DA LI SE SRBIJA rastaje sa ZAPADOM?
11 februara 2023
Piše: Dušan Proroković
Batina ima dva kraja! Ova narodna mudrost, često, za neke je teško razumljiva. Poveruju da se vazda mogu rukovoditi drugom istinom: sila Boga ne moli! I to je tačno. Samo, ta druga istina ima i svoj nastavak koji glasi: ni Bog silu ne voli.
Dok je sile, dotle se tera po svom. Kada se okolnosti promene, onda se vraćamo priči o batini i njena dva kraja. Onda više ne može po svom, nužno je uvažavati i tuđe interese. Na lakši ili teži način, kooperacijom ili konfrontacijom, do takvog ishoda uvek se dođe.
Božja volja ili ne, neka razume ko kako hoće, vernici na jedan, ateisti na drugi način, tek to je zakonomernost.
Kad se nasilje obije o glavu
Ni 1999. godine, a ni 2008. godine, kada su vođene one silne rasprave najpre o pitanju da li je napad na SR Jugoslaviju agresija ili (humanitarna) intervencija, pa potom i da li je odluka kosovsko-metohijskih Albanaca nelegalna secesija ili legalno pravo na samoopredeljenje, najveći broj sagovornika sa Zapada nije verovao da im se to može obiti o glavu.
Čak i oni koji su nalazili razumevanje za argumentaciju srpske strane naposletku bi slegali ramenima i konstatovali kako je „istorija otišla u drugom smeru.“
Sila Boga ne moli, SAD su kreirale novu realnost, ostali ključni zapadni akteri u tome su ih podržali, Srbi se mogu sa tim saglasiti ili patiti.
Gračanica za Beč
Pa neka biraju: večita sramota ili duga patnja. Ako je za utehu, iako osramoćeni zbog predaje Gračanice, makar će moći da šopinguju u Beču! Malo li je trampiti Dečane za Pandorf!
Elem, ispostavilo se da su obe stvari, i ona iz 1999. godine i ona iz 2008. godine, ostavile krupne posledice po zapadnu politiku. Podrazumeva se, pre svega po američku politiku. U ogromnoj meri uticale su na pogoršanje ukupnog položaja u međunarodnim odnosima.
Nakon 1999. godine izgubljeno je poverenje u iskrenost američkih (zapadnih) namera. Malo zbog ostvarivanja sopstvenih geopolitičkih interesa, a više zbog utvrđivanja novih pravila prema kojima je hegemonu dozvoljeno sve, uključujući i jednostranu upotrebu vojne sile, prekršene su norme i principi na kojima je počivao svetski poredak oblikovan 1945. godine.
Ukrajinska eskalacija
Posle 2008. godine pokazalo se kako SAD žele da očuvaju globalnu dominaciju kreiranjem sopstvenog sistema. Izgradnja novog poretka značila je mobilizaciju koalicije voljnih, mimo postojećih struktura UN, uz samododeljivanje prava na prekrajanje granica suverenih država.
Epilog su najpre diplomatska, a zatim i oružana sukobljavanja u čitavom nizu regiona i kriznih žarišta iz kojih su SAD izlazile poražene ili iz kojih nisu smele da izađu da ne bi bile poražene, udruživanje nezapadnog dela sveta radi stvaranja efektivne ravnoteže snaga, relativni i apsolutni gubitak kontrole nad procesom globalizacije i smanjenje uticaja (ekonomskog, političkog i vojnog) u brojnim delovima sveta.
Eskalacija ukrajinske krize samo je vrhunac tog procesa, logična i neumitna etapa do koje je najverovatnije – u jednom trenutku moralo doći.
Jer, onim što su činili i 1999. i 2008. godine, zapadni akteri pokazivali su da ne razmišljaju o kooperaciji, već o konfrontaciji. Otuda i naknadne poruke kako se nije ni razmišljalo o primeni Minskih sporazuma. Zašto bi primenjivali Minski sporazum i dve rezolucije SB UN koji su iz njih proistekli, kada su na Balkanu naučili da se ne mora primenjivati ni Rezolucija 1244, niti sporazumi čiji su garanti upravo oni bili!?
Neizvučene pouke
Zapanjujuće je, međutim, što iz svega ovoga apsolutno nije ništa naučeno! Kada smo već kod poslovica, valja podsetiti i na onu: „Samo se budala dvaput sapliće o isti kamen“.
Nakon 1999. i 2008. godine, evo na suštinski istu temu treba raspravljati i 2023. godine. Opet su aktuelna pitanja: Gračanica ili šoping u Beču? Dečani ili Pandorf? Šta se sve neće desiti, ukoliko Srbija ne pristane na ultimatum!? Koliko se samo pojedinaca izjasnilo oko toga i šta se moglo pročitati o tome?
Predviđanja su i da će EU protiv Srbije povesti carinski rat, i da će u Srbiji izbiti građanski rat, i da će naposletku NATO morati da interveniše za par godina i disciplinuje nas, i da slede sankcije, povlačenje investitora…
Otišlo se toliko daleko, da su i ambasadori Nemačke i Francuske morali istaći kako nije bilo pretnji, već samo upozorenja koja se tiču daljih evrointegracija. Mada se ni ovaj dvojac nije pretrgao u objašnjavanju, valjda procenjujući da je sada korisno preplašiti Srbe što se više može. Tako preplašeni nemaštinom i ratom, lakše će odustati od Gračanice i Dečana!
Naravno, za ozbiljniju raspravu je – kako i zašto bi bilo ko uspostavljao režim sankcija protiv Srbije, pošto nema pravnog osnova za tako nešto, kao i što je za daleko sveobuhvatniju procenu – kako bi na eventualno zahlađenje odnosa Srbije i EU reagovali investitori? Prema istraživanju profesora Sajmona Eventa sa Univerziteta u Sent Galenu i Nikola Pizanija sa Međunarodnog instituta za razvoj menadžmenta, od 1400 kompanija iz EU i članica G7 koje su poslovale u Rusiji pre februara 2022. godine manje od 9 posto njih je prodalo barem jednu podružnicu u toj zemlji. Manje od 9 posto! Barem jednu podružnicu!
Očigledno, profit je ispred politike, ko ima interes da nastavi sa radom, taj se snalazi i u novim okolnostima. Isto tako, očigledno je i realnost drugačija od slike predstavljene u vodećim medijima.
Pravo ne pretnju?
Za sada, u odsustvu tih ozbiljnijih rasprava i sveobuhvatnijih procena na pomenuta pitanja, nameću se dve teme koje proizilaze iz onog najosnovnijeg, načelnog: a zašto bilo ko preti Srbiji? Odakle ikome pravo da ispostavlja ultimatum? Da li Srbija krši međunarodno pravo? Narušava li globalnu bezbednost? U čemu je ovde stvar? Neko preti i ispostavlja ultimatum zato što se jedan narod ne slaže sa nelegalnom secesijom na teritoriji svoje države! Ima li logike u ovome!? Koliko je ovakva konstrukcija održiva?
U redu, oni koji imaju više potencijale vojne, ekonomske i političke moći mogu tlačiti slabije. Toga je bilo i toga će biti u međudržavnim odnosima. Toga je bilo i toga će biti u odnosu Zapada prema Srbiji.
Ali, postoje i neka pravila i neki principi u međudržavnim i šire – međunarodnim odnosima. Rezolucije Generalne skupštine UN, na primer, pozivaju sve države da ne priznaju jednostrane ekonomske mere prinude. Lako je pronaći analize koje ukazuju da takve vrste sankcija krše različite obaveze međunarodnog prava. Postoje i neke obaveze i neki ugovori koje treba poštovati u odnosu prema Srbiji. I sve to – pravila, principi, ugovori, obaveze, osmišljeno je da se međunarodni odnosi ne bi pretvorili u golo nasilje.
Skandalozno je što, izuzimajući usputnu i dvosmislenu reakciju diplomata i službenika srednjeg ranga, niko iz famozne „petorke“ nije jasno i glasno demantovao navode predsednika Republike Srbije da mu je direktno i jasno prećeno na službenom sastanku. Skandalozno je što se niko od njih nije udostojio da opovrgne tvrdnje o ultimatumu koji je surovo izručen Srbiji. Skandalozno je što se na takav način promoviše golo nasilje.
Batina ima dva kraja
Tačno, u toj utakmici Srbija je nesrazmerno slabiji protivnik, a sila Boga ne moli. Međutim, ključno u svemu jeste što će se vrlo brzo pokazati da batina ima dva kraja. Sa jedne strane, Zapad će promovisanjem golog nasilja na dugi, dugi rok i nepovratno izgubiti i Srbe i Srbiju. I ovako je taj odnos kompleksan, prepun nepoverenja, ali ni izbliza onoliko rđav koliko to može postati. Srbi su u širim okvirima malobrojan narod, Srbija je po teritoriji nevelika zemlja, relacija sa Beogradom čini se birokratama u SAD i EU malo važnom.
To je sve jasno. No, jasno je i da će to proizvoditi posledice po uticaj SAD i EU u jugoistočnoj Evropi, verovatno i više nego do sada. A ako smo stigli do pretnji, ultimatuma i golog nasilja, znači i da je ovo do sada bilo za njih u najmanju ruku nelagodno, nezgodno. Usput, ko zna ponešto iz istorije, shvata i da se to nelagodnije, nezgodnije može u svašta izroditi.
Evroparlamentarci, valjda kako bi nekoga zaplašili, pomenuše u privatnom razgovoru da Srbija može proći kao Iran. Ako nastave ovako sa ultimatumima i prepotentnim porukama, odnos Srba prema EU neće se mnogo razlikovati od odnosa Iranaca prema SAD. A to između ostalog znači i da kroz par godina nikoga u Srbiji uopšte neće biti briga šta ko iz EU misli o bilo čemu.
Novi princip
Sa druge strane, ono skandalozno ćutanje ili prećutno saglašavanje sa svim što je predsednik Srbije izgovorio, znači ne samo da ovo postaje novi princip u njihovom ophođenju prema Srbiji, već i da postaje novi princip u odnosu nezapadnih aktera prema Zapadu. Kada su im se već obile o glavu njihove odluke iz 1999. i 2008. godine, zašto ne bi i ove iz 2023? I to još u ovim međunarodnim okolnostima!? Veruje li iko da drugi neće slediti ovaj primer i bez dogovora sa SAD i EU, kada im to bude neophodno, primenjivati golo nasilje bez ikakvog osvrtanja na pravila, principe, ugovore i obaveze?
Batina ima dva kraja! I taj potencijalno mogući mršavi tekući dobitak koji se može manifestovati uguravanjem državolike tvorevine kosovsko-metohijskih Albanaca u NATO (mada je i to jako neizvesno i vrlo upitno), a oposliti prekomernim maltretiranjem Srbije i pretnjom golim nasiljem, pretvoriće se u debeli i nepovratni gubitak na drugoj strani, strateškog usmerenja i geopolitičkog karaktera.
Koliko već sutra, najkasnije prekosutra. Tražili ste, gledajte!
(Sputnjik)
KOMENTARI
13 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
RASPUCHIN says:
Eto ga na! Počnem čitati i čim naiđem na , bar po mom mišljenju , nebulozu odmah prekinem čitanje. Možda u ostatku teksta i bude nešto pametno ali to je problem , kao i sa gradnjom kuće , pošto je čitava teza na lošim temeljima pa time i ruševna. Kao i pomenuta kuća na lošem temelju. A šta je loš temelj? Pa to je teza : "... da li je odluka kosovsko-metohijskih Albanaca nelegalna secesija ili legalno pravo na samoopredeljenje ...". Prvo , po ustavu bivše države (SFRJ) pravo na samoopredjeljenje , do otcjepljenja , su imali narodi a ne nacionalne manjine (narodnosti)! Pitanje od kojega se treba poći je pravo K(a)ekeca pa potom i 'rvata na samoopredjeljenje. Dobro , što se tiče "dežele" stvar je nešto jednostavnija osim onih "nekoliko" fabrika koje im je Broz poklonio prethodno ih otevši iz Srbije. Kod "lijepe njine" je situacija komplikovanija jer su jednako pravo na samoopredjeljenje , do otcjepljenja , imala oba konstitutivna naroda , Srbi i 'rvati. To što je , tamo neki zlikovac i švapski sluga , Badinter napisao drugačije mišljenje (zasnovano na švapsko-vatikanskim interesima) je ono protiv čega se moramo boriti kako bi se izborili za sva naša prava a time bi Kosovo i Metohija , po automatizmu , ostali u Srbiji. Ne zaboravite da je narod Krajine (pa i u ostatku "lijepe njine") na referendumu izrazio legitimnu volju da ostane u zajednici sa ostalim djelovima SRBskog naroda! Neki su zbog tog referenduma i izgubili živote a svako ko preko toga prelazi ne može se smatrati Srbinom.
padre says:
To ti je sve za internu upotrebu! Boli Djoka Amere i EU za to, šta je pošteno i noramalno, a šta nije! Tebi samo ostaje zadolvoljstvo, što si utvrdio, to što si utvrdio!
Roman says:
Pravo na ocjepljenje su imale republike a ne narodi, pa tako ni svrbi u Hrvatskoj nisu imali to pravo.
RASPUCHIN says:
Svrbi vas , 'rvate , opasno a što se tiče "ocepljenja" , kako vi pišete , nisu imale republike nego narodi. Da li Vam je jasno da su narodi konstitutivni a narodnosti ono što se danas naziva "nacionalne manjine"? Upravo zbog toga je i oduzeta , nama , Srbima konstitutivnost "božićnim ustavom" iako je i način donošenja istog bio neustavan. Te priče o "republikama" si iz malog mozga bandita Badintera.
Gagi says:
Ceo narod je znao da od tog posla nema nista. Samo su maheri koji su koristili pred - pristupne fondove urlikali i drali se na sav glas da moramo da se sami lustriramo da bi oni ziveli lepo. Nepoznanica mi je, ako odustanemo od buduce saradnje i clanstva u EU, da li ovaj narod mora da vrati taj ulozeni novac koje su pojele EU pudlice.
michael pan says:
Poserem se u sred Beca pa nek oni koji hoce da idu u soping imaju sta da kupe. Da damo svetu nasu zemlju za odlazak u Bec to hoce samo izdajnici i oni koji mrze Srbe i Srbiju ! Niko im nebrani nek napuste Srbiju i odu tamo da zive.
persida says:
Oj, Ameri jel vam zao, jel vam zao sto se rastajemo?
Paštrik & Košare says:
Nikad u đubre,nikad u blato.Nikad u eu,nikad u nato.
Beli Orao says:
Najzad su idioti i izdajice na vlasti shvatile da ih zapa vuče gumicom za nos !
test01 says:
Zapad ih je i postavio na te pozicije da rade za njihove interese a ne za Srbiju. Djindjic je shvatio da njihovim zahtevima nema kraja i sta im je cilj pa je pokusao da zastiti Srbiju i Srpske interese na KiM i platio je to glavom. Problem je sada sto je veleizdaja ocigledna da bi izdajnici zadrzali stolice (a bogami i glavu)/
milorad5 says:
REALNO VRLO JE PLAŠLJIV NASLOV,REALNO TAKODJE SRBIJA SE OD 1914 NIJE VIŠE VIDJALA SA ZAPADOM NEKAKO NIJEHTELA DA IZLAZI VIŠE SA TAKVIM LIKOM KAO I SVAKA DAMA ŠT O NE ŽELI DA IMA VEZE SA STOKOM KAD PROVALI DA JE STOKA.I TAO UVREDJENI I OSTAVLJNI SILEDŽIJA SE ZAKLEO NA OSVEETU.ZNAJTE JEDNU STVAR,OVO SA NATO I OSTALOM STOKOM JE JEDINM DELOM LIČNO,AMANET ZLIKOVACA ODAVNO MRTVIH KJI NISU MGLI DAPODNESU PRAVU VELIČINU A DOBILI SU PAR ŠAMARA U BEOGRADU I NISU UVUKLI U KREVET NEKE MOMKE:)ZNAJTE DA T ALIČNA NOTA OSTAJE JER ONI KOJE REALNO BOLI K.LITAJU ARHIVU I IZVLAČE ZAKLJUČKE IZ STARIH OTROVA ONIH KOJI SU NAS SVE OMRZLI ZBOG SOPSTVEN DUŠEVNE BEDE.NEMAMO MI IVŠE NIŠTA SA ZAPADOM I ZNAJTE JOŠ I TO KAD BI MOGL IDA NAS POBIJ BRZO I LAKO ONI BI TO URADILI,NAS SRBA JE MALO TAMAN ZA AUŠVIC ALI JE PROBLEM ŠTO ĆE TEŠKO DA NAS MIRNO SMESTE TAMO:)IMALI SMO DA KAŽEM "NEGATIVNA ISKUSTVA VEĆ DOSADA" A ŠIPTARI... BOLJE DA SPREME VAZELJIN MANJE ĆE DA BOLI TOLIKO IH VOLIM DA IH ŽELIMO JAKO BLIZU,NA DOMET RUKE BRE.I TAKO ĆE DA IM BIDNE:)JBO NATO I AMERIKU MENI SU ŠIPTARI GLAVNI KOLAČ.MILITE TAKO I SVE JE U REDU A KAD DODJ MOMENAT IDEMO U POSLASTIČARNICU,NIJE BRE ONAJ ARJKAN BIO BLESAV KAD JE DRŽAO POSLASTIČRNICU SAD MI JE JASNO ZAŠTO SE BAVIO IZMEDJU OSTALOG ŠIPTARSKIM OMILJENIM ZANIMANJEM U SFRJ,PORED SEMENKARA I FIZIKALACA DABOME.SHVATITE SVAKU PODLOST KOJU ZPAD POKUŠA PROTIV NAS MI ODMA MORA DA UBACIMO U DRUGU BRZINU PREMA ŠIPTARIMA,ONI ĆE NA KRAJU D SKVIČE I MOLE DA NATO PRESTANE D IH "BRANI" TAKO SE TO RADI POLOMIŠ IM POLUGU SA KOJOM MISLE DA TI RAZBIJU GLAVU,ONI SU OBIČNE PIČ.KETINE KOJE NEMAJU MUDA DA SAMI DOJU I RAZMRSE TUDJA CREVA,TREBA BITI BRUTALAN ALI NE PREMA ZAPADU JER NJEGA OVDE NEMA,NEGO PREMA NJEGOVIM PLAĆENICMA KOJI SU OVDE I NA DOHVAT RUKE SU NA MALTENE.KAD IM ZAPRETIMO OZBILNIM RASTURANEJ TONOVI ĆE SE MENJATI IZ BRISELA,JER ONI ZNAJU DA NE MOGU TO DA SPREČE A NE ODGOVARA IM DA IZGUBE MOTKU U MUTNOJ RUSKO-UKRAJINSKOJ RECI,IMA DA SE POVUKU SIGURNO,VREME JE DA MI PRETIMO.
rade n says:
Ljudi moji,do kad više ovi domaći izdajnici kojih delom ima i u vlasti,da obrađuju i plaše srpski narod sa medjunarodnom izolacijom.Pa to je sve njihovo maslo.Ako srpski narod treba da se odrekne dela svoje teritorije natopljene krvlju i napunjene kostima svojih predaka,onda nek digne ruke i nek se preda jer nije ni zaslužio da ima državu koju su mu preći ostavili.Niko nama nemoze učiniti ništa na zao dok mi sami sebe ne urusima.A da se to ne bi desilo moramo se razracunati sa domaćim izdajnicima.Svi koji udzelate smatraju iskrenim prijateljima su izdajnici
Zeka says:
Slab je ovaj tekst g. Prorokovića. Ili možda nedorečen. Više deluje kao uteha, sopstvena a i za zbunjene koji to čitaju i prihvataju. Mnogo je tu rupa, a malo ovde mesta i vremena da se pokaže koliko su takva razmišljanja suviše u pretpostavkama, a malo ili ni malo na realnim osnovama. Da je u celom svetu situacija gora nego pre desetak ili dvadesetak godina, tačno je. Nije sporno, jer se i golim okom vidi. Ali, problem je u novonastalom metežu za koji se teško može nazreti kako će se završiti. Proroković najpre s pravom konstatuje da je medjunarodni poredak narušen zbog nepoštovanja medjunarodnog prava. A onda se nada pravdi na osnovu tog prava??? Medjutim, Krimski poredak iz 1945. srušen je još pre više od 30 godina raspadom SSSR-a i prethodnim famoznim rušenjem berlinskog zida. Dok su se naivne i zapadnom čarolijom hipnotisane mase radovale, pobednik Hladnog rata je sa svojim saveznicima krenuo da prekraja svetsku scenu. Ali, ne pomoću demokratije, jer ona pre svega podrazumeva vladavinu prava. Ne. Umesto sile prava, primenili su pravo sile. I, što reče autor, nije to ništa nepoznato u istoriji ljudskog roda. Ko dobije resurse, tražiće još. A ko mu to ne bude dao, biće ucenjen, zatim (brutalnom lažljivom propagandom) satanizovan, a onda i (brutalnom vojnom silom) izmlaćen... tim redosledom. Za razliku od okolnih naroda, mi Srbi imali smo slobodarstvo kao narodnu i istorijsku tradiciju. Drugim rečima, našim starima sloboda nije imala cenu. Čuvala se i poštovala i po neverovatno visoku cenu u ljudskim životima. Dovoljno je pogledati Ćele Kulu i shvatiti po koju cenu su naši dedovi slobodu plaćali. Medjutim, stigla su neka druga vremena i drugi naraštaji. Sve su ideologije pale, a sa njima i svi ideali. Već više od 20 godina radi se na promeni svesti, na promeni slobodarske tradicije. Zavladala je nova filozofija istorije - da su borci za slobodu ludaci i zločinci, a saradnici okupatora mudraci i "srpske majke". Još malo, pa će i general Milan Nedić biti rehabilitovan. Posle divljačkog NATO bombardovanja 1999. dozvolili smo petooktobarsku katastrofu i dolazak na vlast promotera nekakve "katarze". Komandante naših heroja odbrane hapsili su i slali neprijatelju u Hag kao prasiće. Istovremeno, stotine šiptarskih terorista iz srpskih zatvora pustili su na slobodu tj. da se vrate i nastave sa svojim terorizmom i zulumima. I ko će sada da brani Srbiju? Da neće one stotine hiljada mladih koji pobegoše u inostranstvo da tamo zasnuju porodice i podignu svoje potomstvo? A onda ih nazivamo "najboljim delom nacije"! Gde nestade rodoljublje i slobodarstvo. Bacamo ih na djubrište istorije i sada možemo samo da ga se sećamo. Ko će to promeniti? Pa, zna se, Rusi - vele mnogi, a i autor je sklon tome. Kako da ne! A rat se ne vodi na američkom kontinentu, nego na teritoriji stare Rusije. Ne ginu Amerikanci, nego ruski narod i njihova pravoslavna braća. Razaranja su tamo, a ne u Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj... a kada će - ne zna se. A i ako počne, teško si ga svima nama na celoj planeti. Jer će ludaci odlučiti da Armagedon reši sudbinu prokletog ljudskog roda.