Da li je ubistvo 47 civila u Gnjilanu zločin?

Da li je ubistvo 47 civila u Gnjilanu zločin?

14 септембра 2013

ovk-298658787Da li će ubistva 47 civila u Gnjilanu, silovanja i zlostavljanja u tamošnjem internatu, u istoriji ostati zabeleženi kao naređeni ratni zločin ili kao pojedinačan slučaj ubistva, zavisiće od odluke Apelacionog suda u Beogradu, koji u ponedeljak otvara pretres u tom predmetu.

Naime, u drugostepenom postupku pravna koplja lome se oko toga da li su radnje koje su optuženi počinili posle 20. juna 1999. godine mogle ili ne da se kvalifikuju kao ratni zločin, zbog toga što su oružane snage SRJ toga datuma napustile okupirane teritorije. Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je inicijativu pred Vrhovnim kasacionim sudom da se ovo sporno pravno pitanje reši, tvrdeći da se oružani sukob nastavio i posle 20. juna 1999. godine.

Krivično odeljenje Vrhovnog kasacionog suda, u maju ove godine donelo je pravni zaključak koji glasi:

„Nemeđunarodni oružani sukob između oružanih snaga SRJ i organizovane naoružane grupe kosovskih Albanaca takozvane OVK, vođen od februara 1998. godine, okončan je tek razoružanjem pripadnika OVK krajem 1999.godine.”

Stav tužilaštva je da je OVK, sa kojom nije sklopljen nikakav mirovni sporazum, nastavila sa napadima na civilno stanovništvo pre svega srpske nacionalnosti na okupiranim teritorijama sve do kraja 1999. godine, dok OVK nije rasformirana. To potvrđuju izveštaji Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije prema kojima je na području okupiranih teritorija od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine ubijeno 465 civila, a posle tog datuma daleko više, jer je tada smrtno stradalo 600 civila, čiji su posmrtni ostaci identifikovani i 401 osoba čiji ostaci do danas nisu nađeni.

Pitanje oružanog sukoba ključna je stvar za kvalifikaciju radnji okrivljenih. U prvoj prvostepenoj presudi, pripadnicima gnjilanske grupe izrečene su kazne od ukupno 101 godine zatvora za ratne zločine. U optužnici su opisani slučajevi da su žrtve rastrgnute vezivanjem za automobile, da su im optuženi ukucavali upaljače u glavu i da je dve žene sedam dana silovalo 100 ljudi.

Apelacioni sud tu presudu je ukinuo tražeći, pored ostalog, da se utvrdi da li se zločin dogodio u vreme oružanog sukoba ili ne. Prvostepeni sud tada zauzima stav da se događaji nisu odigrali za vreme oružanog sukoba i grupu oslobađa za 47 ubistva, i osuđuje ih samo za silovanja, za koja je utvrđeno da su se dogodila od 17. do 23. juna. Drugostepeni sud u ponedeljak otvara novi pretres, ali samo u delu koji se odnosi na osuđujući deo.Tužilaštvo smatra da kontinuitet oružanog sukoba između OVK i SRJ nije prekinut potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i da su ovi zločini počinjeni po naređenju terorističke komande OVK, sa ciljem stvaranja nezavisne države Kosovo.

Pripadnicima terorističke OVK koji su počinili zločine nad Srbima i Romima iz Gnjilana, prema optužnici izdate su naredbe s ciljem zastrašivanja i proterivanja nealbanskog stanovništva iz tog grada. Da su u tome uspeli, svedoči i podatak da je do 1999. godine u Gnjilanu živelo 25.000 Srba, a sada ih živi osmoro.

Prema novim odredbama ZKP, Apelacioni sud, posle zasedanja koje počinje u ponedeljak, treba da donese konačnu presudu u slučaju „gnjilanske grupe”, s obzirom na to da je presuda već jednom bila ukinuta. Stav da li su ubistva pripisana sedamnaestorici pripadnika terorističke OVK bili ratni zločin ili ne, ovoga puta biće konačan.

„Negiranje da je od juna do decembra 1999. godine postojao oružani sukob, istovremeno je i negiranje primene međunarodnog humanitarnog prava i potpuno ostavljanje ljudi bez ikakve pravne zaštite. Ako nije oružani sukob, a jasno je da nije ni mir – onda je to anarhija u kojoj je dozvoljeno zlostavljati bez kazne”, navodi se u žalbi na prvostepenu presudu.

Ukoliko Apelacioni sud ne prihvati zaključak Vrhovnog suda i ne zaključi da je reč o sistemskom i planiranom zločinu, ubistva u Gnjilanu ostaće nekažnjena. Takva odluka ostaviće za sva vremena gnjilanske žrtve bez pravde.

Zašto braća Bitići nisu ratni zarobljeniciStav da posle potpisivanja Kumanovskog mirovnog sporazuma, od 10. juna 1999. godine nije postojao oružani sukob, Apelacioni sud u Beogradu već je zauzeo u predmetu „braća Bitići”. Prema pravnosnažnoj presudi Apelacionog suda, trojici braće Bitići, koji su iz zatvora u Prokuplju prebačeni u Petrovo Selo gde su ubijeni, oduzet je tretman ratnih zarobljenika. Braća su ubijena 8. jula 1999. godine, a sud je smatrao da tada nije postojao oružani sukob, s obzirom na to da je mirovni sporazum potpisan mesec dana ranije.

U međuvremenu, Vrhovni kasacioni sud doneo je zaključak da je oružani sukob trajao do kraja 1999. godine. Zaključak tog suda sada je osnov da Tužilaštvo za ratne zločine podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, posle pravnosnažne presude.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u