Da li smo svesni da su serije Siniše Pavića sam svetski vrh tog žanra, ni čuvene „Mućke“ nisu ravne jednom „Vrućem vetru“, na primer

Da li smo svesni da su serije Siniše Pavića sam svetski vrh tog žanra, ni čuvene „Mućke“ nisu ravne jednom „Vrućem vetru“, na primer

11 oktobra 2014

Ratko-DmitrovicPiše: Ratko Dmitrović

Kad neko nedobronameran, neuk, politički ili ko zna kako motivisan hoće da ocrni Radio-televiziju Srbije (RTS), onda najpre, bez izuzetka, spomene, što čujemo i ovih dana, repriziranje serija; „Srećni ljudi“, „Bolji život“, „Bela lađa“, „Vruć vetar“… Kao, to je prevršilo svaku meru, s vremenom je prevaziđeno, ko to uopšte gleda.

Imam velike zamerke na račun RTS-a, koncepcijske, kadrovske, programske pre svega, ali u ovom slučaju nema mesta prigovoru. Serije o kojima je reč u svakoj reprizi, neke gledamo i po deseti put, tuku po gledanosti konkurenciju na svim drugim kanalima do mere kojoj se ne može ni prići. Zašto je tako? Zato što su to velika, genijalna ostvarenja ovog žanra. To je vrh, svetski nivo. Mislite da preterujem?

Šta je to bolje, a dolazi iz inostranstva, od gore spomenutih serija, uključujući britanske „Mućke“, koje su tamo među velikima davno ocenjene kao najbolje iz tog žanra dosad napravljeno u svetu. Englesko govorno područje se podrazumeva. Hajdemo realno, bez inferiornog pristupa, kome smo kao narod skloni, po čemu to, na primer, „Vruć vetar“ zaostaje za „Mućkama“; po scenariju, radnji, dijalozima, dramaturgiji, glumi, režiji…?

Ono što na srpske TV ekrane dolazi iz holivudske produkcije, a predstavlja nam se kao humoristički serijali, nije vredno pomena. Tamo je vrhunac „duha“ kad nekome nabiju tortu na glavu ili ga poliju hladnom vodom, a to tonski prati aplauz u trajanju od deset sekundi. Žalosno je što su upravo ta „ostvarenja“ poslužila mladim srpskim autorima kao uzor, pa smo tako dobili nekoliko domaćih serija za vreme čijeg se emitovanja čovek može nasmejati samo ako ga neko golica po tabanima.

Još je žalosnije što jedan deo srpske intelektualne i političke elite ove genijalne srpske serije, njihovo repriziranje, uzima kao krunski dokaz da je Srbija i dalje u palanačkom duhu, regresivna, antievropska, jer kako ćeš u svet, kažu oni, sa Soćom, Šurdom, Gigom Moravcem, Šojićem, Firgom, Aranđelom i Ristanom.

Ovo je priča o talentu, o onima koji ga imaju i povučeni su, ćute i rade, i onima bez talenta koji znaju da ga nemaju i znaju da će zauvek ostati neuvaženi, prosečni, nezapaženi. Jedina šansa da iskoče iz te baruštine je guranje pod vodu svega i svih kojima je rođenjem usađeno ono što ne može da se nauči.

Sve gore spomenute humorističke serije, kojima vreme ne može ništa, naprotiv, uvećava ih, napisao je Siniša Pavić. Sam, u trpezariji, često na kolenima, grafitnom olovkom na tzv. trgovačkom papiru, onom s linijama. Stvaralac kakav se rađa jednom u 100 godina. Da je to uradio negde u inostranstvu, u Engleskoj na primer, danas bi ga slavili više nego Džona Salivana, autora „Mućki“.

Vreme je, što reče veliki Rade, majstorsko rešeto. Pokazalo je da su Pavićeva TV ostvarenja večna. Veće priznanje, njemu onakvom kakav je, ne treba. A ovi što se bune? Ako im je tako lakše…

(Novosti)

KOMENTARI



5 komentara

  1. au mile says:

    Vruć vetar je zaista divna serija, delom i Bolji život, sve ostalo - Srećni ljudi, Potraga za blagom, Bela lađa su budalaštine po mom skromnom ukusu. Mućke su neprevaziđene.

  2. xy says:

    E, nije tako, au mile. Serije su izuzetne, neke su remek dela. Nocas je bio "Balkanski spijun" i smejali smo se i divili i scenariju, glumi, reziji, pa to je sve svetski vrh. Britanski tkzv humor je minus beskonacno.

  3. Dunja says:

    Samo naš Čkalja vredi ko cela serija Mućki, koje su među najboljim stranim serijama...

  4. marija says:

    Nek kaže ko šta hoće, al meni su serije tipa Srećni ljudi, Vruć vetar i ostala Paviceva dela, bila divna i cesto puta me je cak i do suza znala nasmejati. Mnogi od njih su svoje uloge odglumili za Oskara, pocev od malog Nece, pa, nadalje Mnogi su osudjivali RTS što repriziraju, ali stava sam da su te serije zadnji zid medijske odbrane porodicnih vrednosti, a obzirom da stalno dolaze mladji narastaji i nove generacije, smatram da je sasvim smisleno reprizirati ih. Mladji bi mnogo toga mogli da nauce iz tih porodicnih serija, a pre svega, jedan pozitivan stav prema životu i porodici.

  5. Srđan says:

    Auu bre Ratko, al je tebi dobro.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *