ДА ЛИ КИНА БИРА ПРЕДСЕДНИКА АМЕРИКЕ?

DA LI KINA BIRA PREDSEDNIKA AMERIKE?

1 maja 2020

Predsednik SAD Donald Tramp optužio je Kinu da želi da Džo Bajden postane predsednik Amerike i da sve čini da to bude epilog izbora. Po njemu, postupci Kine sa korona virusom dokaz su da će Peking „učiniti sve što može“ da on izgubi. Ima li istine u tezi da Kina šuruje sa „dubokom državom“ SAD ili je sve zgodan Trampov adut u kampanji?

Nekadašnji dopisnik lista „Politika“ iz Vašingtona Milan Mišić ocenjuje da Tramp postupa po receptu svih lidera koji se nađu u teškoj situaciji — traži krivca koji svakako nije „kod kuće“, nekog spoljnog neprijatelja, a Kina se u to odlično uklapa.



Utiče li Kina na izbor predsednika Amerike

Mišić podseća da je na početku pandemije američki predsednik izjavio da se Kina odlično nosi sa virusom i da čini sve što može, a do preokreta u retorici dolazi sa pogoršanjem američke situacije za koju liberalni mediji, oni koje Tramp naziva „neprijateljima naroda“, krive upravo predsednika — da je nehajnim odnosom propustio da preduzme neophodne mere dok epidemija još nije pustila korene na američkoj teritoriji.

„Tramp je u ovom momentu u prilično nezavidnoj situaciji, jer je Amerika, na njenu žalost, svetski ’šampion‘ po ukupnom broju obolelih od virusa kovid 19 i po broju smrtnih slučajeva. Pandemija je dovela i do prilično drastičnog urušavanja američke ekonomije, sa više od 20 miliona ljudi koji su u poslednjih mesec i po dana ostali bez posla, čime je Trampu iz ruku izbijen glavni adut za reizbor, a to je bilo da je ekonomija u sjajnom stanju. On zato sada traži krivca na drugoj strani“, ocenjuje Mišić.

Sličnog stava je istoričar i spoljnopolitički analitičar Saša Adamović, koji za Sputnjik kaže da su američki predsednik Tramp i njegova administracija u velikoj meri antikineski orijentisani.

„Vladajući establišment u SAD je u Kini prepoznao glavnog geopolitičkog suparnika, za razliku od nekih ranijih administracija, koje su za svog geopolitičkog rivala određivale Rusiju. Zbog uspona Kine prethodnih decenija pokazuje se da je ta zemlja zapravo novi lider svetske globalizacije, što Trampu sa politikom koja bi se mogla nazvati nacionalističkom i sa parolom ’Amerika na prvom mestu‘ — nikako ne odgovara“, ukazuje Adamović.

Može li Peking da „smeni“ Trampa

„Tramp zato procenjuje i to ne bez osnova, da bi i kineskom političkom establišmentu možda odgovaralo da on ne osvoji drugi mandat na predstojećim predsedničkim izborima. Naime, u prethodnim godinama Trampovog mandata videli smo njegovu izuzetno čvrstu, pre svega ekonomsku politiku prema Kini, u vidu nametanja visokih tarifa na uvoz kineske robe u SAD, jer je on smatrao da je neophodno izbalansirati odnose sa Kinom i da je Kina u prethodnim godinama dobila ekonomski rat protiv SAD, usled naopake ekonomske politike njegovih prethodnika u Beloj kući“, kaže Adamović.

Sa druge strane, dodaje istoričar, u delovima američke „duboke države“ koja je sve ove godine izuzetno neprijateljski raspoložena prema Trampu, pokazuju se određene simpatije prema Pekingu. Zato je očekivano da će Tramp tu opasnost od Kine pokušati da eksploatiše u predizbornoj kampanji.

„Mislim da će se truditi da poveže američku ’duboku državu‘ i Kinu i da ih predstavi kao saveznike u borbi protiv svog reizbora. Iako Kina, ukoliko proceni da je to u njenom interesu, može da pomogne Trampovim neprijateljima u pokušajima da se on spreči u osvajanju drugog mandata, kineski uticaj na američke predsedničke izbore nikako ne može biti presudan. Naime, oni delovi američkog establišmenta koji stoje iza aktuelnog predsednika SAD i bore se za osvajanje još jednog mandata, učiniće sve da maksimalno smanje uticaj Kine na buduće američke izbore“, smatra Saša Adamović.

I Milan Mišić smatra da Kina ne može da „smeni“ Trampa i dodaje da je ta zemlja samo jedan od kamenčića u ukupnom mozaiku koji utiče na raspoloženje američkog birača.

„Spoljna politika obično nije odlučujući faktor u američkim izborima, već je to unutrašnja politika. Takođe, treba imati u vidu da američki izbori nisu direktni izbori i da ne pobeđuje kandidat koji dobije najviše glasova. Reč je o posrednim izborima koji zbog rasporeda i jačine pojedinih država, odnosno broja elektora u tom izbornom koledžu, izbore praktično svode na utakmicu u nekoliko ključnih saveznih država, pošto je ostatak zemlje podeljen na države koje sigurno i u svim situacijama glasaju za republikance i one koje glasaju za demokrate. Dakle, i ovog puta će odlučiti verovatno odnos snaga u tri, najviše četiri federalne države, pri čemu se i ovoga puta dopušta mogućnost da Bajden može da izgubi, čak i ako osvoji i do pet miliona glasova više“, zaključuje Milan Mišić za Sputnjik.

(Sputnjik)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *