Da mi Hrvati ližući sladoled jebemo mater Srbima koji ga prave

Da mi Hrvati ližući sladoled jebemo mater Srbima koji ga prave

21 maja 2014

VedranaRudanPiše: Vedrana Rudan

Sudbina ili Bog, tko nas ovih mokrih dana zajebava? Jugoslavija je nestala u krvi. Konačno smo prestali biti braća. Planuo je mir. Zašto vodurina nije ostala u koritu?

Mir na području pokojne Jugoslavije ima nekoliko lica. Todorić kupuje Mercator, Ledo seli u Srbiju, posla nemaju ni Slovenci ni Hrvati ni Srbi ni Bosanci, oni se tako više ne zovu, ni Makedonci…

Mržnja koja nas je u ratu pretvorila u krvavo klupko pomogla nam je da u miru, oprani, gradimo dvorce našim gospodarima. Nazvala me danas prijateljica užasnuta od onog što Hrvatsku čeka u idućoj petoljetki. Ana tvrdi da će nam ukrasti vodu, jedino što mi Hrvati još imamo. Ameri će nam izbušiti Jadran i pretvoriti ga u baru.

Netko, još ne znamo tko, izgradit će Plomin III i uvaliti rak i onim Istrijanima koje još ne ždere, ako takvih ima u blizini Plomina II. Ana misli da ćemo uskoro izgubiti Hrvatsku. Ne brinem zbog toga. Što je danas Hrvatska? To je nešto u čemu se liže Ledo sladoled i pije voda Jana.

Hrvatska ima predsjednika koji svira kurcu i obračunava tantijeme, premijer samo svoju sliku ljubi, mesad sjedi u Saboru i opušteno drka kad nema pauzu, naš premudri predstavnik u EU uvodi mir u Ukrajinu, šef oporbe ubija Tita u Hrvatima a Crkva, dok trpa lovu u džep zlatne haljine, na lošem čakavskom poručuje Hrvatima, molite se, ovce moje.

Nisu svi nesretni poput moje Anči. Ti sretnici, carstvo nebesko definitivno će biti njihovo, imaju Hrvatsku. Moram biti precizna. Oni su imali Hrvatsku.

Onda su krenule ove bujice. Deseci tisuća ljudi shvatili su da voda Jana nije jedina voda. Tko je kriv? Oni koji su krali pijesak sa nasipa? Dragi Bog? Sudba kleta? Neka institucije sistema rade svoj posao.

Vodurina, jebena tekućina, uništila je sve što smo gradili proteklih dvadesetak godina. Izbrisala je granice, čak se i mržnja u kojoj smo se opušteno valjali utopila u njoj. Četnik pomaže ustaši, ustaša pomaže četniku… Đoković je na fejsu nacrtao Jugoslaviju, pozdravlja i svoje i nas… Klanje nas rastavi, davljenje nas sastavi. Mi smo Đokovićevi, Đoković je naš!

O, sudbo kleta! Jedva čekam da potop prođe. Da se granični prijelazi obnove. Da opet budemo svoji na svome. Da mi Hrvati ližući Ledo sladoled jebemo mater Srbima koji ga prozvode.

Ako se voda uskoro ne povuče ubit će nas ovo bratstvo i jedinstvo.

(Blog Vedrane Rudan)

KOMENTARI



19 komentara

  1. Mali says:

    Ti si bre sestro bolena idi se leči

  2. Dejan says:

    Kad bi nas sve poklali i istrebili da ne postojimo .. koji bi bio sledeci narod koga bi ste mrzeli? I da ostanete sami na svetu morali bi ste se podeliti u 2 grupe pa jedni na druge jer vam nebi bilo interesantno bez krvi i masakra. Za kaj ste toliki zlikovci?

  3. Slavoljub says:

    Oni koji ne razumu poentu pisanja Vedrane Rudan ne treba ni da komentarišu.

  4. omaxer says:

    Slavoljube, nemaju oni ni dve moždane ćelije da protrljaju jednu o drugu... Takva je, nažalost, većina naroda i zato i jeste u svetu ovako kako je.

  5. maki says:

    zeno bozija idi se lijeci...da imas imalo kulture nebi prosipala ruzne rijeci.i svaka cast svakom srbinu,hrvatu i muslimanu koji je pomogao jedan drugom,u ovim teskim danima.ovo je upozorenje za sve,ali ocito da je malo ko to svatio.....

  6. Nina says:

    Svaka cast Vedrana!

  7. Veća says:

    Ti si carica, totalna

  8. ivaaa says:

    ti nisi normalna zena psihijatrija ti je mala ustanova

  9. Miladin says:

    u Balkanskom kovitlacu jedino mozemo cinjenicama ostati verni. A cinjenica je da u Hrvatskoj danas ne zive Srbi. 700 000 poklanih Srba 1941-45, zena deca, njihovih kostiju ispod te iste zemlje kojom hodite, razdragani i evropejski, s tragovima genocida kopje ignorisete na dusi......... i 350 000 etnickih ociscenih, upropascenih detinjstava u izbeglickim kampovima, unistenih zivota, buducnosti, i porodica, devedesetih. >To su cinjenice. Srbi vama ni 50-i deo toga zla nisu naneli u XX veku. Treba biti covek i priznati samu, objektivnu, cistu kao decija suzu, istinu! Cinjenicama jedino verujem, koliko god gdja Rudan bila tacna svojim promisljanjima.

  10. marlena says:

    aman ljudi žena je ironična.... jel stvarno ne razumijete ili se pravite blesavi.... Svaka Čast gospođo Rudan, pozdrav iz Banja Luke, napokon će VALJDA neko shvatiti da su nam najmanji problem ljudi drugih vjera i nacija, a najveći naša dvorišta i mi sami.

  11. duki says:

    sto svrbi podrzavaju ovu prostakusu i osobu niskog morala samo zato sto vrijeda njihove vekovne neprijatelje rvate. samo tako nastavite do istrebljenja i jednih i drugih

  12. ale says:

    bicemo mi opet JUGOSLAVIJA kad tad.

  13. ale says:

    bicemo mi opet JUGOSLAVIJA

  14. ale says:

    bicemo mi opet ona nekadasnja JUGOSLAVIJA

  15. ale says:

    ajmo ujedinimo se ponovo

    • Suzuki Vitara says:

      U Sugoslaviju vise nikad, a mozda ni tad. Ne kopcamo se mi Srbi na ledja. Spustah se ja na vase uze, umalo se uze ne pretrze. Srbi ako dopuste da ih nesoj uvuce i u trecu Sugoslaviju, koja je odnela oko milion nasih naj rodenijih, tesko da ce opstati. Zatirali su nam i decu u kolevci, a mi smo cuvali "bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svog", dok nam i oci nisu iskopali.

  16. Pozdrav iz Beograda says:

    Kome treba opet Jugoslavija?Zelimo vam svima sve najbolje,dolazićemo vam na more,pevati,družiti se ali nećemo opet istu himnu pevati.Sada su nam ostali odvratni političari i ovakvi njihovi kritičari,ali znate šta,više nismo ni zaslužili ;-)

  17. Emilija says:

    Ovo je pisanje?Ovo je najobičnija bljuvotina.Gomila reči povezana psovkama.Jel to one daju veći smisao koji mi,običan narod,ne razumemo?

  18. petrovgrad says:

    Zna Vedrana da piše i stilom akademika, ali šta vredi ko će je razumeti. Šta znaju Hrvati o Akademiji, pozorištu, muzeju, književnosti, olimpijskom komitetu. To kod njih nije postojalo dok nisu ušli u sastav Kraljevine SHS i upuznali se sa tim vrednostima. Mi Srbi smo sve to uneli kao miraz prilikom ujedinjenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *