ДА ЛИ СЕ СРБИЈА растаје са ЗАПАДОМ?

ДА ЛИ СЕ СРБИЈА растаје са ЗАПАДОМ?

11 фебруара 2023

Пише: Душан Пророковић

Батина има два краја! Ова народна мудрост, често, за неке је тешко разумљива. Поверују да се вазда могу руководити другом истином: сила Бога не моли! И то је тачно. Само, та друга истина има и свој наставак који гласи: ни Бог силу не воли.

Док је силе, дотле се тера по свом. Када се околности промене, онда се враћамо причи о батини и њена два краја. Онда више не може по свом, нужно је уважавати и туђе интересе. На лакши или тежи начин, кооперацијом или конфронтацијом, до таквог исхода увек се дође.



Божја воља или не, нека разуме ко како хоће, верници на један, атеисти на други начин, тек то је закономерност.

Кад се насиље обије о главу

Ни 1999. године, а ни 2008. године, када су вођене оне силне расправе најпре о питању да ли је напад на СР Југославију агресија или (хуманитарна) интервенција, па потом и да ли је одлука косовско-метохијских Албанаца нелегална сецесија или легално право на самоопредељење, највећи број саговорника са Запада није веровао да им се то може обити о главу.

Чак и они који су налазили разумевање за аргументацију српске стране напослетку би слегали раменима и констатовали како је „историја отишла у другом смеру.“

Сила Бога не моли, САД су креирале нову реалност, остали кључни западни актери у томе су их подржали, Срби се могу са тим сагласити или патити.

Грачаница за Беч

Па нека бирају: вечита срамота или дуга патња. Ако је за утеху, иако осрамоћени због предаје Грачанице, макар ће моћи да шопингују у Бечу! Мало ли је трампити Дечане за Пандорф!

Елем, испоставило се да су обе ствари, и она из 1999. године и она из 2008. године, оставиле крупне последице по западну политику. Подразумева се, пре свега по америчку политику. У огромној мери утицале су на погоршање укупног положаја у међународним односима.

Након 1999. године изгубљено је поверење у искреност америчких (западних) намера. Мало због остваривања сопствених геополитичких интереса, а више због утврђивања нових правила према којима је хегемону дозвољено све, укључујући и једнострану употребу војне силе, прекршене су норме и принципи на којима је почивао светски поредак обликован 1945. године.

Украјинска ескалација

После 2008. године показало се како САД желе да очувају глобалну доминацију креирањем сопственог система. Изградња новог поретка значила је мобилизацију коалиције вољних, мимо постојећих структура УН, уз самододељивање права на прекрајање граница суверених држава.

Епилог су најпре дипломатска, а затим и оружана сукобљавања у читавом низу региона и кризних жаришта из којих су САД излазиле поражене или из којих нису смеле да изађу да не би биле поражене, удруживање незападног дела света ради стварања ефективне равнотеже снага, релативни и апсолутни губитак контроле над процесом глобализације и смањење утицаја (економског, политичког и војног) у бројним деловима света.

Ескалација украјинске кризе само је врхунац тог процеса, логична и неумитна етапа до које је највероватније – у једном тренутку морало доћи.

Јер, оним што су чинили и 1999. и 2008. године, западни актери показивали су да не размишљају о кооперацији, већ о конфронтацији. Отуда и накнадне поруке како се није ни размишљало о примени Минских споразума. Зашто би примењивали Мински споразум и две резолуције СБ УН који су из њих проистекли, када су на Балкану научили да се не мора примењивати ни Резолуција 1244, нити споразуми чији су гаранти управо они били!?

Неизвучене поуке

Запањујуће је, међутим, што из свега овога апсолутно није ништа научено! Када смо већ код пословица, ваља подсетити и на ону: „Само се будала двапут саплиће о исти камен“.

Након 1999. и 2008. године, ево на суштински исту тему треба расправљати и 2023. године. Опет су актуелна питања: Грачаница или шопинг у Бечу? Дечани или Пандорф? Шта се све неће десити, уколико Србија не пристане на ултиматум!? Колико се само појединаца изјаснило око тога и шта се могло прочитати о томе?

Предвиђања су и да ће ЕУ против Србије повести царински рат, и да ће у Србији избити грађански рат, и да ће напослетку НАТО морати да интервенише за пар година и дисциплинује нас, и да следе санкције, повлачење инвеститора…



Отишло се толико далеко, да су и амбасадори Немачке и Француске морали истаћи како није било претњи, већ само упозорења која се тичу даљих евроинтеграција. Мада се ни овај двојац није претргао у објашњавању, ваљда процењујући да је сада корисно преплашити Србе што се више може. Тако преплашени немаштином и ратом, лакше ће одустати од Грачанице и Дечана!

Наравно, за озбиљнију расправу је – како и зашто би било ко успостављао режим санкција против Србије, пошто нема правног основа за тако нешто, као и што је за далеко свеобухватнију процену – како би на евентуално захлађење односа Србије и ЕУ реаговали инвеститори? Према истраживању професора Сајмона Евента са Универзитета у Сент Галену и Никола Пизанија са Међународног института за развој менаџмента, од 1400 компанија из ЕУ и чланица Г7 које су пословале у Русији пре фебруара 2022. године мање од 9 посто њих је продало барем једну подружницу у тој земљи. Мање од 9 посто! Барем једну подружницу!

Очигледно, профит је испред политике, ко има интерес да настави са радом, тај се сналази и у новим околностима. Исто тако, очигледно је и реалност другачија од слике представљене у водећим медијима.

Право не претњу?

За сада, у одсуству тих озбиљнијих расправа и свеобухватнијих процена на поменута питања, намећу се две теме које произилазе из оног најосновнијег, начелног: а зашто било ко прети Србији? Одакле икоме право да испоставља ултиматум? Да ли Србија крши међународно право? Нарушава ли глобалну безбедност? У чему је овде ствар? Неко прети и испоставља ултиматум зато што се један народ не слаже са нелегалном сецесијом на територији своје државе! Има ли логике у овоме!? Колико је оваква конструкција одржива?

У реду, они који имају више потенцијале војне, економске и политичке моћи могу тлачити слабије. Тога је било и тога ће бити у међудржавним односима. Тога је било и тога ће бити у односу Запада према Србији.

Али, постоје и нека правила и неки принципи у међудржавним и шире – међународним односима. Резолуције Генералне скупштине УН, на пример, позивају све државе да не признају једностране економске мере принуде. Лако је пронаћи анализе које указују да такве врсте санкција крше различите обавезе међународног права. Постоје и неке обавезе и неки уговори које треба поштовати у односу према Србији. И све то – правила, принципи, уговори, обавезе, осмишљено је да се међународни односи не би претворили у голо насиље.

Скандалозно је што, изузимајући успутну и двосмислену реакцију дипломата и службеника средњег ранга, нико из фамозне „петорке“ није јасно и гласно демантовао наводе председника Републике Србије да му је директно и јасно прећено на службеном састанку. Скандалозно је што се нико од њих није удостојио да оповргне тврдње о ултиматуму који је сурово изручен Србији. Скандалозно је што се на такав начин промовише голо насиље.

Батина има два краја

Тачно, у тој утакмици Србија је несразмерно слабији противник, а сила Бога не моли. Међутим, кључно у свему јесте што ће се врло брзо показати да батина има два краја. Са једне стране, Запад ће промовисањем голог насиља на дуги, дуги рок и неповратно изгубити и Србе и Србију. И овако је тај однос комплексан, препун неповерења, али ни изблиза онолико рђав колико то може постати. Срби су у ширим оквирима малобројан народ, Србија је по територији невелика земља, релација са Београдом чини се бирократама у САД и ЕУ мало важном.

То је све јасно. Но, јасно је и да ће то производити последице по утицај САД и ЕУ у југоисточној Европи, вероватно и више него до сада. А ако смо стигли до претњи, ултиматума и голог насиља, значи и да је ово до сада било за њих у најмању руку нелагодно, незгодно. Успут, ко зна понешто из историје, схвата и да се то нелагодније, незгодније може у свашта изродити.

Европарламентарци, ваљда како би некога заплашили, поменуше у приватном разговору да Србија може проћи као Иран. Ако наставе овако са ултиматумима и препотентним порукама, однос Срба према ЕУ неће се много разликовати од односа Иранаца према САД. А то између осталог значи и да кроз пар година никога у Србији уопште неће бити брига шта ко из ЕУ мисли о било чему.



Нови принцип

Са друге стране, оно скандалозно ћутање или прећутно саглашавање са свим што је председник Србије изговорио, значи не само да ово постаје нови принцип у њиховом опхођењу према Србији, већ и да постаје нови принцип у односу незападних актера према Западу. Када су им се већ обиле о главу њихове одлуке из 1999. и 2008. године, зашто не би и ове из 2023? И то још у овим међународним околностима!? Верује ли ико да други неће следити овај пример и без договора са САД и ЕУ, када им то буде неопходно, примењивати голо насиље без икаквог освртања на правила, принципе, уговоре и обавезе?

Батина има два краја! И тај потенцијално могући мршави текући добитак који се може манифестовати угуравањем државолике творевине косовско-метохијских Албанаца у НАТО (мада је и то јако неизвесно и врло упитно), а опослити прекомерним малтретирањем Србије и претњом голим насиљем, претвориће се у дебели и неповратни губитак на другој страни, стратешког усмерења и геополитичког карактера.

Колико већ сутра, најкасније прекосутра. Тражили сте, гледајте!

(Спутњик)

KOMENTARI



13 коментара

  1. RASPUCHIN says:

    Ето га на! Почнем читати и чим наиђем на , бар по мом мишљењу , небулозу одмах прекинем читање. Можда у остатку текста и буде нешто паметно али то је проблем , као и са градњом куће , пошто је читава теза на лошим темељима па тиме и рушевна. Као и поменута кућа на лошем темељу. А шта је лош темељ? Па то је теза : "... да ли је одлука косовско-метохијских Албанаца нелегална сецесија или легално право на самоопредељење ...". Прво , по уставу бивше државе (СФРЈ) право на самоопредјељење , до отцјепљења , су имали народи а не националне мањине (народности)! Питање од којега се треба поћи је право К(а)екеца па потом и 'рвата на самоопредјељење. Добро , што се тиче "дежеле" ствар је нешто једноставнија осим оних "неколико" фабрика које им је Броз поклонио претходно их отевши из Србије. Код "лијепе њине" је ситуација компликованија јер су једнако право на самоопредјељење , до отцјепљења , имала оба конститутивна народа , Срби и 'рвати. То што је , тамо неки зликовац и швапски слуга , Бадинтер написао другачије мишљење (засновано на швапско-ватиканским интересима) је оно против чега се морамо борити како би се изборили за сва наша права а тиме би Косово и Метохија , по аутоматизму , остали у Србији. Не заборавите да је народ Крајине (па и у остатку "лијепе њине") на референдуму изразио легитимну вољу да остане у заједници са осталим дјеловима СРБског народа! Неки су због тог референдума и изгубили животе а свако ко преко тога прелази не може се сматрати Србином.

    • padre says:

      To ti je sve za internu upotrebu! Boli Djoka Amere i EU za to, šta je pošteno i noramalno, a šta nije! Tebi samo ostaje zadolvoljstvo, što si utvrdio, to što si utvrdio!

    • Roman says:

      Pravo na ocjepljenje su imale republike a ne narodi, pa tako ni svrbi u Hrvatskoj nisu imali to pravo.

      • RASPUCHIN says:

        Сврби вас , 'рвате , опасно а што се тиче "оцепљења" , како ви пишете , нису имале републике него народи. Да ли Вам је јасно да су народи конститутивни а народности оно што се данас назива "националне мањине"? Управо због тога је и одузета , нама , Србима конститутивност "божићним уставом" иако је и начин доношења истог био неуставан. Те приче о "републикама" си из малог мозга бандита Бадинтера.

  2. Gagi says:

    Ceo narod je znao da od tog posla nema nista. Samo su maheri koji su koristili pred - pristupne fondove urlikali i drali se na sav glas da moramo da se sami lustriramo da bi oni ziveli lepo. Nepoznanica mi je, ako odustanemo od buduce saradnje i clanstva u EU, da li ovaj narod mora da vrati taj ulozeni novac koje su pojele EU pudlice.

  3. michael pan says:

    Poserem se u sred Beca pa nek oni koji hoce da idu u soping imaju sta da kupe. Da damo svetu nasu zemlju za odlazak u Bec to hoce samo izdajnici i oni koji mrze Srbe i Srbiju ! Niko im nebrani nek napuste Srbiju i odu tamo da zive.

  4. persida says:

    Oj, Ameri jel vam zao, jel vam zao sto se rastajemo?

  5. Паштрик & Кошаре says:

    Никад у ђубре,никад у блато.Никад у еу,никад у нато.

  6. Beli Orao says:

    Најзад су идиоти и издајице на власти схватиле да их запа вуче гумицом за нос !

    • test01 says:

      Zapad ih je i postavio na te pozicije da rade za njihove interese a ne za Srbiju. Djindjic je shvatio da njihovim zahtevima nema kraja i sta im je cilj pa je pokusao da zastiti Srbiju i Srpske interese na KiM i platio je to glavom. Problem je sada sto je veleizdaja ocigledna da bi izdajnici zadrzali stolice (a bogami i glavu)/

  7. milorad5 says:

    REALNO VRLO JE PLAŠLJIV NASLOV,REALNO TAKODJE SRBIJA SE OD 1914 NIJE VIŠE VIDJALA SA ZAPADOM NEKAKO NIJEHTELA DA IZLAZI VIŠE SA TAKVIM LIKOM KAO I SVAKA DAMA ŠT O NE ŽELI DA IMA VEZE SA STOKOM KAD PROVALI DA JE STOKA.I TAO UVREDJENI I OSTAVLJNI SILEDŽIJA SE ZAKLEO NA OSVEETU.ZNAJTE JEDNU STVAR,OVO SA NATO I OSTALOM STOKOM JE JEDINM DELOM LIČNO,AMANET ZLIKOVACA ODAVNO MRTVIH KJI NISU MGLI DAPODNESU PRAVU VELIČINU A DOBILI SU PAR ŠAMARA U BEOGRADU I NISU UVUKLI U KREVET NEKE MOMKE:)ZNAJTE DA T ALIČNA NOTA OSTAJE JER ONI KOJE REALNO BOLI K.LITAJU ARHIVU I IZVLAČE ZAKLJUČKE IZ STARIH OTROVA ONIH KOJI SU NAS SVE OMRZLI ZBOG SOPSTVEN DUŠEVNE BEDE.NEMAMO MI IVŠE NIŠTA SA ZAPADOM I ZNAJTE JOŠ I TO KAD BI MOGL IDA NAS POBIJ BRZO I LAKO ONI BI TO URADILI,NAS SRBA JE MALO TAMAN ZA AUŠVIC ALI JE PROBLEM ŠTO ĆE TEŠKO DA NAS MIRNO SMESTE TAMO:)IMALI SMO DA KAŽEM "NEGATIVNA ISKUSTVA VEĆ DOSADA" A ŠIPTARI... BOLJE DA SPREME VAZELJIN MANJE ĆE DA BOLI TOLIKO IH VOLIM DA IH ŽELIMO JAKO BLIZU,NA DOMET RUKE BRE.I TAKO ĆE DA IM BIDNE:)JBO NATO I AMERIKU MENI SU ŠIPTARI GLAVNI KOLAČ.MILITE TAKO I SVE JE U REDU A KAD DODJ MOMENAT IDEMO U POSLASTIČARNICU,NIJE BRE ONAJ ARJKAN BIO BLESAV KAD JE DRŽAO POSLASTIČRNICU SAD MI JE JASNO ZAŠTO SE BAVIO IZMEDJU OSTALOG ŠIPTARSKIM OMILJENIM ZANIMANJEM U SFRJ,PORED SEMENKARA I FIZIKALACA DABOME.SHVATITE SVAKU PODLOST KOJU ZPAD POKUŠA PROTIV NAS MI ODMA MORA DA UBACIMO U DRUGU BRZINU PREMA ŠIPTARIMA,ONI ĆE NA KRAJU D SKVIČE I MOLE DA NATO PRESTANE D IH "BRANI" TAKO SE TO RADI POLOMIŠ IM POLUGU SA KOJOM MISLE DA TI RAZBIJU GLAVU,ONI SU OBIČNE PIČ.KETINE KOJE NEMAJU MUDA DA SAMI DOJU I RAZMRSE TUDJA CREVA,TREBA BITI BRUTALAN ALI NE PREMA ZAPADU JER NJEGA OVDE NEMA,NEGO PREMA NJEGOVIM PLAĆENICMA KOJI SU OVDE I NA DOHVAT RUKE SU NA MALTENE.KAD IM ZAPRETIMO OZBILNIM RASTURANEJ TONOVI ĆE SE MENJATI IZ BRISELA,JER ONI ZNAJU DA NE MOGU TO DA SPREČE A NE ODGOVARA IM DA IZGUBE MOTKU U MUTNOJ RUSKO-UKRAJINSKOJ RECI,IMA DA SE POVUKU SIGURNO,VREME JE DA MI PRETIMO.

  8. rade n says:

    Ljudi moji,do kad više ovi domaći izdajnici kojih delom ima i u vlasti,da obrađuju i plaše srpski narod sa medjunarodnom izolacijom.Pa to je sve njihovo maslo.Ako srpski narod treba da se odrekne dela svoje teritorije natopljene krvlju i napunjene kostima svojih predaka,onda nek digne ruke i nek se preda jer nije ni zaslužio da ima državu koju su mu preći ostavili.Niko nama nemoze učiniti ništa na zao dok mi sami sebe ne urusima.A da se to ne bi desilo moramo se razracunati sa domaćim izdajnicima.Svi koji udzelate smatraju iskrenim prijateljima su izdajnici

  9. Zeka says:

    Slab je ovaj tekst g. Prorokovića. Ili možda nedorečen. Više deluje kao uteha, sopstvena a i za zbunjene koji to čitaju i prihvataju. Mnogo je tu rupa, a malo ovde mesta i vremena da se pokaže koliko su takva razmišljanja suviše u pretpostavkama, a malo ili ni malo na realnim osnovama. Da je u celom svetu situacija gora nego pre desetak ili dvadesetak godina, tačno je. Nije sporno, jer se i golim okom vidi. Ali, problem je u novonastalom metežu za koji se teško može nazreti kako će se završiti. Proroković najpre s pravom konstatuje da je medjunarodni poredak narušen zbog nepoštovanja medjunarodnog prava. A onda se nada pravdi na osnovu tog prava??? Medjutim, Krimski poredak iz 1945. srušen je još pre više od 30 godina raspadom SSSR-a i prethodnim famoznim rušenjem berlinskog zida. Dok su se naivne i zapadnom čarolijom hipnotisane mase radovale, pobednik Hladnog rata je sa svojim saveznicima krenuo da prekraja svetsku scenu. Ali, ne pomoću demokratije, jer ona pre svega podrazumeva vladavinu prava. Ne. Umesto sile prava, primenili su pravo sile. I, što reče autor, nije to ništa nepoznato u istoriji ljudskog roda. Ko dobije resurse, tražiće još. A ko mu to ne bude dao, biće ucenjen, zatim (brutalnom lažljivom propagandom) satanizovan, a onda i (brutalnom vojnom silom) izmlaćen... tim redosledom. Za razliku od okolnih naroda, mi Srbi imali smo slobodarstvo kao narodnu i istorijsku tradiciju. Drugim rečima, našim starima sloboda nije imala cenu. Čuvala se i poštovala i po neverovatno visoku cenu u ljudskim životima. Dovoljno je pogledati Ćele Kulu i shvatiti po koju cenu su naši dedovi slobodu plaćali. Medjutim, stigla su neka druga vremena i drugi naraštaji. Sve su ideologije pale, a sa njima i svi ideali. Već više od 20 godina radi se na promeni svesti, na promeni slobodarske tradicije. Zavladala je nova filozofija istorije - da su borci za slobodu ludaci i zločinci, a saradnici okupatora mudraci i "srpske majke". Još malo, pa će i general Milan Nedić biti rehabilitovan. Posle divljačkog NATO bombardovanja 1999. dozvolili smo petooktobarsku katastrofu i dolazak na vlast promotera nekakve "katarze". Komandante naših heroja odbrane hapsili su i slali neprijatelju u Hag kao prasiće. Istovremeno, stotine šiptarskih terorista iz srpskih zatvora pustili su na slobodu tj. da se vrate i nastave sa svojim terorizmom i zulumima. I ko će sada da brani Srbiju? Da neće one stotine hiljada mladih koji pobegoše u inostranstvo da tamo zasnuju porodice i podignu svoje potomstvo? A onda ih nazivamo "najboljim delom nacije"! Gde nestade rodoljublje i slobodarstvo. Bacamo ih na djubrište istorije i sada možemo samo da ga se sećamo. Ko će to promeniti? Pa, zna se, Rusi - vele mnogi, a i autor je sklon tome. Kako da ne! A rat se ne vodi na američkom kontinentu, nego na teritoriji stare Rusije. Ne ginu Amerikanci, nego ruski narod i njihova pravoslavna braća. Razaranja su tamo, a ne u Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj... a kada će - ne zna se. A i ako počne, teško si ga svima nama na celoj planeti. Jer će ludaci odlučiti da Armagedon reši sudbinu prokletog ljudskog roda.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u