Да ли су због овога СРБИ „НЕБЕСКИ НАРОД“?

Da li su zbog ovoga SRBI „NEBESKI NAROD“?

5 januara 2019

Planeta Zemlja ima oko dvesta država, od čega je svega jedna petina kontinetalnih zemalja koje nemaju direktan pristup otvorenom moru ili okeanu. U taj mali broj, od svega četrdesetak država, spada i Srbija.

Statistike pokazuju da države koje nemaju svoje morske luke, ne mogu dovoljno ekonomski da se razvijaju, bez pomorske su privrede, samim tim i brodogradnje (pri čemu se misli na rečne brodove), a troškovi transporta su daleko veći nego kod pomorskih zemalja.

Međutim, ono što naša država ima i to u velikom broju, jesu planine.



Prva planinarska organizacija u Srbiji jeste Srpsko planinarsko društvo koje je nastalo 27. maja 1901. godine u Beogradu, na inicijativu članova Srpskog geološkog društva.

Interesovanje za planinarenje u Srbiji vezuje se za drugu polovinu devetnaestog veka pod uticajem dva značajna imena srpske kulture i nauke. Jedan je književnik Ljubomir Nenadović, koji je u časopisu Šumadinka, inače, prvom liberalnom časopisu u Srbiji, pisao o svojim usponima na planine Srbije. Drugo ime je neizostavni Josif Pančić, jedan od najznacajnijih svetskih botaničara i otac ekologije u Srbiji, koji, takođe u drugoj polovini devetnaestog veka, sa svojim pitomcima izvodi grupne odlaske po planinama Srbije.

Planinarenje se smatra sportom. Motivi za bavljenje ovom aktivnošću su raznovsrni. Izazovi, ispitivanje sopstvenih granica izdržljivosti, uživanje u netaknutoj prirodi, kao i druženje. Blagodeti su takođe brojne, poput čistog vazduha, jačanja tela ( i duha), širenje znanja o prirodi, životinjama, biljkama, ali i onaj predivni osećaj jačanja samopouzdanja i uzvikivanja u sebi “Uspeo sam!”.

Tačan broj planina u Srbiji nije poznat. Smatra se da ih ima preko sto četrdeset, a neki idu i do brojke od dvesta. Podrazumeva se da u taj spisak spada i veliki broj onih prirodnih formacija koje termin planine nose u zavisnosti od lokalne upotrebe, budući da je, ponekad, razlika između brda i planina, mala.

Od toliko njih, teško je izdvojiti one, takoreći, najbolje. Ipak, možemo pomenuti neke od njih.

Na samom severu naše zemlje, svakako se izdvaja FRUŠKA GORA – pored predivne prirode, posebna je i po svom vrhu, Stražilovu na kome se nalazi grob našeg velikog pesnika, Branka Radičevića. Inače, smatra se da je Fruška Gora bila ostrvo nekadašnjeg Panonskog mora. Rimljani su je zvali Alma Mons, što znači plodna zemlja. Današnji naziv vodi poreklo od reči “frug”, staroslovenskog etnonima koji je sinonim na Franke, što imenu daje značenje “Planina Franaka”.

TARA – planina koju krasi jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji : Banjska stena. Dugo se ovaj vidikovac nazivao Kozja stena, međutim, budući da se nalazi na Banjskom tocilu, otud i dolazi današnje ime vidikovca. Banjsko tocilo tj korito, bilo je dugačko oko 1000m i vodilo je od Banjske do Drine, odakle su ljudi spuštali seno i drva do ove veličanstvene reke.

MEDVEDNIK – spada u takozvane valjevske planine. Oko samog imena vezuje se nekoliko priča. Neki kažu da je naziv dobila po samom reljefu, jer, kad se gleda sa valjevske strane, podseća na medveda koji se pužio. Svakako, mnogo sočnija priča je ona koja kaže da su na ovom području jagnjetina, sir i kajmaj slatki kao med.

KABLAR – mnogi ga zovu srpskom Svetom gorom, jer je na tako malom prostoru svoje mesto našlo desetak manastira. Nalazi se na 15 km od Čačka, a zajedno sa planinom Ovčar čini prelepu klisuru kroz koju protiče Zapadna Morava.

RTANJ – neki je smatraju prirodnom piramidom. Za sam Rtanj vezuje se i priča o imućnoj jevrejskoj porodici Minh koja je bila vlasnik rudnika kod Aleksinca i Ćićevca; Minhovi su napravili žičaru, planinsku železničku prugu, parnu električnu centralu; priča o ovoj porodici obiluje brojim detaljima o njihovom životu i radu, a obavija je i veo misterije oko smrti Juliusa Minha, u čiju čast je njegova supruga Greta podigla malu crkvu na Šiljku, vrhu Rtnja, od koje su, nažalost, ostala samo dva zida, koja su svedok velike ljubavi jedne žene i koja posetiocima daje samo mogućnost da maštaju i zamisle kako je crkvica nekada izgledala.

STARA PLANINA – takođe nosi i naziv Blakan, a po njoj je ovo poluostrvo, navodno i dobilo ime. Pored divlje, netaknute prirode, bogata je i vodopadima. Na Staroj planini nalazi se jedna trećina vodopada Srbije, a prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na ovoj se planini nalazi i oko 150 izvora, od kojih je nešto više od dvadeset pretvoreno u česme.

Ovo su samo neke od velikog broja planina naše zemlje. Nisu izdvojene zbog prednjačenja u lepoti koju imaju nad ostatkom planina, jer gotovo svaka od njih ima neko predanje, legendu koja je čini posebnom. A da bismo ih otkrili, ostaje nam da se dobro opremimo, ranac na ramena i hajdemo u planine.

U poslednjih nekoliko godina, interesovanje za planinarenje, uglavnom rekreativno, dolazi do izražaja. Na tome možemo zahvaliti velikom broju turističkih organizacija i planinarskih društava koje imaju raznovrsne planinarske ture, poput, recimo, noćnih uspona i čekanja zore na vrhu planine. Zvuči primamljivo, zar ne? Ne smemo zanemariti ni doprinos pojedinaca, entuzijasta, koji u sopstvenoj režiji osvajaju vrhove srpskih planina, ovekovečuju te momente svojim kamerama i objavljuju fotografije na društvenim mrežama. Možda baš njima i treba zahvaliti na medijskom širenju ovih prirodnih lepota i van granica Srbije, kao i pridobijanju stranaca za dolazak u našu zemlju, pa samim tim i razvoju turizma.

Nemamo more, ali imamo planine. Kažu da je jedan od glavnih ciljeva planinarenja, osvajanje vrha. Međutim, postavlja se pitanje, kada dođemo do tog vrha, da li smo mi osvojili njega ili on nas veličanstvenim pogledom koji oduzima dah.

Lako je zaljubiti se u more, plažu i leškarenje na suncu. Ali planinarenje nije za svakoga. Zahteva ozbiljniju fizičku spremnost i ljubav prema, ne tako udobnim uslovima u prirodi.

Da li se time tešimo zbog toga što smo kontinentalna zemlja, nije ni važno, ali imamo preko stotinu načina da se uverimo koliko smo posebni i da dosegnemo nebu pod oblake.

Možda smo zbog toga nebeski narod?

(Olja Dmitrović / Intermagazin)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. petrovgrad says:

    Mokra sa izvorima Belog Drima i Istoka tj Istočke reke podgor Seveozapadnog dela Metohije spada u najbogatije hidrografsko područje u Evropi. Mislim da su kapaiteti ova dva izvora pojedinačno sa preko dve hiljade litara u sekindi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *