakve veze sa američkim proizvođačem tog goriva.

Pomislilo bi se da je izgradnja skladišta korisna stvar, jer treba da poveća  nuklearnu i ekološku bezbednost Evrope. Bilo bi tako, da se ne radi o zemlji u  kojoj se već izvesno vreme vodi građanski rat, u i kojoj su predstavnici neonacističke grupacije „Desni sektor“, koji su potpomogli dolasku na vlast  vladi Arsenija Jacenjuka,   već pretili diverzijama na nuklearnim elektranama. Ekstremisti „Desnog sektora“ su čak pokušali da osvoje Rovensku nuklearku koja je samo na sto kilometra od Poljske. Tada je pokušaj sprečila straža u njoj, ali sada  „Desni sektor“ ima  ne samo pešadijsko, već i teško naoružanje.

Pretnja ovakvim terorističkim  napadom nije najopasnija stvar za Evropu. Ipak treba da se poseduju mnoga znanja o građi reaktora, kako bi  mogla da se  izvrši havarija. Mnogo je gore namerno uplitanje stručnjaka sa strane, jer oni mogu da ugroze  složenu tehnologiju rada elektrane. Korišćenje nuklearnog goriva na način koji nije predviđen konstrukcijom  reaktora   može se baš tako okarakterisati.

Krajem 2000. je upornošću Viktora Juščenka Ukrajina preduzela pokušaj da odbije nuklearno gorivo koji Rusija proizvodi za reaktore, konstruisane u njoj. Tako je u Južnoukrajinskoj nuklearki koja je smeštena u blizini Crnog mora u zonu reaktora smešteno gorivo već pominjane firme Vestinghaus. Međutim, eksperimenat je morao ubrzo da bude prekinut jer zamalo nije došlo do havarije zato što  se ispostavilo da su elementi za gorivo Vestinghausa potpuno neuslovni. Oni su počeli da se krive i  povećavaju, zapušavajući kanale reaktora. Bez obzira što  je novi Černobilj izbegnut – čudom, ukrajinski nuklearci su ipak pretrpeli štetu, tešku mnogo miliona dolara, jer su morali da likvidiraju posledice korišćenja američkog goriva.

Danas ukrajinske vlasti ponovo donose politički uslovljenu odluku o korišćenju nelegalnog američkog goriva umesto ruskog. Zbog toga je i bilo neophodno da se sagradi skladište nuklearnog otpada, jer se u Vestinghausu, za razliku od ruskih nuklearaca, korišćeno gorivo ne prerađuje. Tako da će američka radijacija sada, za evropske pare, da preti stanovnicima Evrope.

Pripremajući se za potpisivanje sporazuma o pridruživanju Ukrajine, Evropska unija je u oktobru 2013. među ugovorne strane uvela i organizaciju čiji je naziv Evroatom. To je zato, što Ukrajina predstavlja zemlju u kojoj se značajan deo struje proizvodi u nuklearkama. A francuske i nemačke kompanije, koje imaju ogromno iskustvo sa eksploatacijom nuklearki,  pokazuju veliko interesovanje za ukrajinske, jer one deo struje, koja se proizvede u njima, izvoze u Evropu. Tako da je želja Francuza i Nemaca da se snabdeju novim uređajima za proizvodnju struje potpuno prirodna, obzirom da su ukrajinske vlasti objavile da će izvršiti veliku privatizaciju energetskih objekata, u koje spadaju i nuklearke.

Međutim, svi ti planovi mogu da odu u vazduh, i  Evroatom može da postane strana u Sporazumu o pridruživanju od koje baš ništa ne zavisi. Jer iskustvo ukrajinskih nuklearaca, stečeno korišćenjem  američkog goriva pokazuje: ono nije samo nepogodno, već može da dovede i do katastrofalnih posledica   tehničkog, pa i ekološkog karaktera. Već su, na  Zaporoškoj nuklearki, počeli da eksperimentišu američki vojni stručnjaci, koji su sa posla potpuno uklonili ukrajinski personal,  a on je bio specijalno obučen za reaktore na kojima je radio.

Podvući ćemo: to čak nisu ni profesionalci-nuklearci koji pripadaju Vestinghausu, već prava vojna lica čiji interes nikako nije da se proizvede struja koja će biti pouzdana, niti da se ispoštuju norme ekološke bezbednosti. Možemo samo da pretpostavimo kakve sve mogu da budu posledice  tih eksperimenata po nuklearnu bezbednost Evrope.

Da li će Zaporoška nuklearka posle američkog eksperimentisanja moći da radi na ranijem nivou? Da li sličnih grupa američkih „stručnjaka“ ima i na drugim ukrajinskim nuklearkama – onih, za koje je zainteresovan evropski biznis? Da  neće možda Evropa osim izgradnje skladišta Vestinghausovog  iskorištenog goriva, u Černobilju, opet za svoja sredstva, biti primorana  da se bavi i obnovom oštećenih reaktora i u ostalim ukrajinskim nuklearkama i da vrši dekontaminaciju teritorije Ukrajine i država Evropske unije?

Francuski nuklearci su se već susretali sa pritiskom od strane SAD, zbog njihovog zahteva da se pređe na nuklearno gorivo koje je proizvedeno  po tehnologiji kompanije Vestinghaus. Bili su prinuđeni ne samo da se odreknu mnogih sopstvenih pronalazaka, već čak i da plate Amerikancima za licencu onoga, što i sami dobro znaju i da urade, i da prodaju.

Evropa će, zahvaljujući ukrajinskim političarima, dospeti u potpunu energetsku zavisnost od Sjedinjenih Država, što Vašington odavno pokušava da sprovede tako što će Evropi ponuditi isporuke  svojih proizvođača struje. Ukrajinski „energetski hab“ će predstavljati korak prema kontroli SAD nad isporukama energenata Evropskoj uniji. Uzimajući u obzir iskustvo od  korišćenja nuklearnog goriva Vestinghausa u ukrajinskim nuklearkama, to ne bi bila samo  kontrola, već  potpuni diktat.

(Fondsk)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. buchkalo says:

    Treba im somovima i tako kad se uvlače šupcima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *