Da li u Srbiji neko sme da oporezuje vlasnike jahti, bazena, vila…?

Da li u Srbiji neko sme da oporezuje vlasnike jahti, bazena, vila…?

9 novembra 2014

Karikatura Bogatasi 83372Hleb kupuju svi, a jahte i luksuzne nekretnine sa bazenima samo nekolicina najbogatijih. Zato stručnjaci tvrde da od bogataša nema velike vajde kada su u pitanju dodatni prihodi od poreza. Razlog je jednostavan – ima ih suviše malo. Lek za državnu kasu zato su, po pravilu, uvek oni najbrojniji, iz reda građana među kojima je najviše sirotinje. Zato se svaka reforma, ušteda i teret krize „prelomi“ na leđima „običnih ljudi“.

Građani, kojima su ionako mala primanja smanjena zbog ušteda u budžetu, gledaju pevačice na televiziji koje se hvale skupim automobilima i bundama ili biznismene koji svake godine kupe bar po jednu fabriku.

Stručnjaci smatraju da je bogate teško dodatno oporezovati, a i kada bi se takvi koraci preduzeli – ne bi, tvrde, bili postignuti ni približni efekti kao kod smanjenja zarada.

– Smanjenjem plata i penzija može se ostvariti ušteda od 450 do 600 miliona evra na godišnjem nivou – kaže profesor Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– S obzirom na to da je imovina bogatih već sada visoko oporezovana, dodatni prihodi eventualno se mogu naći u povećanju obuhvata i poreskih stopa u oporezivanju dohodaka – zarada i dividendi. Sada oko 20.000 ljudi, koji ostvaruju trostruko veću zaradu od proseka plaća godišnji porez, a država po tom osnovu dobija oko 33,6 miliona evra. Ako bi se broj onih koji plaćaju ovaj porez, kao i poreska stopa, duplirali, povećanje sa 10 i 15 na 20 i 30 odsto, država bi ostvarila dodatne prihode od oko 100 miliona evra.

Prethodna hipotetička računica pokazuje da bi se čak i u slučaju ekstremnog povećanja poreske stope i obuhvata ostvarili dodatni prihodi koji iznose tek petinu ušteda koje bi se mogle ostvariti smanjenjem plata i penzija.

– Razlog je jednostavan, penzionera ima oko 1,7 miliona, zaposlenih u državnom sektoru oko 450.000, dok je broj bogatih ljudi samo nekoliko desetina hiljada – napominje Arsić.

– Može se povećati broj ljudi koji plaćaju godišnji porez, ali nikada neće biti oporezovani svi koji ostvaruju dohodak iznad zakonske granice. Relativno lako se može uvesti red u oporezivanje sportista, estradnih umetnika, advokata, ali će biti teško oporezovati dohotke velikog broja vlasnika radnji i malih i srednjih preduzeća koji nalaze načina da izvuku novac iz firmi u njihovom vlasništvu. Učestalije kontrole i pooštravanje kazni su ključni da se suzbije siva ekonomija u segmentu dohodaka.

Ekonomista Miodrag Zec, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da nemamo adekvatan porez na imovinu, prihode, kao ni na nasleđe, naročito kada se radi o velikom bogatstvu.

– U Srbiji su porezi regresivni, pa ispada da što više imaš manje plaćaš – objašnjava Zec.

– Evropa poznaje sintetički model, po kojem se prihodi zbrajaju, pa što više čovek ima, više i plaća. Nezavisno od društvenog sloja, porez na kapital je kod nas mnogo manji nego u Evropi. Cilj je, navodno, da se pospeši privredna aktivnost, što se, opet, ne dešava. Kod nas je prisutan i fenomen da bogatim ljudima dajemo povlastice, a da su oni najveći poreski dužnici. Efekti toga se najbolje vide kod propalih banaka, poput Univerzalbanke i Privredne banke, kada je država poklonila novac bogatim ljudima. Kastu bogatih smo privilegovali. Nije kod nas problem da se uvedu novi porezi, već da ga i bogati i siromašni plaćaju.

Dr Nada Novaković, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka, napominje da svaka država najbrže skuplja poreske prihode od većine stanovništva, po pravilu izbegavajući progresivno oporezivanje imovine i prihoda.

– Na taj način većina građana plaća troškove funkcionisanja države, ali su njihova poreska opterećenja nejednako i nepravedno raspoređena – objašnjava Novakovićeva.

– Dokaza ima bezbroj, a najčešće pominjan je PDV. Ovaj namet na potrošnju najviše pogađa ljude sa najnižim prihodima i imovinom, a za najbogatije je „sitnica“, koja se lako podnosi i plaća. Poznato je da država popunjava budžet ne samo porezima već i novim zaduživanjima. Posledice toga najviše pogađaju većinu osiromašenih građana, nezaposleni, radnici, penzioneri. Na duži rok dugovi države su teret i za nove generacije, a koje uopšte ne mogu na to da utiču.

SLABA VAJDA

Tokom prethodne decenije bilo je pokušaja da se uvede dodatni porez na luksuznu garderobu, nakit, ali nije bilo velikog uspeha u njegovoj naplati – podseća profesor Arsić.

– Ovakve poreze nisu uspevale da naplate ni mnogo uređenije zemlje, poput SAD.

INTERESI VLASTI I BOGATAŠA

Svaki pokušaj uvođenja poreza na bogatstvo i luksuznu potrošnju završavao se njegovim seljenjem iz zemlje ili izbegavanjem poreza – kaže Nada Novaković.

– Razlozi su slični interesi vlasti i bogataša, kao i činjenica da u svetu postoji desetak i više država „poreskih rajeva“ gde se seli kapital, a bogatstvo ne oporezuje. Takve prilike koriste i naši poslovni i bogati ljudi. Najveći deo njihovog bogatstva je van zemlje, a na ono što je u zemlji poreska politika ne može bitnije da utiče. Treći važan razlog neuspeha politike „oporezivanja luksuza“ na ovim prostorima je u srži poreskog sistema, jer su godinama najveći poreski dužnici najbogatiji ljudi, od kojih mnogi utiču na stvaranje vladajuće većine i kvalitet najvažnijih zakona.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *