ДА СЕ ЗНА ЈЕДНОМ ЗА СВАГДА: Сарајево није било под опсадом!

DA SE ZNA JEDNOM ZA SVAGDA: Sarajevo nije bilo pod opsadom!

17 avgusta 2021

Balističar Mile POPARIĆ

HAŠKI tribunal naneo je nama Srbima veliku nepravdu: osudio je sve naše vođe na dugogodišnje, pa čak i na doživotne kazne zatvora.



Jedina pozitivna stvar vezana za Haški tribunal je to što smo došli do velikog broja dokumenata na osnovu kojih smo mogli pouzdano utvrditi šta se stvarno dešavalo u Sarajevu u toku rata.

       Pripreme za rat Muslimana u Sarajevu

Sarajevo je pre rata bio multietnički grad u kojem se sasvim normalno živelo, ali posle prvih višestranačkih izbora stvari se menjaju i počinje otvorena propaganda protiv Srba. Prvo je to počelo preko tabloida kao što je Voks u kojem su iznošene najveće uvrede koje su mogle da se smisle protiv predstavnika srpskog naroda.

Proglašavani su za zločince još pre rata, a na početku rata po Sarajevu su lepljeni plakati na kojima su predstavnici Srba označavani kao zločinci.

Znači: to je bila priprema za događaje koji će uslediti.

Uporedo sa ovim propagandnim koracima,  muslimanske vođe su počele da nabavljaju oružje, da se organizuju u vojnom smislu i da obučavaju muslimanski narod za rat.

General Ismet Hadžić, koji je bio komandant pete motorizovane brigade na Dobrinji, svedočio je da je obuka naroda izvođena u džamijama.

To ukazuje da su oni bili svesni da svoje ciljeve ne mogu da ostvare bez rata pa su već od aprila 1991. god. počeli da formiraju vojne organizacije kao što su Patriotska liga i Zelene beretke.

Po važećem  zakonu za penziono i invalidsko osiguranje Federacije BiH, svim licima koja su dala doprinos odbrani BiH počev od 19. septembra 1991. godine priznaje se penzioni staž po tom osnovu. To ukazuje da su već u septembru 1991. godine imali dobro organizovane vojne formacije i logistiku.

Pregovori o statusu Sarajeva u ratu i ratni ciljevi Muslimana

Kada su počeli prvi sukobi u Sarajevu na Sarajevskom aerodromu, uz posredovanje međunarodne zajednice, počeli su pregovori  sukobljenih strana o statusu Sarajeva.

Dr Radovan Karadžić je predlagao da Sarajevo dobije status otvorenog grada i da se na taj način Sarajevo poštedi ratnih strahota. To je bio jedini normalan predlog jer s obzirom na položaj Sarajeva niko nije mogao očekivati da se u Sarajevu vodi rat, a da ne bude veliki broj civilnih žrtava.

Ovaj predlog odbili su Alija Izetbegović i predstavnici međunarodne zajednice. Takvim stavom oni su praktično potpisali smrtnu presudu za oko 11 hiljada građana Sarajeva.

Iz dokumenata koja smo imali na raspolaganju može se izvesti zaključak da su Muslimani imali dva osnovna cilja.

Prvi cilj je bio da Srbi nakon rata napuste Sarajevo, što su i ostvarili.

Drugi cilj je bio da Sarajevo bude u žiži svetske javnosti tako što bi se stvorila predstava da oni stradaju nevini i bespomoćni i da su žrtve divljanja Srba, te da na taj način isprovociraju intervenciju stranih sila, jer su bili svesni da nisu u stanju da vojno reše sukob u svoju  korist.

Već na početku rata u maju i junu počinju ozbiljniji progoni i stradanja Srba. Poznat je slučaj u Pofalićima gde su izveli jednu veliku zločinačku akciju pod izgovorom da spreče Srbe da preseku Sarajevo.

Ta akcija je bila potpuno neligitimna jer je izvedena bez naredbe. U akciji su angažovane vojne i policijske snage, što znači da je akcija morala biti odobrena sa najvišeg nivoa, a to što nema naredbe ukazuje da su unapred planirali masakr Srba i na taj način su želeli da prikriju nalogodavce.

Bilo je još nekih slučajeva, kao što je slučaj Hrasno brda gde su pobijeni Srbi koji su ostali u svojim kućama. Lično sam poznavao šest lica, četiri žene i dva muškarca, koji su pobijeni i koji ni do danas nisu pronađeni.

Karakterističan primer je i slučaj u Velešićima kada su tri policajca upala u kuću porodice Risović i za ručkom ubili šest članova ove porodice od kojih su četvoro bila deca. Za ovaj zločin odgovarao je jedan policajac koji je proglašen neuračunljivim. Ako je on bio neuračunljiv, šta je sa ostalom dvojicom?

Nakon ovog događaja, ova kuća Risovića je potpuno devastirana, što je bila još jedna poruka Srbima šta mogu očekivati u Sarajevu.

I sudstvo je korišćeno kao sredstvo za pritisak na Srbe. Poznat je slučaj kada je Savo Janković osuđen na dvanaest godina robije, jer je navodno iz svog kupatila ogledalom navodio srpsku artiljeriju, što je potpuna besmislica.    Ovu presudu potvrdio je i vrhovni sud, a nakon rata pisani su naučni radovi kako je u ovom slučaju pravilno primenjivano pravo.

Vrlo lepo svedočenje o dešavanjima u Sarajevu i odnosu prema Srbima ostavio je Veljko Kojović u knjizi „Krvava košulja sarajevska“.

       Zašto je netačna tvrdnja da je Sarajevo bilo pod opsadom

Velika neistina o Sarajevu je tvrdnja da je Sarajevo bilo pod opsadom. To je apsolutna neistina, jer opsada podrazumeva da se jedno mesto potpuno izoluje tako da se spreči dotur hrane, struje i bilo kakvih namirnica. Sarajevo je imalo dotur humanitarne pomoći, struje u većem delu rata, gas vodu itd.

Sarajevo je čak imalo i vojnu proizvodnju.

General Vahid Karavelić, komandant Prvog korpusa ABiH, svedočio je da su proizvodili mine u fabrici Zrak, a da su komponente dobijali iz Zenice i Tuzle, a morali su dobijati komponente i iz Goražda i možda i iz Bugojna.

       Formiranje oružanih formacija u Sarajevu

Odmah po proglašenju nezavisnosti,  Vlada BiH je preuzela Teritorijalnu odbranu, a ubrzo su formirali i Prvi korpus koji je prema svedočenju njenog komandanta generala Vahida Karavelića imao oko 80.000 vojnika, od kojih je oko 40000 bilo u Sarajevu, a ostatak je bio oko Sarajeva.

Osim toga, u Sarajevu je bilo oko 10.000 policajaca koji su takođe izvodili borbena dejstva. Linija razdvajanja na unutrašnjem prstenu bila je dužine oko 50 kilometara, a na spoljnom prstenu oko 180 kilometara. Sarajevsko romanijski korpus  VRS imao je od 22.000 do 25.000 vojnika, ali je imao nešto moćnije naoružanje.

Pored Prvog korpusa ABIH formirane su i razne paravojne jedinice kao što je specijalna jedinica Juke Prazine čiji zadatak je bio da upada u stanove i da maltretira Srbe, a kada je obavio zadatak proterali su ga i kasnije u Belgiji ubili.

U jedinice ABiH ušli su mnogi kriminalci kao što je Mušan Topalović Caco koji je izvršio mnoga ubistva Srba koje je bacio u jamu Kazani. Kada se otrgao kontroli vojno rukovodstvo je zahtevalo od Alije Izetbegovića da se on i komandant devete brdske brigade odstrane, što je Alija  dva meseca odbijao da bi nakon suočavanja sa ultimatumom vojnog vrha ipak dao saglasnost da se odstrani, nakon čega je Caco ubijen.

Caco je govorio da priznaje samo naredbe Babe, kako je oslovljavao Aliju Izetbegovića, dok je Alija njega oslovljavao sa `sine Mušane`.

`Nakon rata Caco je sahranjen na Šehidskom groblju u Kovačima i to u prvom redu. Sahrani je prisustvovalo od deset do petnaest hiljada ljudi među kojima je bio i Bakir Izetbegović.

Danas ovde u Srbiji neki pogrešno tvrde da su se oni obračunali sa svojim zločincima što nije tačno, jer u vreme obračuna sa Cacom nije bilo ni pomena o zločinima nad Srbima.

Pored ovih jedinica, Alija Izetbegović je formarao i jednu jedinicu za posebne zadatke „Ševe“. Pripadnici ove jedinice obavili su toliko prljavih poslova da danas svi peru ruke od njih i niko navodno ne zna kako je nastala ova jedinica iako je Alija Izetbegović konsultovao sve visoke rukovodioce kada je formirao „Ševe“.

Propagandni rat

U cilju ostvarivanja svojih propagandnih ciljeva, Muslimani su izazivali razne događaje kao što su požari, dejstva po tramvajima, ukidanje vodosnabdevanja . O tome je svedočio i jedan pripadnik UNPROFOR-a, Ukrajinac Sergej Moroz, koji je naveo primer kada je jednom prilikom bila nestašica vode u Sarajevu – on je otišao u kontrolu na srpsku stranu na Ilidžu i tamo se uverio da je sve bilo uredu, a onda je otišao na Mojmilo i uverio se da su Muslimani zavrnuli ventile i tako sprečili dopremanje vode u Sarajevo.

Redovi za vodu su mnogo eksploatisani u propagandne svrhe i u njima je stradalo mnogo ljudi. Sve je rađeno po uhodanom obrascu. Napravi se pumpa, a onda se postavi poverenik iz mesne zajednice koji upravlja pumpom tako da je skine na kraju dana da se ne bi voda točila noću, navodno zbog opasnosti od granatiranja, a onda ujutro sačeka se da se formira veliki red za vodu pa ponovo montira pumpu.

Pre puštanja pumpe u rad dođe policajac i upozori građane na opasnost od granatiranja da bi nakon pola sata granata zaista i pala na to mesto.

Oni su imali ekipe koje su snimale neke izmišljene  događaje.

Na primer, poznat je slučaj kamioneta koji skreće u jednu ulicu, zaustavlja se i iz njega iskaču dvojica, a oko njih padaju granate. Čak i završna scena ovog klipa nije snimljena na tom mestu već na sasvim drugom i taj video klip je deo dokaznog materijala u Haškom tribunalu.

       Uloga stranih medija i UNPROFOR-a  u stvaranju lažne slike o Sarajevu

Veliki doprinos propagandi u korist Bošnjaka dali su i strani novinari koji su takođe snimali izmišljene događaje. Primer jednog video klipa agencije Asošieted presa, snimljenog na uglu ulica Maršala Tita i Vrazove to najbolje potvrđuje.

Automobil koji se kretao iz pravca Baščaršije u pravcu Ilidže pogođen je u zadnje staklo, dakle – iz pravca teritorije koja je bila pod kontrolom ABIH. Kada se analizira oštećenje stakla – jasno je da je taj automobil pogođen pištoljskim metkom manje snage, verovatno kalibra 7,65 mm a strelac se nalazio u automobilu iza prednjeg sedišta.

Na istom klipu se vide građani koji pred transportera prelaze ulicu i na taj način se šalje poruka u svet da građani Sarajeva ne mogu da pređu ulicu bez pomoći transportera UNPROFOR.

Niko ne može na tom snimku da vidi da  građani kada pređu na drugu stranu opet ostaju u istoj ulici i izloženi su istoj opasnosti.

U drugom klipu iste agencije, na istom mestu  zaustavlja se automobil iz kojeg iskaču dva čoveka, a onda se zumira šoferšajbna na kojoj se vidi rupa od metka na strani suvozača.  Da je automobil pogođen u pokretu suvozač bi bio pogođen direktno u grudi i ne bi mogao da iskoči tako brzo iz automobila.

Na zadnjem sedištu su kanisteri za vodu, a metak je probušio jedan kanister. Očigledno je da je metak ispaljen iz neposredne blizine nakon što su vozač i suvozač izašli iz automobila.

       Zloupotreba humanitarne pomoći

U Haškom tribunalu uvek su pokušavali da dokažu kako su Srbi otežavali dopremanje humanitarne pomoći u Sarajevo i da su na taj način otežavali život građana Sarajeva. Međutim, postojala je velika zloupotreba humanitarne pomoći, jer je ta pomoć uglavnom završavala kao hrana za Armiju BiH.

Oni sada u svojim muzejima prikazuju slike na kojima je hrana iz humanitarne pomoći. Nije samo hrana bila u pitanju, kao humanitarna pomoć isporučivani su upaljači za granate i drugi materijali koji nikako ne mogu da budu  humanitarna pomoć.

Šta su pokazali rezultati analize incidenata iz haških optužnica?

U optužnicama za predsednika Karadžića i generala Mladića bilo je mnogo incidenata koji se tiču granatiranja, snajperskog delovanja i dejstva aviobombama.

Na osnovu dokumenata Haškog tribunala, sa velikom sigurnošću tvrdim da se nijedan incident granatiranja iz optužnice ne može pripisati Vojsci Republike Srpske, a u slučajevima snajperskog delovanja sa sigurnošću se može tvrditi da u nijednom slučaju niko nije gađan namerno sa položaja VRS, a slučaju tramvaja koji su često bili meta, u nijednom slučaju tramvaj nije gađan sa položaja VRS.

Tu su vršene razne mahinacije da bi se dokazala odgovornost VRS, pomerani su tramvaji sa stvarnog mesta incidenta na drugo, a vrlo često su donošeni vrlo čudni i nerazumni zaključci, na primer u više sudskih procesa presuđeno je da je metak prošao kroz otvoren prozor tramvaja i da se pri tome raspao, a da nije u ništa udario, i potom je pogodio dve žene koje su bile na međusobnom rastojanju od oko 1,5 m.

Analize ovog slučaja su pokazale da je metak ispaljen sa zgrade Izvršnog veća BiH i da je prošao kroz meh na zglobu tramvaja, udario u neki metalni deo i raspao se, a ti delovi su pogodili ove dve žene.

Ovo su samo neki primeri zaključaka sudskih veća, a većina njihovih zaključaka mogla bi se naći u rubrici `verovali ili ne`.

Ipak,  u procesu protiv dr Radovana Karadžića  eće je donelo jednu neočekivanu i iznenađujuću presudu da je Armija BiH gađala sopstveno stanovništvo i UNPROFOR iako u toku postupka nisu dozvoljavali da se izvode dokazi na ovu okolnost. Iznenađenje je tim veće jer su ovakvu presudu doneli samo na osnovu dokaza koji su prezentovani u okviru tačaka optužnice.

Očigledno je ovo bilo pranje savesti sudskog veća. Iako je doneta ovakva presuda, u Sarajevu niko nije odgovarao za gađanje sopstvenog stanovništva.

       Karakteristični incidenti

Na kraju navešću nekoliko karakterističnih incidenata u Sarajevu.

U ovom video klipu vidimo Vjećnicu u plamenu. Požar je izbio 25. avgusta  oko 22 časa, a ugašen je 26 avgusta oko 18 časova. Za požar su optuženi Srbi, a u policijskom izveštaju se navodi da je krov Vjećnice bio metalni i da je požar izbio nakon što je na njen krov palo 8 mina kalibra 82 mm.

Na zumiranom snimku jednog od prozora Vijećnice uočavamo da je do prozora snop greda u plamenu. To ukazuje da su te grede postavljene pre požara da bi se postigao što bolji efekat požara. Potrebno je napomenuti da mine 82mm  nisu mogle izazvati požar. Na Vjećnici su danas postavljene dve ploče sa natpisima na srpskom i engleskom na kojima je navedeno:

Na ovom mjestu su srpski zločinci u noći 25/26 avgusta 1992. god. zapalili Naionalnu i univerzitetsku biblioteku Bosne i Hercegovine. U plamenu je nestalo više od dva miliona knjiga, časopisa i dokumenata. Ne zaboravite, pamtipe i opominjite!“

Posetio sam sajt ove biblioteke i utvrdio sam da se u toj biblioteci nalaze sve knjige dr Radovana Karadžića koje je objavio pre rata, pa ispada da su vatrogasci spašavali knjige dr Radovana Karadžića umesto da su gasili požar.

       Red za hleb u ulici Vase Miskina

Sledeći incident je onaj u ulici Vase Miskina od 27. maja 1992. godine.

Trag granate na pločniku snimio je američki reporter Rodžer Rodžers, a potrebno je uočiti da su ploče oko mesta eksplozije iste nijanse.

Ovaj trag je karakterističan za minu ispaljenu sa rastojanja 100 do 120 m.

U policijskoj fotodokumentaciji je sasvim drugačiji trag granate i identičan je tragu kojeg sam ja snimio na licu mesta 2010. god.

Ovaj trag ukazuje da je mina ispaljena sa Trebevića, ali ovde uočavamo da su ploče oko traga mine svetlije u odnosu na ostale ploče na ulici, što ukazuje da je lice mesta naknadno izmenjeno da bi se odgovornost prebacila na VRS.      Stvarni trag mine koji je snimio Rodžer Rodžers ukazuje da je mina ispaljena iz dvorišta školskih ustanova na obali Miljacke (osnovna škola, gimnazija, umetnička škola).

Interesantno u vezi ovog slučaja je i to da je eksploziju u ulici Vase Miskina posmatrao sa strane Bakir Izetbegović.

       Markale 1

Za Markale 1 reći ći samo da je dokazano da mina nije mogla pasti na mesto eksplozije, a da prethodno ne udari u krov tezge. U tom slučaju bi  i eksplodirala na krovu tezge, što nije bio slučaj.

Tužilaštvo nijednom rečju nije osporilo ovaj nalaz. Išli su na to da se što manje talasa i da Veće jednostavno zanemari ovu presudnu činjenicu koja isključuje bilo kakvu odgovornost VRS, jer mina nije ni doletela na pijacu Markale.

       Markale 2

Markale 2 su takođe režiran slučaj. I ovde je kamera bila spremna pre eksplozije. Kamerman se nalazio u jednom haustoru na oko 50 m od mesta eksplozije i odmah nakon eksplozije on izlazi iz haustora i počinje da snima.

Karakteristično za ovaj slučaj je da je ovde umešan i strani fktor.

U vreme incidenta Sarajevo je bilo okruženo radarima UNPROFOR-a odnosno NATO-a koji su mogli da detektuju svaku ispaljenu granatu, a takođe na Trebeviću na liniji razdvajanja su postavljeni mikrofoni, takozvani EHO sistem koji je registrovao svako opaljenje oruđa i prelet projektila. Pored toga na određenim tačkama su se nalazili osmatrači UNPROFOR-a.

Osmatrači koji su bili zaduženi za reon tržnice Markale bili su izričiti da nisu čuli ispaljenje i prelet mine i da su čuli samo eksploziju. Oni su takav izveštaj poslali svojoj pretpostavljenoj komandi, koja je pravila dnevni izveštaj koji objedinjava izveštaje svih osmatrača. To su ponovili više puta pri svedočenju u Haškom tribunalu.

U tom dnevnom izveštaju, suprotno izveštaju ovih osmatrača stoji da je ispaljena jedna mina sa kote Barjak, na severo-istoku,  i date su GPS  koordinate te lokacije, a da je pad mine osmotren u području Tržnice Markale.

Predstavnici obaveštajnog organa UNPROFOR-a navodno su odmah izašli na lice mesta i utvrdili su da je mina ispaljena iz pravca čiji je azimut 220°.

Kasnije je utvrđeno da je to pogrešno određeno.

Kasnije je utvrđeno i da postoji još jedna kota Barjak u području sela Miljevići u čijoj okolini su zaista raspoređeni minobacači 120 mm VRS-a. Da je mina ispaljena sa ovog područja onda bi pravac doleta imao azimut oko 220°.

Dakle, očigledno je da je neko dobio zadatak da u izveštaju napiše da su mine ispaljene sa područja Barjaka i da se na taj način jednoznačno pokaže da su Srbi odgovorni za masakr.

Onaj koji je pravio izveštaj prvo je uočio kotu na severoistoku ne znajući da ima još kota sa istim nazivom i tako je načino grešku.

Kada je advokat Branko Lukić u unakrsnom  ispitivanju pitao generala Smita zašto nije prihvatio predlog generala Mladića da se formira zajednička komisija koja bi istražila slučaj, on je odgovorio: „To bi samo usporilo akciju„, drugim rečima to bi odložilo bombardovanje položaja VRS koje se nije moglo nikako izbeći.

(tribinu su organizovali informativno-politički portali „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ uz podršku Predstavništva RS u Srbiji)

KOMENTARI



8 komentara

  1. Kostakos says:

    Kako je bilo samo Bog zna. Ali neki za svoju vjeru smeju i da lazu. Nisam procitao ali sam cuo da to stoji u njihovo sveto Pismo.

  2. Rajko says:

    Okači mački o rep. Što bre sa svim ovim nisi dokazao to u Haškom tribunalu i srušio sve optužbe dokazavši istinu. Ne treba nama da prodaješ pamet dok tribunal sve osudi.

  3. Veliki brat says:

    Sarajevo je bilo pod opsadom. Znam ljude koji su jedva izbjegli otamo. Nije tunel za evakuaciju kopan ispod zemlje zato što nije bilo okupacije, već zato što je grad bio okupiran.

    • Veliki brat says:

      okupiran = pod opsadom

  4. Max Baum says:

    Šta da se radi kada su svi poginuli u Sarajevu zapravo ubijeni u Jasenovcu, ali se to još nezna.

  5. Cmarkovic C. says:

    Mi Srbi nismo krivi,izgleda mi kao da nismo ratovali,pa nam sve to tovare,jer mi smo miroljubivi i dobar narod.Zato smo tu gde smo,lazi nam prijaju.Bog cuva srbe.Bog zna srpski.Sveti narod.Otreznimo se vise od lazi i propagande.Cak i deca vrse samoubistvo u nasoj zemlji a o odaslima da ne pricam,toliko nam je dobro...

    • Suzuki Vitara says:

      Koliko samo usrasa i balija cita Srpske portale i laze. Niko lasno ko ture ne laze, a poturica jos vise. Ali dzaba, Srbi se opametili pa vam ic ne veruju, gologuzijo usraska.

  6. petkovicnenad67@yahoo.com says:

    SVI VI DUŠEBRIŽNICI Sarajeva ako ne znate upitajte gde su -KAZANI- i koliko je Srba tamo pobijeno, a vi smradovi bez trunke morala i časti, prvi zapodenete kavgu pa kad dobijete po nosu onda dreka po svetu, pomoć, genocid, pobiše nas Srbi. Tako u nedogled. Vi ste obične pičke..tine koje bez pomoći sa strane ne mogu ništa. Prolaz ka Jahorini vam je dat kao humanitarni, vi ste uvozili sve preko naše teritorije, samo ne hranu i lekove, uvozili ste oružije i municiju. Sami ste ubijali svoje ljude ne bi li prizvali intervenciju NATO-a , smradovi. Na megdanu ste bili pič..kice, niste znali ratovati ali ste kukali za medalju...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *