ДА ЛИ СРБИН МОЖЕ БИТИ МУСЛИМАН? – Ови муслимани су живот дали за Србију, дивимо им се и њима се ПОНОСИМО!
16 маја 2016
Рат у Босни и распад Југославије, учинили су готово немогућим ширу и масовнију идентификацију јужнословенских муслимана са српским националним осећањем, пише у ауторском тексту Мухарема Баздуља за Недељник. Аутор се бави питањем идентитета и да ли Србин може бити муслиман?
Баздуљ каже да је мржња са којом су рушене џамије и практично сви симболи исламске културе за време рата у БиХ, као и изјава Ратка Младића дата у Сребреници 11. јула 1995. године да је “после буне не дахије, дошло време за још једну освету Турцима” – све то указује на одбацивање муслиманске компоненте властитог идентитета из српске перспективе.
Звучи парадоксално, али у социјалистичкој Југославији појединцима који су пореклом из муслиманских породица било је најлакше да се осећају као Срби. Разлог за то је било маргинализовање религије у јавном животу.
Аутор наводи да је велик број истакнутих уметника са именима оријенталног порекла у СФРЈ попут Меше Селимовића и Скендер Куленовића, изјашњавао као Срби. Двојица поменутих су само најистакнутији међу њима.
Чињеница је да је великом броју православних Срба сваки муслиман који се осећа као Србин аутоматски сумњив, ако није спреман да се покрсти. У том смислу, веома је занимљива прича Мустафе Мулаића.
Он се родио у Ливну 1896. године. Почетком Другог светског рата, 1941. године, повезује се са Дражом Михаиловићем и одлази на Равну гору. Био је члан Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, и био је у Михаиловићем штабу све до сприла 1945. године.
У социјалистичкој Југославији осуђен је осуђен је на пет година затвора, као четнички колаборациониста. Мулаић је у својим мемоарима описао сусрет са попом у кафани у Београду.
Свештеник га је ословио са “куме”.
– Откад смо ми кумови? – затечен је упитао Мулаић.
Поп је одговорио:
– Ето, ја сам ти кум! Када се будеш враћао у прадједовску вјеру, немој да тражиш кума, ја сам ти се први, и то од свег срца јавио за кума.
Мулаић је годинама памтио овај догађај:
– Било ми је јако тешко. Тај шовинистички препад ме је дубоко вријеђао. У својој вјери ја нисам био колебљив да не би таквом атаку одолио, али ме је вређало што овакви напади наносе штету националној ствари – забележио је Мулаић.
Мулаић се упустио у расправу са попом и питао га је на коју веру прадедовску мисли. Поп му је рекао да мисли на православље, а Мулаић му је објаснио да је његова прадедовска вера богумилство, и да су њима двојици Перун и словенски политеизам, па је питао попа да се он врати Перуну. Поп му је објаснио како су му дражи муслимани – Хрвати од муслимана – Срба јер према њима нема обзира у провођењу наше политике.
Након овог догађаја несретни Мустафа изашао је из кафане сав растужен, са закључком да му уместо борбе против окупатора, следи међусобна борба. Иако је био Србин, то није некима било довољно, само јер је био муслиман.
Почетком седамдесетих година, Коча Поповић је рекао како Албанци могу да буду добри Југословени, али да не могу да буду Срби. На сличан начин би се данашња српска политика требало да се односи према Бошњацима у Србији, сматра Баздуљ. Они могу бити добри политички Срби, лојални држављани Републике Србије, али је илузорно од њих очекивати било какав претеран сентимент према православном имагинаријуму.
У више од стотину протеклих година хиљаде појединаца из муслиманског миљеа осећали су се Србима без икакве потребе да пригрле православље. Баздуљ наводи пример Емира Кустурице који је “прва особа босанскомуслиманског поријекла којој је пуно право да се осећа Србином шира друштвена заједница признала тек када је прешао на православље”.
(Недељник)
KOMENTARI
26 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
Slobodan Jarcevic says:
РАЗБИТИ СРПСКИ ЈЕЗИК И ПРОГЛАСИТИ ВИШЕ „НЕСРПСКИХ ЈЕЗИКА“ Недораслост српских државника и посленика научних установа је очигледна и на основу још једног противасрпског плана аустријских државника с почетка 19. столећа, јер се том плану и његовом двовекном спровођењу нису супротставили – ни српски државници, ни српски посленици друштвених наука. И не само да му се нису супротставили, него су га они спровели – а и данас га спроводе. Реч је о аустријској одлуци, да се разбије и српски језик – да би се од њега „научно“ створили нови језици, а помоћу тих језика би се раздробила и српска нација (народ) и разбила српска средњевековна државна територија, а на српској земљи прогласиле несрпске државе. А да су ту злу аустријску намеру остварили, и остварују, српски државници и научни посленици, видимо на стварању од српског језика: хрватског, македонског, босанског и црногорског. Те данашње прилике с више језика од Битоља до Трста (где је некад био само српски језик), тако су јасно Аустријанци испланирали почетком 19. столећа – у време српског устанка против турске окупације, од 1804. до 1813 – под вођством Карађорђа Петровића. То је тако лепо убележио (како смо навели) Илија М. Живанчевић, наводећи да се, помоћу језика, створило од Срба више нација: „Овако разбијање Словена с Југа, стварало је разне центре и ти су разни центри, под високом заштитом 'науке', имали и 'научно' да оправдају тезу разних словенских језика на словенском југу, као и то, да на основу тих језика створи (Аустрија, СЈ) тезу о постојању разних Јужнословенских народа...“ Погледајмо, Илија М. Живанчевић је, мислећи на језичку (филолошку) научну грану, знао да она на Балкану није била наука, јер је српски језик именовала и 'хрватским' – што, 'научно', опстаје и до данас, јер нико од званичних језикословаца у Српској академији наука и уметности не оспорава да хрватски језик данас (2014) није у службеној употреби у Хрватској, него је то српски језик.
Slobodan Jarcevic says:
У Југославији су занемарени многи учени странци из 19. столећа, а они су све становнике српских земаља звали Србима, а њихов језик српским. Истицали су – да у српску нацију спадају: православци, католици и муслимани. Један од њих је француски писац и дипломата Огист Дозон. Написаће – 1888. године: „Растављена вером на три окрњка, подељена политичком нуждом под разне власти, српска раса има још и ту несрећу, да се распростире на бројне пределе, чија различита имена прикривају њено јединство. Србија, Стара Србија (у садашњим турским вилајетима Косова и Скадра), Босна, Херцеговина, Црна Гора, Далмација с Дубровником, јужни предели Мађарске (Бачка, Срем, Банат), Славонија, Хрватска (делом и с различито обележеним дијалектом), сви ови крајеви, од којих су неки створили краљевства, сви су, у потпуности, или делом, обитавалиште српског народа, а да ништа не упућује иностранство на то, ако се изузме име нове краљевине – која има Београд за престоницу. Етничко и морално јединство, које су вера и политика разбиле, доказује језик и, ако то није много речено, одржава народна поезија“.
Slobodan Jarcevic says:
Француски историчар Андре Бар је описао време аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878) и сведочио, да су Аустроугари стигли у БиХ с планом о присиљавању православних Срба, да се одричу своје културе, верских обреда и најомиљенијег српског музичког инструмента – гусала. Приметио је, да Аустроугарска, између осталог, забрањује име српског језика и да га је преименовала у „земаљски језик“, много приземније од каснијих настојања чланица Европске уније (крајем двадесетог столећа), кад су оне пристале да га зову мало „цивилизованије“ – „бошњачким језиком“. Погледајмо ову мељаву српске културе од стране Аустроугарске у 19. столећу, уочену од Андреа Бара: „Српска народност не може се, уосталом, ни спорити да је староседелац Босне и Херцеговине. Сам Бењамин Калај (гувернер Босне и Херцеговине, СЈ), који је написао Српску историју, изјављује ’да у Босни и Херцеговини, иако има три вере, живи само један – српски народ’. Истина је да се г. Калај, кад је доцније постављен за министра Босне и Херцеговине, пожурио да забрани уношење своје књиге у земљу којом је имао да управља. Истина је да се данас српски језик службено назива ’земаљски језик’, а становници се тако исто називају – по имену својих покрајина (Босанци и Херцеговци), али је толико драгоценије, да се забележи горе наведено признање, да становници ових области сачињавају само један, чисто српски народ са три вере: Србе православне, Србе муслимане и Србе католике... Свети Сава припада искључиво српској цркви; он се сматра као заштитник школа и цркава, све нове цркве у БиХ узимају за славу дан посвећен Светом Сави (14. јануар)... Земаљска влада (аустроугарска, окупаторска влада, СЈ) у Сарајеву је сматрала, да су ове светковине моћно средство за васпитавање народа, и спречавала је свим средствима то буђење народне свести. Почела је забрањивати други део светковине, затим први, а нарочито школску свечаност... Противу српске славе, употребљавају се исте строгости. То је празник којим се одликују православни Срби. Они славе славу као успомену на дан – кад су разне српске породице оставиле многобоштво и прешле на православље. За правог Србина, овај празник има већи значај, него Божић и Васкрс. За време борбе против туђинске тираније, слава је за Србина била симбол утехе и наде; славећи, Србин испуњава дужност домаће и народне побожности; тај дан он узвишено посвећује уједињењу све словенске браће... Аустрија неће одједном да забрани такве појаве (србофилске манифестације, по оцени аустроугарске власти, СЈ), али она ради тако како би се крсне славе изобичајиле“.
Slobodan Jarcevic says:
Мора да западноевропска одбојност према српском имену има своје разлоге. У Аустроугарској, Немачкој, Француској, Британији... није забележено сузбијање словенског имена, ни зазирање од других националних имена Словена. Без бојазни су Западњаци спомињали: Русе, Пољаке, Чехе, Словаке, Украјинце, Бугаре, Хрвате, Словенце, Белорусе... Само је српско име, из не сасвим познатих разлога, нерадо спомињано, па и уклањано. Један од разлога за његово одбацивање је, вероватно, у чињеници што је било у Антици присутно на скоро целом европском континенту и што су, до данас, остали топоними из српског (словенског) језика у свим европским државама, па и у азијским – од Средоземног мора до централне Индије. Значи – у Антици се није спомињало словенско име, па оно није сметало љубоморним Западњацима и Ватикану. И касније искрсла имена за поједине српске (словенске) народе: Руси, Словаци, Пољаци, Чеси, Белоруси, Русини... нису, такође, сметала, јер ни њих нема у античким изворима. Но, Западноевропљани нису скупљали и изучавали културну баштину билокојег словенског народа, јер би, опет, нагазили на српско име. Нису!!! Зато се о Словенима ништа не зна пре 6. столећа Нове ере, па се, на основу тога, могло лако тврдити – да Словени нису познавали писмо пре 9. столећа. Председник Комисије за древну и средњевековну историју културе Руске академије наука и директор Института древнословенске и древноазијске цивилизације у Москви, проф. др Валериј Алексејевич Чудинов, закључује – Западноевропљани су поступили са словенском културном баштином као и с културном баштином староседелаца Америке. Примећује, да се словенска историја изучава од 5. и 6. столећа после Христа, а историја народа Средње Америке, где је он то истраживао, само од 18. столећа – од времена кад су Шпанци овај део Америке прогласили својом колонијом. О староседелачкој историји и култури, не учи се ни слово, подвлачи проф. др Чудинов. Обавештава, да је срео честитог монаха Римокатоличке цркве, Диега де Ланда, који га је обавестио, да су Европљани у средњеамеричким државама, од времена шпанског освајања – и у наше време, спаљивали хиљаде и хиљаде рукописа Индијанаца. Признао је Диего де Ланда, да је, од више од две хиљаде спаљених, успео да спасе три стара рукописа.
Slobodan Jarcevic says:
Званична историографија Словена и ваневропских народа је непоуздана, закључује проф. др Чудинов, зато што су и једну и другу писали западноевропски завојевачи словенских земаља. Наводи, да су Немци потпуно уклонили податке о две словенске кнежевине у северној и источној Немачкој, које су Немци, нечасно – преварама, успели да покоре у 12. столећу, а ту затечене Словене су, до 20. столећа, германизовали, као што је Рим покорио и романизовао Етрурце (Србе) у Италији. Чудинов додаје, да су Германи освојили и десловенизирали становништво и у Скандинавији, што доказује и руски језикословац (филолог) Велтман, у 19. столећу.
Slobodan Jarcevic says:
Занимљиво је видети - Француз Charles de Peyssonnel je описао, да сви народи око Дунава и Црног мора говоре илирским (српским) језиком у 4. столећу Нове ере и додао, да тим језиком говори и народ у већем делу Литваније! Ова чињеница о народу Литваније нам пружа истину о претварању (одрођавању) Срба у друге народе, јер данас нико не схвата, да би Литванци могли бити Срби (Словени). Значи, и у Литванији је успело однарођавање и градња вештачког језика - као у Румунији, где су Срби претворени у румунски (несловенски) народ. Ево Пејсенеловог текст о Србима до у Литванију: „Више народа који обитавају на обалама Дунава, један део Литваније, као и становници обала Црног мора, Тауријског Херсонеза и Пафлагоније, имају исти обред и исте свечаности... које су им заједничке с илирским, далматинским, панонским и мизијским. Око 300. године по Христову рођењу, према истом аутору, сви ови народи су имали један исти језик...“ О српском староседелаштву и српском језику на Хелму (Балкану) пише и један француски научник у 19. столећу - тад кад су Ватикан и Немци, увелико, спремали подвалу о српском досељавању на Хелм (Балкан) у 7. столећу Нове ере. Био је то Rene Milet, антрополог, етнограф и географ. И он је записао, да се истоветним језиком говорило, у првим столећима Нове ере, од Црног до Јадранског мора. Истиче, да српски језик одзвања и обалама Дунава и он му износи основне одлике, подвлачећи, да су Трачани и Илири - Срби:
Paštrović says:
Bravo i za ovaj tekst, a i za ove vrijedne i korisne komentare. U svakom slučaju, odbacivanjem svojih srbskih bogova (i zlih i dobrih) mi smo pristali da nam Ješe uvale svog sunarodnika za "boga". Lijepo je popu rekao Mulalić da bi i pop trebao da se vrati tamo đe mu je mjesto... da se vrati svojim srbskim bogovima. Nije slučajno u Kuranu Isa (Isus) priznat za bozijeg izaslanika, u ravni sa Muhamedom. Iz iste kuhine su nas nahranili, pa sad... KUSAJMO! I koljimo se i mrzimo do istrebljenja. Nadam se da ste već pogfedali i poslušali što to Deretić veli u svom najnovijem TV gostovanju? Sa'ću to da vam postavim.
kosovac says:
Како лаже овај новинарчић „Недељник“, па да је прадедовска вера Мулалића била богумилна он никада не би приступио Дражиним четницима. Овај часни муслиман је са променљивим успехом омасовљавао четнике и муслиманима и никада се он не би увредио да му је православни свештеник овако малтене у шали предложио да се врати у прадедовску веру. Него овај новинар, баш бих волео да се представи, размишља као што благо речено комуњаре размишљају, са намером да пропагира неке нововерце који верују у богове као мала деца. Када је Меша Селимовић изјавио јасно и гласно да је он Србин, муслимани су били ти који су се разочарали, био је наслов у новинама „Аферим Мешо“. Српски националисти нису ограничени као комуњаре или ови савремени демократе, српским националистима не сметају друге нације или вере, али је нормално да се одупиру агресивним покушајима роварења по српству. Најбоље се споразумевају националисти различитих нација, највише зато што код њих нема скривених намера зато што се и непријатне ствари износе јавно а не завијањем у обланде. Упркос свему овоме што сам написао, ипак је чињеница да огроман део Срба који су променили веру – православну, убрзо мењају и своје национално опредељење, а за психологе најинтересантније, почиње и да се јавља мржња баш према Србима.
Paštrović says:
Evo Jovana: https://www.youtube.com/watch?v=VHoJgawwqXI
slobodan says:
Kombinacija istine i laži. Bogumile je izmislio Franjo Rački, a to su pravoverci. Muslimane je izmislio zapad i pravu veru izvitoperio u saradnji sa izmušljenom SPC. Posle kosovskog boja, gde su pravoverci do nogu potukli grčke vernike(današnji rimokatolici)znači u sukobu srbskog kralja - Tvrtka Kotromanića i Lazara Hrebeljanovića, pobedio je Tvrtko, zato je i bila vest u Parizu, da su Srbi pobedili. Zapadu nije odgovaralo da je kompletan prostor severne zemljine polulopte bila Srbija(dokaz su toponimi) pa je izmislio nekakav islam i nekakvo pravoslavlje. Srbi su pod uticajem sistema, nauke i crkve, odbacili sve ono što je njihovo - odbacili su veru(pravoverje), odbacili su pismo(slovaricu), odbacili su rasu. Dozvolili su da im se nametne regionalna iliti gradska podela, pa svi(alternativci i ovi nazovi istoričari) govore o Rasenim; Vendima, Veminijatima, a to vam je isto kao danas što govore o čarapanima, ćuranima, paprikarima, beograđanima, smederevcima... itd. Kao što govore o Slovenima, što je izmišljeni naziv za sve one koji su "slovili istim slovom"... Nije tačno da su Srbi prihvatili izmišljenog Isusa, izmišljenog jevrejskog naroda, već im je ostao u sećanju Srbin Risto, koga je otac Jakob baraba, razapeo na brdu Vinik kod NIse, Niša. Jevreji, Englezi, Nemci, Španci, Francuzi kao i svi u Evropi su nastali pre 300 godina, nakon pada mog Smedereva, znači(po ovom nametnutom kalendaru). tek u XVI veku, jer tad su nastali njihovi jezici, a to je zabeleženo i enciklopediji Britanika. Ma izlišno je pisati... Uživajte. Ja sam Srbin, ponosni potomak najstarije svetske civilizacije i pripadnik bele božje rase
Sveti Alojz says:
Da si ti ponosan, ne bi sramotno lagao o Srbima, kao tobože, "najstarijoj svjetskoj civilizaciji" i ne bi širio rasističke i neonacističke poruke o "božjoj beloj rasi".
N. says:
Sloveni, pa i Srbi, treba da se vrate veri koja im je u krvi a ne u navici dedova.
Sveti Alojz says:
Ta vjera je poganska slavenska religija koja je bila prva religija svim Slavenima. Kršćanstvo je nametnuto slavenskim narodima.
Ivan says:
Auuu brate al se ti izlupeta. E svaka ti čast. Sledi ti svoga Rista sa brda Vinik i batali komentarisanje istorije. Nešto ti ne ide.
Pero Joksimovic says:
Један мој јаран из Приједора се изјашњавао као Србин с турском главом. Е, шта му то значи - оди му га сад.
paša says:
...to znači da je janičar.
Pitagora says:
Ovaj me naslov podseća na jednu "raspravu" na patriotskom forumu. Tema je bila, može li peder biti patriota.
Sale says:
Nisu muslimani nista uradili za Srbe,nego islamizovani Srbi...Krv nije voda....
vlada says:
Jadni muslimani, opet i uvek oni zrtve. Srbi ih ne prihvataju kao svoje, osudjuju ih sto su presli u islam, i nema za njih ni pravde ni zivota, xauvek obelezeni i zigosani. I ko onda da ih osudi sto su dopustili da ih koriste kao seme razdora i mrznje prvo od strane Hitlera, potom komunista, i sad Amera, i u Bosni i u Srbiji? Ne bi oni da ih Srbi ne odbacuju i ponizavaju, znaci, Srbi su za sve krivi, pa i kad ih kolju. Srbi su mozda nepovratno unistili poverenje muslimana kad su sa mrznjom rusili dzamije u ratu u Bosni. Bez ikakvog opravdanja, naravno, jer su srpske crkve sve rusene sa ljubavlju. Igrom slucaja, prvi do temelja srusen objekat bila je pravoslavna crkva kod Mostara, drugi crkva na Kupresu, zatim pravoslavni objekti u brodskoj, derventskoj, dobojskoj opstini. Kao sto je, igrom slucaja, skoro uvek prvo pala srpska krv. Ali sve su Srbi krivi. Kako muslimani da otrpe sta im rade? Ko da osudi, naprimer, Seju Piskica sto je 11-og marta 1995-te na Grbavici snajperom skinuo dve srpske devojcice koje su ispred kuce igrale lastisa? Samoodbrana, ljudi, Srbi mu totalno unistili poverenje u koegzistenciju. Ko da prebaci Srebrenickim muslimanima sto su unistili sve srpsko u krugu od dvesto kvadratnih kilometara oko Srebrenice? Ko da prebaci tolerantnim muslimanima sto sad u BiH procentualno ima 5-6, moguce deset puta manje Srba, nego muslimana u Srpskoj? Sto je Sarajevo cisceno i ocisceno od Srba? Itd itsl. E moj Bazdulju, ako tvoj clanak ista pokazuje i dokazuje, to je kako i zasto je na toj dubokoj iskompleksiranosti kod nekih pripadnika manjinske grupe vrlo kratak fitilj do mrznje. I kako je lako sa stanovista te iskomleksiranosti okrenuti istinu na glavu, i proglasiti krivca zrtvom, a zrtvu - vecitim - krivcem.
RS says:
Nije tacno,Slobo je prvo pruzio ruku i pokusao dogovor sa Alijom,pa pogledajte i kasnije , Djindjic ,Kostunica,Vucic,svi su pokusavali da naprave istorijski sporazum sa muslimanima.Sve te sporazume koji su nesto obecavali amerikanci i englezi su minirali i onemogucavali.
Jasmin says:
Znam da sam Srbin . Bilo bi mi mnogo lakše kada bi se vratio svojoj pravoslavnoj vjeri . Znam da bi mi to vratilo mir u duši . Ovako ja sam čovjek bez identiteta .
Zaharije Serak says:
Zasto ne.Ako je rodjen u Srbiji odrastao,školovao se zasto ne! Isto kao sto se ja osjećam i jesam Bosanac,Sarajlija na sve cudjenje vjerovatno novih.Ja se ne osjećam i nisam Srbin niti ću ikada biti.Tako sam odgojio i svoju djecu i ponosan sam na to.Ako imam "ime koji daju Srbi" ne znaci da sam Srbin.Ja nemam ništa protiv Vaseg razmišljanja i normalno mi je da je gradjanin iz Sandjaka onaj koji se deklarise sa svojom matičnom Drzavom.Samo nemojte meni braniti da budem Bosanac,a nisam ni Musliman ni Bošnjak
RS says:
Jeste to,ali Bosna je SRPSKA pokrajina,to trebas naglasiti!
goran says:
Mi smo svi bili pagani, Nemci imaju slicne mitove kao i Srbi, o cemu je pisao Cajkanovic. I Jevreji su bili pagani. E, sad, kad bismo se vratili svojim korenima, bilo bi manje povoda za ratovanje, manje "biznisa", ako ste me razumeli.
DRAGANešković says:
Немачки филозоф "ФРИДРИХ ВИЛХЕЛМ ЈОЗЕФ фон ШЕЛИНГ", ситирам: НАРОД СЕ ПОТНАЈЕ ПО ЈЕЗИКУ А НЕ ПО ВЕРОИСПОВЕСТИ". Српски народ по својој бројности и по територији на којо обитава, живи у европи када би се ујединио и стао бод један барјак подчинио и контролисао би Немачку, Аустрију Енглеску, Француску и дако у недоглед, али је подлегао и капитулирао под "ИНФОРМАЦИОНОМ ОРУЖЈУ" и дан данас, подељен, разједињен, завађен, посвађан у својој индивидуалности и конформизна на православце, римокатолике, муслимане, црногорце , бошњаке и тако у недоглед, Ватикан исви други их контролишу и експлоатишу до самоуништења вековима. Поражавајуће, јер никад из ништа није било нешто., Решење је у Удруживању и самоорганизовању, позз. ДРАГАНешковић
Sale says:
Osmanska okupacija Balkana je najveći civilizacijski sunovrat koji su neki (tačnije – balkanski) narodi doživjeli u istoriji čovječanstva.Turci su velika zabluda muslimana,koji ako žele biti slični ostalim evropskim narodima, moraju se suočit sami sa sobom i jednom za sva vremena, za vek vekova, rasčistiti sa zabludama i islamističkom napašću koja ih je dohvatila i guši ih kao najopakija bolest.Bošnjaci(islamizovani Srbi) najsretnijim periodom svoje istorije smatraju okupatorsku Osmansku imperiju. Istu onu imperiju koja je napuštanjem Bosne i Hercegovine ostavila 97% nepismenog stanovništva. Zbog par mostova, džamija i kupatila, Bošnjaci ne mogu prežaliti feudalno uredjenje zemlje.Puteve po Bosni i Hercegovini su pravili islamizovani Srbi/Bošnjaci,da apsurd bude potpun, korišćeni su za odvoz i transport materijalnih dobara iz Bosne u Tursku. I ne samo robe i novca skupljenog od harača, nego i ljudi za popunu vojske i svega drugoga. Džamije su dizali sami sebi i u svoje ime da bi imali gdje klanjati, pravili su ih opet Bošnjaci i to od bošnjačkih para. Paše, čija imena nose te džamije, nisu ni orale ni kopale, nego skupljale harač od Bošnjaka i ostale raje koja je opet bila bošnjačka iako druge vere.Turci su Bosnu podelili na bosanski i hercegovaćki i sandžaćki pašaluk i od tada se nikada više nije sastavila, ali muslimani to ne vide. Samo čujete – sve što je tursko dobro je.Ludilu nikad kraja! Niko kao Meša Selimović nije bolje odgovorio Islamskoj verskoj zajednici kada ga je pitala: “Zašto nas Meša nazva otpadnicima od vjere”, a on im je lakonski odgovorio: “A kako da nazovem one koji prime vjeru okupatora?!”Turci prelaskom na islam nisu prestali biti Turci, Arapi prelaskom na islam nisu prestali biti Arapi.Jedino Srbi na Balkanu prelaskom na islam postali su nešto drugo.