DA LI SRBIN MOŽE BITI MUSLIMAN? – Ovi muslimani su život dali za Srbiju, divimo im se i njima se PONOSIMO!
16 maja 2016
Rat u Bosni i raspad Jugoslavije, učinili su gotovo nemogućim širu i masovniju identifikaciju južnoslovenskih muslimana sa srpskim nacionalnim osećanjem, piše u autorskom tekstu Muharema Bazdulja za Nedeljnik. Autor se bavi pitanjem identiteta i da li Srbin može biti musliman?
Bazdulj kaže da je mržnja sa kojom su rušene džamije i praktično svi simboli islamske kulture za vreme rata u BiH, kao i izjava Ratka Mladića data u Srebrenici 11. jula 1995. godine da je “posle bune ne dahije, došlo vreme za još jednu osvetu Turcima” – sve to ukazuje na odbacivanje muslimanske komponente vlastitog identiteta iz srpske perspektive.
Zvuči paradoksalno, ali u socijalističkoj Jugoslaviji pojedincima koji su poreklom iz muslimanskih porodica bilo je najlakše da se osećaju kao Srbi. Razlog za to je bilo marginalizovanje religije u javnom životu.
Autor navodi da je velik broj istaknutih umetnika sa imenima orijentalnog porekla u SFRJ poput Meše Selimovića i Skender Kulenovića, izjašnjavao kao Srbi. Dvojica pomenutih su samo najistaknutiji među njima.
Činjenica je da je velikom broju pravoslavnih Srba svaki musliman koji se oseća kao Srbin automatski sumnjiv, ako nije spreman da se pokrsti. U tom smislu, veoma je zanimljiva priča Mustafe Mulaića.
On se rodio u Livnu 1896. godine. Početkom Drugog svetskog rata, 1941. godine, povezuje se sa Dražom Mihailovićem i odlazi na Ravnu goru. Bio je član Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini, i bio je u Mihailovićem štabu sve do sprila 1945. godine.
U socijalističkoj Jugoslaviji osuđen je osuđen je na pet godina zatvora, kao četnički kolaboracionista. Mulaić je u svojim memoarima opisao susret sa popom u kafani u Beogradu.
Sveštenik ga je oslovio sa “kume”.
– Otkad smo mi kumovi? – zatečen je upitao Mulaić.
Pop je odgovorio:
– Eto, ja sam ti kum! Kada se budeš vraćao u pradjedovsku vjeru, nemoj da tražiš kuma, ja sam ti se prvi, i to od sveg srca javio za kuma.
Mulaić je godinama pamtio ovaj događaj:
– Bilo mi je jako teško. Taj šovinistički prepad me je duboko vrijeđao. U svojoj vjeri ja nisam bio kolebljiv da ne bi takvom ataku odolio, ali me je vređalo što ovakvi napadi nanose štetu nacionalnoj stvari – zabeležio je Mulaić.
Mulaić se upustio u raspravu sa popom i pitao ga je na koju veru pradedovsku misli. Pop mu je rekao da misli na pravoslavlje, a Mulaić mu je objasnio da je njegova pradedovska vera bogumilstvo, i da su njima dvojici Perun i slovenski politeizam, pa je pitao popa da se on vrati Perunu. Pop mu je objasnio kako su mu draži muslimani – Hrvati od muslimana – Srba jer prema njima nema obzira u provođenju naše politike.
Nakon ovog događaja nesretni Mustafa izašao je iz kafane sav rastužen, sa zaključkom da mu umesto borbe protiv okupatora, sledi međusobna borba. Iako je bio Srbin, to nije nekima bilo dovoljno, samo jer je bio musliman.
Početkom sedamdesetih godina, Koča Popović je rekao kako Albanci mogu da budu dobri Jugosloveni, ali da ne mogu da budu Srbi. Na sličan način bi se današnja srpska politika trebalo da se odnosi prema Bošnjacima u Srbiji, smatra Bazdulj. Oni mogu biti dobri politički Srbi, lojalni državljani Republike Srbije, ali je iluzorno od njih očekivati bilo kakav preteran sentiment prema pravoslavnom imaginarijumu.
U više od stotinu proteklih godina hiljade pojedinaca iz muslimanskog miljea osećali su se Srbima bez ikakve potrebe da prigrle pravoslavlje. Bazdulj navodi primer Emira Kusturice koji je “prva osoba bosanskomuslimanskog porijekla kojoj je puno pravo da se oseća Srbinom šira društvena zajednica priznala tek kada je prešao na pravoslavlje”.
(Nedeljnik)
KOMENTARI
26 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
Slobodan Jarcevic says:
RAZBITI SRPSKI JEZIK I PROGLASITI VIŠE „NESRPSKIH JEZIKA“ Nedoraslost srpskih državnika i poslenika naučnih ustanova je očigledna i na osnovu još jednog protivasrpskog plana austrijskih državnika s početka 19. stoleća, jer se tom planu i njegovom dvoveknom sprovođenju nisu suprotstavili – ni srpski državnici, ni srpski poslenici društvenih nauka. I ne samo da mu se nisu suprotstavili, nego su ga oni sproveli – a i danas ga sprovode. Reč je o austrijskoj odluci, da se razbije i srpski jezik – da bi se od njega „naučno“ stvorili novi jezici, a pomoću tih jezika bi se razdrobila i srpska nacija (narod) i razbila srpska srednjevekovna državna teritorija, a na srpskoj zemlji proglasile nesrpske države. A da su tu zlu austrijsku nameru ostvarili, i ostvaruju, srpski državnici i naučni poslenici, vidimo na stvaranju od srpskog jezika: hrvatskog, makedonskog, bosanskog i crnogorskog. Te današnje prilike s više jezika od Bitolja do Trsta (gde je nekad bio samo srpski jezik), tako su jasno Austrijanci isplanirali početkom 19. stoleća – u vreme srpskog ustanka protiv turske okupacije, od 1804. do 1813 – pod vođstvom Karađorđa Petrovića. To je tako lepo ubeležio (kako smo naveli) Ilija M. Živančević, navodeći da se, pomoću jezika, stvorilo od Srba više nacija: „Ovako razbijanje Slovena s Juga, stvaralo je razne centre i ti su razni centri, pod visokom zaštitom 'nauke', imali i 'naučno' da opravdaju tezu raznih slovenskih jezika na slovenskom jugu, kao i to, da na osnovu tih jezika stvori (Austrija, SJ) tezu o postojanju raznih Južnoslovenskih naroda...“ Pogledajmo, Ilija M. Živančević je, misleći na jezičku (filološku) naučnu granu, znao da ona na Balkanu nije bila nauka, jer je srpski jezik imenovala i 'hrvatskim' – što, 'naučno', opstaje i do danas, jer niko od zvaničnih jezikoslovaca u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ne osporava da hrvatski jezik danas (2014) nije u službenoj upotrebi u Hrvatskoj, nego je to srpski jezik.
Slobodan Jarcevic says:
U Jugoslaviji su zanemareni mnogi učeni stranci iz 19. stoleća, a oni su sve stanovnike srpskih zemalja zvali Srbima, a njihov jezik srpskim. Isticali su – da u srpsku naciju spadaju: pravoslavci, katolici i muslimani. Jedan od njih je francuski pisac i diplomata Ogist Dozon. Napisaće – 1888. godine: „Rastavljena verom na tri okrnjka, podeljena političkom nuždom pod razne vlasti, srpska rasa ima još i tu nesreću, da se rasprostire na brojne predele, čija različita imena prikrivaju njeno jedinstvo. Srbija, Stara Srbija (u sadašnjim turskim vilajetima Kosova i Skadra), Bosna, Hercegovina, Crna Gora, Dalmacija s Dubrovnikom, južni predeli Mađarske (Bačka, Srem, Banat), Slavonija, Hrvatska (delom i s različito obeleženim dijalektom), svi ovi krajevi, od kojih su neki stvorili kraljevstva, svi su, u potpunosti, ili delom, obitavalište srpskog naroda, a da ništa ne upućuje inostranstvo na to, ako se izuzme ime nove kraljevine – koja ima Beograd za prestonicu. Etničko i moralno jedinstvo, koje su vera i politika razbile, dokazuje jezik i, ako to nije mnogo rečeno, održava narodna poezija“.
Slobodan Jarcevic says:
Francuski istoričar Andre Bar je opisao vreme austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine (1878) i svedočio, da su Austrougari stigli u BiH s planom o prisiljavanju pravoslavnih Srba, da se odriču svoje kulture, verskih obreda i najomiljenijeg srpskog muzičkog instrumenta – gusala. Primetio je, da Austrougarska, između ostalog, zabranjuje ime srpskog jezika i da ga je preimenovala u „zemaljski jezik“, mnogo prizemnije od kasnijih nastojanja članica Evropske unije (krajem dvadesetog stoleća), kad su one pristale da ga zovu malo „civilizovanije“ – „bošnjačkim jezikom“. Pogledajmo ovu meljavu srpske kulture od strane Austrougarske u 19. stoleću, uočenu od Andrea Bara: „Srpska narodnost ne može se, uostalom, ni sporiti da je starosedelac Bosne i Hercegovine. Sam Benjamin Kalaj (guverner Bosne i Hercegovine, SJ), koji je napisao Srpsku istoriju, izjavljuje ’da u Bosni i Hercegovini, iako ima tri vere, živi samo jedan – srpski narod’. Istina je da se g. Kalaj, kad je docnije postavljen za ministra Bosne i Hercegovine, požurio da zabrani unošenje svoje knjige u zemlju kojom je imao da upravlja. Istina je da se danas srpski jezik službeno naziva ’zemaljski jezik’, a stanovnici se tako isto nazivaju – po imenu svojih pokrajina (Bosanci i Hercegovci), ali je toliko dragocenije, da se zabeleži gore navedeno priznanje, da stanovnici ovih oblasti sačinjavaju samo jedan, čisto srpski narod sa tri vere: Srbe pravoslavne, Srbe muslimane i Srbe katolike... Sveti Sava pripada isključivo srpskoj crkvi; on se smatra kao zaštitnik škola i crkava, sve nove crkve u BiH uzimaju za slavu dan posvećen Svetom Savi (14. januar)... Zemaljska vlada (austrougarska, okupatorska vlada, SJ) u Sarajevu je smatrala, da su ove svetkovine moćno sredstvo za vaspitavanje naroda, i sprečavala je svim sredstvima to buđenje narodne svesti. Počela je zabranjivati drugi deo svetkovine, zatim prvi, a naročito školsku svečanost... Protivu srpske slave, upotrebljavaju se iste strogosti. To je praznik kojim se odlikuju pravoslavni Srbi. Oni slave slavu kao uspomenu na dan – kad su razne srpske porodice ostavile mnogoboštvo i prešle na pravoslavlje. Za pravog Srbina, ovaj praznik ima veći značaj, nego Božić i Vaskrs. Za vreme borbe protiv tuđinske tiranije, slava je za Srbina bila simbol utehe i nade; slaveći, Srbin ispunjava dužnost domaće i narodne pobožnosti; taj dan on uzvišeno posvećuje ujedinjenju sve slovenske braće... Austrija neće odjednom da zabrani takve pojave (srbofilske manifestacije, po oceni austrougarske vlasti, SJ), ali ona radi tako kako bi se krsne slave izobičajile“.
Slobodan Jarcevic says:
Mora da zapadnoevropska odbojnost prema srpskom imenu ima svoje razloge. U Austrougarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji... nije zabeleženo suzbijanje slovenskog imena, ni zaziranje od drugih nacionalnih imena Slovena. Bez bojazni su Zapadnjaci spominjali: Ruse, Poljake, Čehe, Slovake, Ukrajince, Bugare, Hrvate, Slovence, Beloruse... Samo je srpsko ime, iz ne sasvim poznatih razloga, nerado spominjano, pa i uklanjano. Jedan od razloga za njegovo odbacivanje je, verovatno, u činjenici što je bilo u Antici prisutno na skoro celom evropskom kontinentu i što su, do danas, ostali toponimi iz srpskog (slovenskog) jezika u svim evropskim državama, pa i u azijskim – od Sredozemnog mora do centralne Indije. Znači – u Antici se nije spominjalo slovensko ime, pa ono nije smetalo ljubomornim Zapadnjacima i Vatikanu. I kasnije iskrsla imena za pojedine srpske (slovenske) narode: Rusi, Slovaci, Poljaci, Česi, Belorusi, Rusini... nisu, takođe, smetala, jer ni njih nema u antičkim izvorima. No, Zapadnoevropljani nisu skupljali i izučavali kulturnu baštinu bilokojeg slovenskog naroda, jer bi, opet, nagazili na srpsko ime. Nisu!!! Zato se o Slovenima ništa ne zna pre 6. stoleća Nove ere, pa se, na osnovu toga, moglo lako tvrditi – da Sloveni nisu poznavali pismo pre 9. stoleća. Predsednik Komisije za drevnu i srednjevekovnu istoriju kulture Ruske akademije nauka i direktor Instituta drevnoslovenske i drevnoazijske civilizacije u Moskvi, prof. dr Valerij Aleksejevič Čudinov, zaključuje – Zapadnoevropljani su postupili sa slovenskom kulturnom baštinom kao i s kulturnom baštinom starosedelaca Amerike. Primećuje, da se slovenska istorija izučava od 5. i 6. stoleća posle Hrista, a istorija naroda Srednje Amerike, gde je on to istraživao, samo od 18. stoleća – od vremena kad su Španci ovaj deo Amerike proglasili svojom kolonijom. O starosedelačkoj istoriji i kulturi, ne uči se ni slovo, podvlači prof. dr Čudinov. Obaveštava, da je sreo čestitog monaha Rimokatoličke crkve, Diega de Landa, koji ga je obavestio, da su Evropljani u srednjeameričkim državama, od vremena španskog osvajanja – i u naše vreme, spaljivali hiljade i hiljade rukopisa Indijanaca. Priznao je Diego de Landa, da je, od više od dve hiljade spaljenih, uspeo da spase tri stara rukopisa.
Slobodan Jarcevic says:
Zvanična istoriografija Slovena i vanevropskih naroda je nepouzdana, zaključuje prof. dr Čudinov, zato što su i jednu i drugu pisali zapadnoevropski zavojevači slovenskih zemalja. Navodi, da su Nemci potpuno uklonili podatke o dve slovenske kneževine u severnoj i istočnoj Nemačkoj, koje su Nemci, nečasno – prevarama, uspeli da pokore u 12. stoleću, a tu zatečene Slovene su, do 20. stoleća, germanizovali, kao što je Rim pokorio i romanizovao Etrurce (Srbe) u Italiji. Čudinov dodaje, da su Germani osvojili i deslovenizirali stanovništvo i u Skandinaviji, što dokazuje i ruski jezikoslovac (filolog) Veltman, u 19. stoleću.
Slobodan Jarcevic says:
Zanimljivo je videti - Francuz Charles de Peyssonnel je opisao, da svi narodi oko Dunava i Crnog mora govore ilirskim (srpskim) jezikom u 4. stoleću Nove ere i dodao, da tim jezikom govori i narod u većem delu Litvanije! Ova činjenica o narodu Litvanije nam pruža istinu o pretvaranju (odrođavanju) Srba u druge narode, jer danas niko ne shvata, da bi Litvanci mogli biti Srbi (Sloveni). Znači, i u Litvaniji je uspelo odnarođavanje i gradnja veštačkog jezika - kao u Rumuniji, gde su Srbi pretvoreni u rumunski (neslovenski) narod. Evo Pejsenelovog tekst o Srbima do u Litvaniju: „Više naroda koji obitavaju na obalama Dunava, jedan deo Litvanije, kao i stanovnici obala Crnog mora, Taurijskog Hersoneza i Paflagonije, imaju isti obred i iste svečanosti... koje su im zajedničke s ilirskim, dalmatinskim, panonskim i mizijskim. Oko 300. godine po Hristovu rođenju, prema istom autoru, svi ovi narodi su imali jedan isti jezik...“ O srpskom starosedelaštvu i srpskom jeziku na Helmu (Balkanu) piše i jedan francuski naučnik u 19. stoleću - tad kad su Vatikan i Nemci, uveliko, spremali podvalu o srpskom doseljavanju na Helm (Balkan) u 7. stoleću Nove ere. Bio je to Rene Milet, antropolog, etnograf i geograf. I on je zapisao, da se istovetnim jezikom govorilo, u prvim stolećima Nove ere, od Crnog do Jadranskog mora. Ističe, da srpski jezik odzvanja i obalama Dunava i on mu iznosi osnovne odlike, podvlačeći, da su Tračani i Iliri - Srbi:
Paštrović says:
Bravo i za ovaj tekst, a i za ove vrijedne i korisne komentare. U svakom slučaju, odbacivanjem svojih srbskih bogova (i zlih i dobrih) mi smo pristali da nam Ješe uvale svog sunarodnika za "boga". Lijepo je popu rekao Mulalić da bi i pop trebao da se vrati tamo đe mu je mjesto... da se vrati svojim srbskim bogovima. Nije slučajno u Kuranu Isa (Isus) priznat za bozijeg izaslanika, u ravni sa Muhamedom. Iz iste kuhine su nas nahranili, pa sad... KUSAJMO! I koljimo se i mrzimo do istrebljenja. Nadam se da ste već pogfedali i poslušali što to Deretić veli u svom najnovijem TV gostovanju? Sa'ću to da vam postavim.
kosovac says:
Kako laže ovaj novinarčić „Nedeljnik“, pa da je pradedovska vera Mulalića bila bogumilna on nikada ne bi pristupio Dražinim četnicima. Ovaj časni musliman je sa promenljivim uspehom omasovljavao četnike i muslimanima i nikada se on ne bi uvredio da mu je pravoslavni sveštenik ovako maltene u šali predložio da se vrati u pradedovsku veru. Nego ovaj novinar, baš bih voleo da se predstavi, razmišlja kao što blago rečeno komunjare razmišljaju, sa namerom da propagira neke novoverce koji veruju u bogove kao mala deca. Kada je Meša Selimović izjavio jasno i glasno da je on Srbin, muslimani su bili ti koji su se razočarali, bio je naslov u novinama „Aferim Mešo“. Srpski nacionalisti nisu ograničeni kao komunjare ili ovi savremeni demokrate, srpskim nacionalistima ne smetaju druge nacije ili vere, ali je normalno da se odupiru agresivnim pokušajima rovarenja po srpstvu. Najbolje se sporazumevaju nacionalisti različitih nacija, najviše zato što kod njih nema skrivenih namera zato što se i neprijatne stvari iznose javno a ne zavijanjem u oblande. Uprkos svemu ovome što sam napisao, ipak je činjenica da ogroman deo Srba koji su promenili veru – pravoslavnu, ubrzo menjaju i svoje nacionalno opredeljenje, a za psihologe najinteresantnije, počinje i da se javlja mržnja baš prema Srbima.
Paštrović says:
Evo Jovana: https://www.youtube.com/watch?v=VHoJgawwqXI
slobodan says:
Kombinacija istine i laži. Bogumile je izmislio Franjo Rački, a to su pravoverci. Muslimane je izmislio zapad i pravu veru izvitoperio u saradnji sa izmušljenom SPC. Posle kosovskog boja, gde su pravoverci do nogu potukli grčke vernike(današnji rimokatolici)znači u sukobu srbskog kralja - Tvrtka Kotromanića i Lazara Hrebeljanovića, pobedio je Tvrtko, zato je i bila vest u Parizu, da su Srbi pobedili. Zapadu nije odgovaralo da je kompletan prostor severne zemljine polulopte bila Srbija(dokaz su toponimi) pa je izmislio nekakav islam i nekakvo pravoslavlje. Srbi su pod uticajem sistema, nauke i crkve, odbacili sve ono što je njihovo - odbacili su veru(pravoverje), odbacili su pismo(slovaricu), odbacili su rasu. Dozvolili su da im se nametne regionalna iliti gradska podela, pa svi(alternativci i ovi nazovi istoričari) govore o Rasenim; Vendima, Veminijatima, a to vam je isto kao danas što govore o čarapanima, ćuranima, paprikarima, beograđanima, smederevcima... itd. Kao što govore o Slovenima, što je izmišljeni naziv za sve one koji su "slovili istim slovom"... Nije tačno da su Srbi prihvatili izmišljenog Isusa, izmišljenog jevrejskog naroda, već im je ostao u sećanju Srbin Risto, koga je otac Jakob baraba, razapeo na brdu Vinik kod NIse, Niša. Jevreji, Englezi, Nemci, Španci, Francuzi kao i svi u Evropi su nastali pre 300 godina, nakon pada mog Smedereva, znači(po ovom nametnutom kalendaru). tek u XVI veku, jer tad su nastali njihovi jezici, a to je zabeleženo i enciklopediji Britanika. Ma izlišno je pisati... Uživajte. Ja sam Srbin, ponosni potomak najstarije svetske civilizacije i pripadnik bele božje rase
Sveti Alojz says:
Da si ti ponosan, ne bi sramotno lagao o Srbima, kao tobože, "najstarijoj svjetskoj civilizaciji" i ne bi širio rasističke i neonacističke poruke o "božjoj beloj rasi".
N. says:
Sloveni, pa i Srbi, treba da se vrate veri koja im je u krvi a ne u navici dedova.
Sveti Alojz says:
Ta vjera je poganska slavenska religija koja je bila prva religija svim Slavenima. Kršćanstvo je nametnuto slavenskim narodima.
Ivan says:
Auuu brate al se ti izlupeta. E svaka ti čast. Sledi ti svoga Rista sa brda Vinik i batali komentarisanje istorije. Nešto ti ne ide.
Pero Joksimovic says:
Jedan moj jaran iz Prijedora se izjašnjavao kao Srbin s turskom glavom. E, šta mu to znači - odi mu ga sad.
paša says:
...to znači da je janičar.
Pitagora says:
Ovaj me naslov podseća na jednu "raspravu" na patriotskom forumu. Tema je bila, može li peder biti patriota.
Sale says:
Nisu muslimani nista uradili za Srbe,nego islamizovani Srbi...Krv nije voda....
vlada says:
Jadni muslimani, opet i uvek oni zrtve. Srbi ih ne prihvataju kao svoje, osudjuju ih sto su presli u islam, i nema za njih ni pravde ni zivota, xauvek obelezeni i zigosani. I ko onda da ih osudi sto su dopustili da ih koriste kao seme razdora i mrznje prvo od strane Hitlera, potom komunista, i sad Amera, i u Bosni i u Srbiji? Ne bi oni da ih Srbi ne odbacuju i ponizavaju, znaci, Srbi su za sve krivi, pa i kad ih kolju. Srbi su mozda nepovratno unistili poverenje muslimana kad su sa mrznjom rusili dzamije u ratu u Bosni. Bez ikakvog opravdanja, naravno, jer su srpske crkve sve rusene sa ljubavlju. Igrom slucaja, prvi do temelja srusen objekat bila je pravoslavna crkva kod Mostara, drugi crkva na Kupresu, zatim pravoslavni objekti u brodskoj, derventskoj, dobojskoj opstini. Kao sto je, igrom slucaja, skoro uvek prvo pala srpska krv. Ali sve su Srbi krivi. Kako muslimani da otrpe sta im rade? Ko da osudi, naprimer, Seju Piskica sto je 11-og marta 1995-te na Grbavici snajperom skinuo dve srpske devojcice koje su ispred kuce igrale lastisa? Samoodbrana, ljudi, Srbi mu totalno unistili poverenje u koegzistenciju. Ko da prebaci Srebrenickim muslimanima sto su unistili sve srpsko u krugu od dvesto kvadratnih kilometara oko Srebrenice? Ko da prebaci tolerantnim muslimanima sto sad u BiH procentualno ima 5-6, moguce deset puta manje Srba, nego muslimana u Srpskoj? Sto je Sarajevo cisceno i ocisceno od Srba? Itd itsl. E moj Bazdulju, ako tvoj clanak ista pokazuje i dokazuje, to je kako i zasto je na toj dubokoj iskompleksiranosti kod nekih pripadnika manjinske grupe vrlo kratak fitilj do mrznje. I kako je lako sa stanovista te iskomleksiranosti okrenuti istinu na glavu, i proglasiti krivca zrtvom, a zrtvu - vecitim - krivcem.
RS says:
Nije tacno,Slobo je prvo pruzio ruku i pokusao dogovor sa Alijom,pa pogledajte i kasnije , Djindjic ,Kostunica,Vucic,svi su pokusavali da naprave istorijski sporazum sa muslimanima.Sve te sporazume koji su nesto obecavali amerikanci i englezi su minirali i onemogucavali.
Jasmin says:
Znam da sam Srbin . Bilo bi mi mnogo lakše kada bi se vratio svojoj pravoslavnoj vjeri . Znam da bi mi to vratilo mir u duši . Ovako ja sam čovjek bez identiteta .
Zaharije Serak says:
Zasto ne.Ako je rodjen u Srbiji odrastao,školovao se zasto ne! Isto kao sto se ja osjećam i jesam Bosanac,Sarajlija na sve cudjenje vjerovatno novih.Ja se ne osjećam i nisam Srbin niti ću ikada biti.Tako sam odgojio i svoju djecu i ponosan sam na to.Ako imam "ime koji daju Srbi" ne znaci da sam Srbin.Ja nemam ništa protiv Vaseg razmišljanja i normalno mi je da je gradjanin iz Sandjaka onaj koji se deklarise sa svojom matičnom Drzavom.Samo nemojte meni braniti da budem Bosanac,a nisam ni Musliman ni Bošnjak
RS says:
Jeste to,ali Bosna je SRPSKA pokrajina,to trebas naglasiti!
goran says:
Mi smo svi bili pagani, Nemci imaju slicne mitove kao i Srbi, o cemu je pisao Cajkanovic. I Jevreji su bili pagani. E, sad, kad bismo se vratili svojim korenima, bilo bi manje povoda za ratovanje, manje "biznisa", ako ste me razumeli.
DRAGANešković says:
Nemački filozof "FRIDRIH VILHELM JOZEF fon ŠELING", sitiram: NAROD SE POTNAJE PO JEZIKU A NE PO VEROISPOVESTI". Srpski narod po svojoj brojnosti i po teritoriji na kojo obitava, živi u evropi kada bi se ujedinio i stao bod jedan barjak podčinio i kontrolisao bi Nemačku, Austriju Englesku, Francusku i dako u nedogled, ali je podlegao i kapitulirao pod "INFORMACIONOM ORUŽJU" i dan danas, podeljen, razjedinjen, zavađen, posvađan u svojoj individualnosti i konformizna na pravoslavce, rimokatolike, muslimane, crnogorce , bošnjake i tako u nedogled, Vatikan isvi drugi ih kontrolišu i eksploatišu do samouništenja vekovima. Poražavajuće, jer nikad iz ništa nije bilo nešto., Rešenje je u Udruživanju i samoorganizovanju, pozz. DRAGANešković
Sale says:
Osmanska okupacija Balkana je najveći civilizacijski sunovrat koji su neki (tačnije – balkanski) narodi doživjeli u istoriji čovječanstva.Turci su velika zabluda muslimana,koji ako žele biti slični ostalim evropskim narodima, moraju se suočit sami sa sobom i jednom za sva vremena, za vek vekova, rasčistiti sa zabludama i islamističkom napašću koja ih je dohvatila i guši ih kao najopakija bolest.Bošnjaci(islamizovani Srbi) najsretnijim periodom svoje istorije smatraju okupatorsku Osmansku imperiju. Istu onu imperiju koja je napuštanjem Bosne i Hercegovine ostavila 97% nepismenog stanovništva. Zbog par mostova, džamija i kupatila, Bošnjaci ne mogu prežaliti feudalno uredjenje zemlje.Puteve po Bosni i Hercegovini su pravili islamizovani Srbi/Bošnjaci,da apsurd bude potpun, korišćeni su za odvoz i transport materijalnih dobara iz Bosne u Tursku. I ne samo robe i novca skupljenog od harača, nego i ljudi za popunu vojske i svega drugoga. Džamije su dizali sami sebi i u svoje ime da bi imali gdje klanjati, pravili su ih opet Bošnjaci i to od bošnjačkih para. Paše, čija imena nose te džamije, nisu ni orale ni kopale, nego skupljale harač od Bošnjaka i ostale raje koja je opet bila bošnjačka iako druge vere.Turci su Bosnu podelili na bosanski i hercegovaćki i sandžaćki pašaluk i od tada se nikada više nije sastavila, ali muslimani to ne vide. Samo čujete – sve što je tursko dobro je.Ludilu nikad kraja! Niko kao Meša Selimović nije bolje odgovorio Islamskoj verskoj zajednici kada ga je pitala: “Zašto nas Meša nazva otpadnicima od vjere”, a on im je lakonski odgovorio: “A kako da nazovem one koji prime vjeru okupatora?!”Turci prelaskom na islam nisu prestali biti Turci, Arapi prelaskom na islam nisu prestali biti Arapi.Jedino Srbi na Balkanu prelaskom na islam postali su nešto drugo.