Da li u Siriji počinje Treći svetski rat?

Da li u Siriji počinje Treći svetski rat?

16 septembra 2013

branko-radun-fotoPiše: Branko Radun

Ceo svet zabrinuto posmatra ono što se dešava u Siriji. Ono što brine mnoge je ne toliko građanski i verski rat koji je iniciran sa Zapada, pa čak ni vrlo verovatan napad Amerike na ovu zemlju, već šire i dugoročne posledice jednog takvog ratnog čina. Ono što je jasno je da posledice mogu biti razorne, ne samo po Siriju, pa i po Bliski Istok, već i za ceo svet, jer se u sukobe mogu aktivnije uključiti, pored Amerikanaca i Evropljana, Rusi i Kinezi. Malo ko iole upućen ozbiljno shvata „bacanje hemijskih otrova na svoj narod“ kao pravi razlog za vojnu intervenciju protiv Damaska. Svakako da je na prvom mestu geopolitički motiv SAD za kontrolom nad sirijskim prostorom koji ih vodi ka kontroli tokova nafte i gasa u regionu koji su im od neprocenjive vrednosti.

Pored  toga, padom sirijskog režima ili raspadom ove države se otvara mogućnost napada na Iran. Teheran je svestan da je „sledeći na redu“ jer je suviše nezavistan, veliki i  ima mnogo nafte. Uspostavljanjem kontrole nad Damaskom i Teheranom (ratom ili na drugi način) SAD bi potpuno kontrolisali Bliski Istok, a preko njegovih ugljovodonika i ekonomije Kine, Rusije i EU. U momentu slabljenja moći američke ekonomije i fi nansija na ivici bankrota, očuvanje globalne dominacije je teško izvodljivo bez agresivnijeg „preuzimanja“ važnih i rizičnih prostora.

Taktički gledano, Vašington je na nezgodnoj raskrsnici. Ako bi popustio i tolerisao Asadovu pobedu nad oružanom pobunom u kojoj glavnu reč vode islamisti i pripadnici  Al Kaide koje podržavaju zapadne obaveštajne službe, to bi oslabilo rejting SAD u regionu i svetu. Ili se barem njima  čini da bi se to desilo, a to je onda manje-više isto sa pozicije posledica takve procene. S druge strane, unilateralna vojna akcija, pa bila ona i samo važdušni udar, donosi značajne rizike. Prvi je – stvaranje antimaeričke koalicije na terenu od regionalnih i lokalnih igrača, drugi je  očigledna usamljenost u tom poduhvatu (bez Evropljana), a treći je nemoć da se proceni u šta se sve može izroditi napad na Damask u budućnosti. Stoga je i dizanje medijske hajke na globalnom nivou tipa „napašćemo Siriju, počinje odbrojavanje“ zapravo pokazatelj da oni žele da otvorenim pretnjama pacifi kuju Asada i da on dopusti da sunitska ektremistička pobuna preživi njegovu pobedonosnu ofanzivu.

U sličnoj poziciji je bila Srbija 1998. i 1999. godine u odnou na pobunu  Albanaca, kada se pretnjama, a kasnije i relizacijom „vazdušne  kampanje“ nastojalo omogućiti preživljavanje pa i pobeda „snaga na terenu“ u vidu OVK. Zapadni stratezi i analitičari, kao opšte mesto, govore o paraleli Srbije onda i Sirije danas.  Tako, na primer, general Vesli Klark govori da ga paralela sa Kosovom podseća na ovo sa Sirijom, jer je kako on kaže imperativ da se odmah odgovori čim je  „crvena linija“ od strane boegrada pređena. Tako je 1998, po njemu, NATO defi nisao „crvenu liniju“ u kojoj je ključno bilo navodno etničko čišćenje Albanaca, pa su zatim Srbi „napravili masakr” nad 40 farmera u Račku u januaru 1999.

No, “NATO nije udario odmah“. On želi da kaže da Amerika može odmah da bombarduje Damask jer je Asad imao svoj Račak u vidu navodno njegovog „hemijskog napada na sopstveni narod“, ali je pitanje da li će to uraditi sada, ili nešto kasnije, kad ispegla situaciju sa svojim saveznicima i rivalima. No, pored toga što bi se iz ovog moglo zaključiti da je reč o američkoj pretnji bombama da bi se promenila situacija na terenu, jasno je i da se otišlo predaleko u satanizovnju Asada i njegovog režima da bi se moglo odustati.

Vašington je postao rob sopstvene agresivne medijske antisirijske retorike koja ga, pored jasne volje za kontrolom nad energentima i njihovim transportnim putevima, gura u rat koji može imati nesagledive posledice. Ako to ne bi bio i sam početak Trećeg svetskog rata, sigurno je da bi bio kraj kakvog-takvog mira i stvaranje velikog haosa na Bliskom istoku. A taj prostor ima ne samo geopolitičku već i simboličku težinu prvog reda („biblijske zemlje“) koja mu daje potencijal destrukcije apokaliptičnih razmera.

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *