Da li u Srbiji strani ambasadori vode glavnu reč i dele političke lekcije?

Da li u Srbiji strani ambasadori vode glavnu reč i dele političke lekcije?

2 decembra 2013

cepurinReči ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Čepurina da je za Rusiju neprihvatljivo članstvo Srbije u NATO-u te da bi bila „potpuna glupost” da neko iz Srbije dopuzi i moli za prijem u NATO, u jednom delu političke javnosti shvaćene su kao grube packe i mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države.

Zvanične reakcije Beograda nije bilo, ako izuzmemo izjavu koju je ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić dao gostujući na Radio Beogradu, gde je rekao da ambasador Čepurin na ovaj način nikada ne razgovara s njim.

„Mislite da Čepurin dođe kod mene i kaže: Ne smete da uđete u NATO? Što ovako govori na javnim skupovima? Možda mu je to zadatak ili on tako tumači svoj zadatak. On je u osnovi jedan jako dobar ambasador i s njim imamo vrlo lepu saradnju”, kazao je Mrkić.

Za lidera Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića Čepurinova izjava je „vulgarna, nekulturna i ponižavajuća za srpski narod i zemlju”, te smatra da bi ga pre jednog veka „neko zbog toga izazvao na dvoboj”.

Kritikama se priključio i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, koji je izrazio duboku zabrinutost zbog „nediplomatskih, bahatih i neprihvatljivih” izjava ruskog ambasadora, koje predstavljaju direktno mešanje u unutrašnje odnose u Srbiji.

Da li je to zaista moguće? Koliko se zbog izjava nekog diplomatskog predstavnika može uzbuditi „običan” svet, ako su bez reakcija najviših državnih zvaničnika ostale nediplomatske reči, kritike, pa i otvoreno mešanje u unutrašnju politiku Srbije diplomatskih predstavnika različitih država?

Kao eklatantan primer neumesnog diplomatskog ponašanja ostala je upamćena izjava nekadašnjeg nemačkog ambasadora Andreasa Cobela, koji je 2007. godine rekao da bi „insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo Srbiju, i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine, koja je nova u Srbiji”. Kao nediplomatska i ishitrena mogla bi se oceniti i najava američkog ambasadora Kamerona Mantera, koji je u junu 2008. godine, u jeku pregovora između političkih stranaka o formiranju nove vlade, izjavio da „očekuje da će Srbija dobiti proevropsku vladu”. Njegove reči pokazale su se „proročkim”, jer je vlada formirana u julu zaista bila proevropska, ali je ubrzo postala javna tajna da su na njeno formiranje i te kako velikog uticaja imale zapadne zemlje.

Kako za „Politiku” objašnjava Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije, to šta je diplomatski, a šta ne, zavisi od mnogo čega. Najpre od toga čije diplomate daju izjave, da li je reč o diplomatama velikih sila ili manjih država, od teme koja se javno komentariše i, naročito, zavisi od zemlje prijema, kakav je njen odnos, kakva je njena praksa, šta se iskristalisalo kao uobičajeno i dopušteno ponašanje stranih diplomatskih predstavnika.

„U diplomatiji postoji pravilo da ambasadori ne treba javno da se izjašnjavaju o politici zemlje prijema, ali ako zemlja prijema to dopusti, korak po korak, i kad to pređe neku meru, onda se može svašta očekivati. Kod nas je izuzetno rastegljiv pojam šta je dopušteno, a šta nije, šta je dobar ukus, šta je diplomatija, a šta su pritisci”, ocenjuje Jovanović i dodaje da zemlja čija vlada poziva da u njenom radu učestvuju ambasadori stranih država, kao što je bilo svojevremeno, kada je američki ambasador prisustvovao sednici Vlade Srbije, ne može da računa da će se striktno poštovati neki princip, neki diplomatski uzusi.

Srbija je, kako kaže, ćutke prelazila preko pretećih izjava nekih ambasadora, pa i preko toga što je američki ambasador na Pravnom fakultetu rekao da udžbenici ne smeju da sadrže izraze kao što su agresija NATO-a ili albanski terorizam. Takva zemlja, kategoričan je Jovanović, ne može računati na visoko diplomatsko ponašanje. Naprotiv, ona time priziva da se ambasadori ponašaju kao prema zemlji koja nije suverena.

Na pitanje kako bi ocenila ponašanje stranih diplomata u Srbiji, Jelica Stefanović, profesor diplomatije na Fakultetu političkih nauka, kaže da je sve pitanje tumačenja, pa je tako za nekoga nediplomatski gest ponašanje jednog ambasadora, ali ne i slično ponašanje nekog drugog ambasadora.

„Diplomatski predstavnici uvek svesno prekoračuju granicu dobrog diplomatskog ponašanja, imajući na umu kakvu reakciju očekuju od onih kojima je poruka upućena. Ta poruka prima se na različite načine od raznih vrsta javnosti i njihovih predstavnika. Sam diplomatski jezik je jezik diplomatske obzirnosti. Prema tome, onog momenta kada imate nameru da iskažete svoj stepen nezadovoljstva. vi tog momenta izlazite iz granica potpune obzirnosti i potpuno jasno upućujete poruku na određenu adresu. Najveći problem jeste što takve poruke okrivljuju nekoga za određeno stanje, ali one su zato i upućene”, objašnjava naša sagovornica i dodaje da presudnu ulogu u tome koliko se često takve „packe” upućuju ima ponašanje zvaničnika zemlje domaćina.

Kada je reč o ponašanju najviših zvaničnika Srbije, na polemike i oštre kritike jednog dela javnosti naišao je prošlogodišnji gest premijera Ivice Dačića, kada je nemačkom ambasadoru Hajncu Vilhelmu odneo original svog govora na komemoraciji srpskim žrtvama koje su streljali Nemci 14. oktobra 1941. godine u mestu Draginac kod Loznice. Dačić je tada, podsetimo, objasnio nemačkom ambasadoru da je pogrešno citiran, a kako su preneli mediji, diplomata je prihvatio objašnjenje.

Prašina koja se digla oko izjave ruskog ambasadora za Živadina Jovanovića predstavlja zamenu teza.

„Ne treba dozvoliti da se prašina digne oko ovakve ili onakve izjave ruskog ambasadora, jer se time diže dimna zavesa iza koje u Beogradu nastavljaju da vršljaju ambasadori zapadnih zemalja. Govoriti o tome koji je termin upotrebio Čepurin, a ne govoriti o Kvinti, koja je organizovala grupu prijatelja Sandžaka. Ne drobi Srbiju Rusija nego NATO, nije ona priznala Kosovo, ne stoji ona iza Tačija na pregovorima u Briselu. Srbiji ništa dobro neće doneti primenjivanje dvostrukih aršina prema stranim ambasadorima”, ocenjuje Jovanović.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *