ДА ЛИ ЗАПАД ПЛАНИРА НАПАД НА БЕЛОРУСИЈУ?

DA LI ZAPAD PLANIRA NAPAD NA BELORUSIJU?

6 jula 2024

Gomilanjem trupa, naoružanja i vojne tehnike na granici sa Belorusijom, Kijev priprema upad diverzanata na teritoriju te zemlje i terorističke napade, kao i zauzimanje dela beloruske teritorije, upozoravaju ruski eksperti.

Takve provokacije mogu imati dalekosežne posledice, ali Rusija i Belorusija, koje čine Saveznu državu, spremne su za svaki razvoj događaja i odbijanje svake pretnje.



Već danima beloruski vojni zvaničnici ukazuju na to da se pogoršava situacija na granici sa Ukrajinom. Beleži se kretanje trupa, periodični letovi dronova tipa „bajraktar“ u blizini državne granice. Belorusija je suočena sa provokacijama u akcijama bespilotnih letelica na taktičkom nivou koje narušavaju belorusku državnu granicu. Primetno je miniranje granice i izgradnja inženjerskih barijera, kao i dovlačenje teške tehnike. Minsk to ocenjuje kao „stalni porast tenzija“ i pokušaj da zemlja bude uvučena u konflikt. Kremlj je koncentrisanje ukrajinskih trupa na granici sa Belorusijom nazvao razlogom za zabrinutost.

Belorusija kost u grlu Kijevu

Za Kijev je Belorusija kao ruski saveznik „kost u grlu“, a ove provokacije mogu imati ozbiljne posledice, upozorava ruski vojni ekspert Vasilij Dandikin.

„Bilo bi poželjno i to ne samo za Ukrajinu, već i za Poljsku, Ameriku i ceo NATO, da se u Belorusiji desi Majdan, kakav se dogodio u Kijevu. Hteli su to da urade, ali u tome nisu uspeli, pre svega zahvaljujući predsedniku Belorusije, a i mi smo pomogli koliko smo mogli. Položaj koji Belorusija zauzima prema Evropi mi nazivamo ‘beloruski balkon’. Ta zemlja je naš saveznik i za nas je to Savezna država sa svim posledicama koje to nosi, uključujući i pitanja odbrane“, kaže Dandikin.

Eventualni napad na Belorusiju označio bi napad na Saveznu državu Rusije i Belorusije, ističe ekspert.

„Ovde je očigledno da je kijevski režim primoran da održava prilično veliku grupu vojske. Međutim, trenutno im na frontu ne ide dobro i nemaju dovoljno ljudi, a ni rezerve. Uzimajući u obzir činjenicu da od beloruske granice do Kijeva ima 80 kilometara, oni bi naravno želeli da destabilizuju situaciju u Belorusiji, da je izbace iz igre kao najvažnijeg saveznika Rusije. I zato koriste takve provokacije, gomilaju tehniku i dovode izdajnike iz Belorusije, takozvani ’Puk Kalinovskog’, kao i nitkove iz Rusije“, navodi Dandikin.

Rusija i Belorusija će odbiti svaku pretnju

Prema njegovim rečima, osim ukrajinskih snaga, za provokacije na granici sa Belorusijom, Kijev koristi i terorističke organizacije „Ruski dobrovoljački korpus“, zabranjene u Rusiji i ekstremistički „Puk Kalinovskog“. Reč je o formacijama koje čine Belorusi i Rusi koje se bore na teritoriji Ukrajine protiv Rusije.

„Kakvi su im planovi? Sasvim je moguće da planiraju da pređu granicu i da određenu teritoriju Belorusije proglase nezavisnim regionom, koji ide u Evropu. Sve je moguće, jer su se takvi slučajevi već dešavali, konkretno u Venecueli… Ali u tom pogledu, Belorusija je preduzela mere, podigla je specijalne snage na granici, prebacila je diviziju aktivne artiljerije ‘polonez’, dugog dometa. Takođe, treba reći da se sada na teritoriji Belorusije, po dogovoru sa Rusijom, raspoređuje taktičko nuklearno oružje sa svim mogućim posledicama koje iz toga proizilaze“, ističe Dandikin.

Pogranična vojska Belorusije je u punoj pripravnosti, doneta je odluka o jačanju granice, napominje Dandikin, dodajući da su raspoređeni i dodatni sistemi protivvazdušne odbrane, jer neprijatelj podiže bespilotne letelice, kojima vrši izviđanje.

Dandikin ističe da je situacija na granici Belorusije i Ukrajine napeta, ali on smatra da Kijev i njegovi zapadni mentori neće uspeti da sprovedu svoje planove.

Među ruskim ekspertima ima mišljenja i da su ove akcije Kijeva „pokušaj da se isprovocira prebacivanje ruske vojske na granice sa Belorusijom“, jer se Kijev nada da će na ovaj način Moskva povući ruske trupe sa onih delova fronta gde se sada razvija najopasnija situacija za Oružane snage Ukrajine. Međutim, Dandikin ocenjuje da Rusija ima „tačno onoliko ruskih trupa koliko je potrebno“ i na frontu i van njega. Slično važi i za Belorusiju.

„Beloruska vojska, iako nije velika, prilično je borbeno spremna, obučena i naoružana. Imaju veliku obučenu vojnu rezervu. Imaju i iskustva u partizanskom ratovanju… Dakle, ako takvi planovi zaista postoje, onda se nikada neće ostvariti“, ističe ekspert.

Ruski stručnjaci ukazuju na to da su sve akcije Kijeva diktirane spolja, a glavni zadatak je da se što više destabilizuje razvoj Rusije i njenih najbližih partnera i saveznika.

Eksperti očekuju da će Ukrajina i dalje maksimalno pokušavati da stvara tenzije za Belorusiju – vrbovaće ljude, potkopavaće iznutra, pokušavaće da sprovodi terorističke aktivnosti, vršiće izviđanje, organizovaće razne, moguće i oružane provokacije, ali neće ostvariti svoje ciljeve jer, ističe Dandikin, Rusija i Belorusija imaju snage da odgovore i odbiju svaku pretnju.

U blizini beloruske granice raspoređene i NATO snage

Međutim, načelnik Generalštaba Oružanih snaga i zamenik ministra odbrane Belorusije Pavel Muravejko upozorio je na još jednu opasnost – u blizini granice sa zemljama EU nalazi 10 bataljonskih taktičkih grupa NATO-a, sa ukupnim brojem od oko 20 hiljada ljudi.



Prema njegovim rečima, šest od ovih grupa poslale su Sjedinjene Države. Muravejko postavlja retoričko pitanje – koji je cilj raspoređivanja ovog kontingenta?!

Dandikin ocenjuje da je ovde reč o „provokacijama sa svih strana i na svaki mogući način“.

„Poljska ima veoma velike ambicije. U tom pravcu ta zemlja formira čitavu diviziju, a imaju i planove da povećaju svoju vojsku na 300 hiljada ljudi. Tu su i NATO snage. U suštini, 20 hiljada ljudi nije mnogo, ako se ima u vidu da se u zoni specijalne operacije nalazi oko 700 hiljada ruskih vojnika i Ukrajinaca je otprilike isto toliko, onda računajte“, kaže Dandikin.

On podseća i da Poljska i baltičke zemlje planiraju da se ograde od Rusije i Belorusije novom „gvozdenom zavesom“ i izgrade nesavladivu prepreku, takozvani „Istočni štit“. Procenjuje se da će taj sistem utvrđenja i odbrambene linije od 700 kilometara koštati 2,5 milijardi evra, dok je na ukrajinskoj strani, dodaje Dandikin, sve već minirano. To je pokušaj da se igraju sa živcima beloruskih vojnika i graničara, ali „oni imaju jake živce“, zaključuje Dandikin.

(Sputnjik)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Milutin says:

    Napad na Belorusiju se nebi više mogao kvalifikovati kao proxi rat NATO-a. To bi bio direktni napad NATO alijanse. Rusija je ogromna zemlja i može biti strpljiva. Belorusija to nije. Njihov odbrambeni odgovor će biti žestok.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *