Да ли сте ви нормални?

Da li ste vi normalni?

18 aprila 2018

Piše: Željko Cvijanović

Kada se slonovi tuku obično strada trava, a u slučaju potencijalnog sukoba SAD i Ruske Federacije svi mi mali ćemo imati mogućnost da osetimo šta znači biti trava tokom tuče slonova. Doduše, bez mogućnosti da se kasnije obnovimo, jer ovakav sukob prži sve pod sobom.

Prateći vesti koje nam iz časa u čas pristižu ne mogu a da se ne zapitam zbog čega je čovečanstvo, odnosno onaj deo čovečanstva koji poseduje snagu da upravlja zemaljskom kuglom, toliko skrenuo u aut. Da li je moguće da je kompletan ljudski progres, a posebno napredovanje u nauci, bilo zapravo isključivo upereno ka tome da se najveći pripreme za konačan sukob, bez imalo samilosti prema malima? Da li je uopšte neko, razvijajući tehnološke inovacije, imao želju da pomogne čovečanstvu, ili se isključivo spremao za ovladavanje svetom?

Ne bih da zvučim kao naivko ili nekakav filozof, ali ako pogledamo šta nam se najavljuje, a gotovo je u rangu najgore katastrofe, onda je svaki apel za malo razuma uvek dobrodošao. Ej, bre, zbog interesa velikih, ja kao pripadnik malih, neću da stradam. Ne zanima me da stradam za tuđe interese, posebno ne ako su tako vidljivo sebični.

Hoću da uživam u svakom novom danu, da se radujem svojoj porodici, poslovnom uspehu, uspehu moje otadžbine na svim poljima, hoću da upoznajem kulture, nove civilizacije, da se radujem uspehu naših sportista, naučnih radnika, muzičara, hoću da mi dolaze ljudi sa svih meridijana u Srbiju i najmanje što me zanima je vaš odvratni sukob o kome vi tako olako govorite. Treći svetski rat – kako to samo konačno zvuči. Gospodo veliki, da li ste vi normalni?

Nedavno je Aleksandar Dugin, ruski geopolitičar, izgovorio jednu surovu istinu od koje nas zaista sve može da zaboli glava: Crvenu liniju smo već prešli. Puta nazad nema. Ako rata ne bude, to će biti kraj NATO pakta i zapadnjačke hegemonije. Trenutak je veoma ozbiljan. A ako rata bude, to bi mogao biti kraj svih nas. Malo ranije nego što su planirali“.

Znači, zarad interesa NATO, kako bi pokazali da su najbitniji faktor i time istakli njihove interese kao najbitnije, spremni su da čovečanstvo uvedu u ludilo. Bez obzira na činjenicu što posle takvog ludila možda ni njih neće biti, ali sebičnost, taj odvratni greh, pojeo je mozak njihovih planera. Ta gospoda koja u svojim šakama drže sudbine svih nas na planeti odlučili su da svi nestanemo, da bi oni opstali kao hegemoni. Njihov interes je njihovo božanstvo. Interesi nas malih, a oni se svode samo na to da valjda imamo pravo na normalan život, moraju da budu uništeni, jer mi smo masa za koju izgleda i nije šteta da nestane.

Otuda, s obzirom da sam se uvek zgražavao na razmišljanja poput onog „ko nije sa nama, taj je protiv nas“, kao što sam se još više gadio razmišljanja o crno-belim postavkama političkih zbivanja, danas se na sve to dodatno grozim. Jer kako drugačije protumačiti – osim da se radi o zločinačkom umu koji razmišlja baš na pomenute načine – spremnost da se izmisli trovanje dece kako bi se to iskoristilo za otpočinjanje surovog svetskog sukoba u kome bi stradalo čovečanstvo?

Gospode, pomozi im jer ne znaju šta rade!

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *