Da nije neko iz inostranstva šapnuo „žutima“ da se jedno vreme sklone sa vlasti

Da nije neko iz inostranstva šapnuo „žutima“ da se jedno vreme sklone sa vlasti

9 aprila 2013

Radoš BajićPiše: Radoš Bajić

Pod sloganom iz naslova politička grupacija koja vlada Srbijom pre nešto manje od godinu dana osvojila je vlast. Na Đurđevdan prošle godine, na demokratskim izborima stranka koja ima prefiks demokratska izgubila je poverenje građana Srbije, bez obzira na to što su evropske integracije i ovoga puta bile strateška  „žvaka” izborne kampanje žutih. Ako ih je izborna volja građana u fotofinišu i na nekoliko pedalja od naprednjaka sklonila sa vlasti – isključivo sopstvenim zaslugama, sa snažnim primesama sujete, nadobudnosti i taštine, bez ikakvog uticaja i upliva trećih lica – demokrate su, u kratkom roku i filmskom brzinom, do sunovrata dovele budućnost sopstvene stranke. Izostalo dostojanstvo nakon gubitka većine, unutar stranački rivalitet, nedostatak strategije i programa koji podrazumeva delovanje u opozicionim uslovima, menadžersko – marketinško vođenje politike – nekada vodeću stranku koja nastavlja tradicije Ljube Davidovića, Milana Grola, preko Desimira Tošića i Mićunovića, pa do Đinđića i Tadića – dovelo je do pitanja: Hoće li procenat onih građana i seljaka koji je podržavaju i koji bi im na novim i prekorednim izborima dali glasove – uskoro biti ispod broja prstiju leve i desne ruke? Za sada – zajedno. Onoga trenutka kada je predsednik Tadić pristao da nevoljno ustupi čelo stranke čoveku koji je u vremenu totalnog razgrađivanja, globalne ekonomske krize i dezintegracija uspeo da ujedini medijsko – marketinški prostor bivše Jugoslavije i dobrog dela jugoistočne Evrope – umesto da su postupili identično biznis – modelu novog vođe, umesto da su zbili redove i marljivo spremali papire za islednike i isterivače pravde nove vlasti, da su se namestili leđa u leđa da složno sačekaju lavinu dugo akumuliranog i nabiranog gneva i besa, da trpeljivi i snažno ujedinjeni u svom porazu prime očekivane udarce sleva, zdesna, u mošnice i po glavama – oni su krenuli jedan na drugoga, da jedan drugome vade oči. Mnogo puta pominjane vrane su javno dezavuisane. Važno je bilo oterati sve koji drugačije misle, i pri tom neće da ćute – bez pluralizama i prava na drugačije viđenje. Petrovića u Šabac, a Jeremića nešto dalje – u Njujork.

Daleko bilo da se razumem u politiku, ali znam ponešto o drevnoj istočnjačkoj borilačkoj veštini aikido. Suština i tajna ove viteške borbe japanskih ratnika za fizičku dominaciju i pobedu leži u korišćenju grešaka, energije i snage protivnika u direktnom duelu. Političkim diletantima u koje ubrajam i sebe – bilo je jasno da su Nikolić, Vučić i drugovi, baš kao u aikidou, iskoristili pogrešno usmerenu snagu demokrata, centripetalno ih vešto i mudro izbacili iz ravnoteže i bacili na leđa! I danas, što više mlataraju da izađu iz živog blata, u isto tonu sve dublje. Što se onih koji su obećali da će pokrenuti Srbiju tiče – bravo! Dugo su i čekali, strpljivo se spremajući za odsudni trenutak. Ljudi koji su iznikli u radikalskom embrionu, čiji je duhovni otac nesrećni optuženik koji više od decenije trune u haškom zatvoru i plaća danak sopstvenom nacionalističkom snu o Srbiji do Ogulina, Virovitice i Karlobaga – uzeli su u ruke kormilo broda Srbija. Rešeni da nas, onim evropskim putem za koji se tiket za putarinu godinama uzimao u beogradskoj Krunskoj ulici – odvedu direktno u Evropu. Pitanje – koju i koliku cenu ćemo kao narod morati da platimo? Koliko će gorki, sudbonosni i dramatični biti ustupci koje će Srbija morati da učini ako želi prividni i kratkoročni mir na svojim južnim granicama. Što se Albanaca tiče, kao laik vidim da od njih niko ne traži da se odreknu sna o velikoj Albaniji. Neka braća Makedonci i naši prijatelji Grci brinu svoju brigu. Uz biološku progresiju, uz podršku i naklonost moćnih svetskih lobija, uz dovoljno dolara od narko – biznisa po svetu – za neku deceniju, Albanci bi ponovo mogli da krenu da lome kao pogaču delove teritorije države Srbije – preševsku dolinu, na primer.

U potpunoj zbilji, na unutrašnjem planu pogotovu u ekonomiji, obrazovanju, kulturi – liderima koji danas vode Srbiju i te kako se ima šta zameriti. Ali, što se eksternog spoljnopolitičkog delovanja tiče i pogotovo najbolnije srpske rane Kosova, moramo im odati priznanje na kuraži. Na ogromnoj odgovornosti koju prihvataju na svoja pleća, na rešenosti da ako treba polože na žrtvenik svoju čast i političke karijere – ali da učine nešto za Srbiju, pri tom nesigurni na kojoj će i kakvoj stranici srpske istorije biti upisana njihova imena. Čestitam im jer verujem da nije lako – latili su se hirurškog noža kojim se mora amputirati gangrenozno tkivo, kako bi ostatak organizma nastavio da živi. Da li su prošle godine u ovo vreme demokrate sa pozicije vladajuće stranke znale u koje sudbonosno vreme Srbija ulazi? Koliko su tačna nagađanja da im je neko iz sveta šapnuo da treba da porade na gubitku izbora i da se sklone sa vlasti? Da li je predsednik Tadić namerno zaturio penkalo kojim je trebalo da potpiše predaju i kapitulaciju Kosova? Nisam merodavan ni da naslutim odgovore.

Umesto odgovora demokrate polažu hipoteke, pokrivaju minus i pune račune u banci da vrate izborni kredit. Za to vreme, njima se pune zatvori, a kako je krenulo, ubrzo će morati da se kopaju temelji za nove, jer ubrzo u postojećim neće biti mesta. Nova, i već pomalo stara vlast kao da zna da će nezadrživo gurati napred sve dok bude imala koga i imala za šta da hapsi. A onda?

Izvinjavam se što u ovom tekstu tek na kraju pominjem premijera, mog prijatelja Ivicu Dačića, koji me je zaboravio. Što se mene lično tiče – navijam za Nikolića, Vučića i drugove. Svesni istorijske odgovornosti pred kojom su sučeljeni – oni priznaju da su se promenili. Rekao sam da navijam za njih – nisam rekao da ih podržavam. U moj slučaju to je veoma opasno – jer se ispostavilo, koga ja u politici podržim – on propadne.

(Politika)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Ilija says:

    Citat iz teksta : "Čestitam im jer verujem da nije lako – latili su se hirurškog noža kojim se mora amputirati gangrenozno tkivo, kako bi ostatak organizma nastavio da živi." Samo jedna šumadijsko- srbijanska dripčina uskogrudih pogleda na pitanja koja se tiču nacije i države koji ne dobaciju dalje od njegove šumadijsko-srbijanske palanke poput ovog Bajića koji koliko vidim iz teksta sada izgleda pokušava (vatreno je inače podržavao Tadića i DS u predizbornoj kampanji 2012) da se uvuče u zadnjicu Vučiću i Tomi može da izjavi nešto poput gore citiranog dela teksta.Deli ti Bajiću Šiptarima tvoju Šumadiju a ne Kosmet. Na žalost malo ljudi zna da njegovi zemljaci u potpunosti dele njegove poglede.Pa tako imate stanje da lokalni Srbi iz Kraljeva, Kragujevca, Niša, Leskovca, Kruševca, Čačka itd očima ne mogu da smisle raseljene Srbe sa Kosmeta koji žive u pomenutim sredinama.Nazivaju ih "Šiptarima" i "Kosovarima" koji im smetaju i smradovima koji im zauzimaju gradove, "kosovarskom" stokom zbog koje su njihova deca ginula na Kosmetu itd.

  2. Dejan says:

    Tačno Ilija, potpuno si u pravu. Ljubio skute Tadiću, sad će Vučiću pa se molim te raѕume u hirurgiju. E tebe će fukaro, da uzmu za savetnika.

  3. Dragan says:

    GOPODINE RADOSU BAJICU,JA BIH VAS ZAMOLIO DA OSTAVITE POLITIKU I DA NASTAVITE SA SNIMANJEM FILMA O DJENERALI MIHAJILOVICU.NA TAJ NACIN CETE NAVISE URADITI ZA ISTINU I SRBIJU.DOSTA NAM JE POLITICARA.HVALA.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *