Дан када је Тито отерао Ранковића и кренуо у рат против Срба!

Dan kada je Tito oterao Rankovića i krenuo u rat protiv Srba!

8 avgusta 2015

tito-leka 543Pad Aleksandra Rankovića Leke, bliskog saradnika Josipa Broza, jedan je od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji, a pojedini stručnjaci smatraju da je Ranković, pod optužbom da je prisluškivao, sklonjen upravo da ne bi nasledio Tita.

Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, poznatoj kao “Brionski plenum“, na osnovu montiranih optužbi oštro je osuđena Služba bezbednosti zbog navodno štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva političkog obračuna Aleksandar Ranković, drug Josipa Broza Tita, bio je prinuđen da podnese ostavku na sve funkcije.

Brionski plenum je naziv za Četvrtu plenarnu sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ), održanu 1. jula 1966. godine u hotelu „Istra“ na ostrvu Brionima.

Na ovoj sednici sa svih državnih i partijskih funkcija smenjen je Aleksandar Ranković, dotadašnji potpredsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije – jedan od trojice najvažnijih ljudi u zemlji.

Povod za održavanje Brionskog plenuma i smenu Rankovića bila je “afera prisluškivanja“, kad je predsednik SFRJ Josip Broz Tito u svojoj rezidenciji u Užičkoj ulici broj 15 u Beogradu pronašao aparate za prisluškivanje (u svom radnom kabinetu i u spavaćoj sobi).

On je o ovome odmah obavestio politički i vojni vrh zemlje, a za prisluškivanje je optužio Upravu državne bezbednosti (UDBA) i Aleksandra Rankovića. Odmah potom je formirana posebna komisija Izvršnog komiteta CK SKJ koja je imala zadatak da ispita navodne optužbe.

Predsednik ove komsije bio je Krste Crvenkovski, a komisija je saopštila da je prisluškivanja bilo. Na sednici Izvršnog komiteta CK SKJ, održanoj 16. juna 1966, na predlog Josipa Broza Tita, zakazana je za 1. jul Četvrta plenarna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije sa zadatkom da ispita “slučaj Ranković“ i “aferu prisluškivanja“.

Sednica Centralnog komiteta SKJ bila je održana u hotelu “Istra“ na Brionima, a na njoj je je raspravljano o prisluškivanju funkcionera, zloupotrebama i deformacijama u Upravi državne bezbednosti.

Aleksandar Ranković, kao dugogodišnji ministar unutrašnjih poslova i organizator službe bezbednosti, snosio je glavnu krivicu. Plenum je posle duge rasprave prihvatio ostavku Rankovića na članstvo u CK SKJ i Izvršnom komitetu CK SKJ, kao i ostavku Saveznoj skupštini na mesto potpredsednika SFRJ. Pored Rankovića, na sednici je smenjen i isključen iz CK SKJ dotadašnji Savezni sekretar za unutrašnje poslove Svetislav Stefanović Ćeća.

U periodu posle Brionskog plenuma iz političkog života je uklonjen, smenjivanjem i penzionisanjem, veliki broj pristalica Rankovića – Vojin Lukić, organizacioni sekretar CK SK Srbije, Životije Savić Srba, sekretar Republičkog SUP-a Srbije, general Miloje Milojević i drugi.

Godine 1967. usledila je reorganizacija Uprave državne bezbednosti, kad je federalizovana (svaka republika imala je svoju službu) i promenjen joj naziv u Služba državne bezbednosti. Služba je ovime bila oslabljena, što se posebno videlo u godinama raspada SFRJ.

Pad Aleksandra Rankovića Leke, bliskog saradnika Josipa Broza Tita, jedan je od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj događaj ni do danas nije razjašnjen, a pojedini stručnjaci smatraju da je Ranković “sklonjen” upravo da ne bi nasledio Broza.

Nakon odlaska Rankovića s mesta šefa državne bezbednosti uništena je velika količina arhivske građe, za koju se ni do danas ne zna šta je u njoj pisalo.

Razne komisije su uništile na stotine hiljada dosijea arhivske građe koja se nalazila u arhivima državne bezbednosti u periodu od 1966. do 1977. Radilo se o nekih 2.700.000 nečeg što se zvalo dosijei i tu je zapravo potpadala razna arhivska građa, i svelo se na svega 600.000 dokumenata posle te reforme, odnosno komisijskog uništavanja.

Aleksandar Ranković je posle Brionskog plenuma penzionisan i isključen iz Saveza komunista Jugoslavije. Sve do svoje smrti 1983. živeo je u Beogradu i Dubrovniku, povučenim životom, bez ikakvih javnih i političkih nastupa.

Njegova sahrana bila je jedna od najvećih koju Jugoslavija, Srbija i Beograd pamte.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



5 komentara

  1. mija says:

    Ne verujem da je arhivska gradja uništena. Tog blaga se Broz nikad ne bi odrekao. Verovatno je sklonjena u neku njegovu jazbinu.

  2. Istina says:

    Vatikan.

  3. Zeljko says:

    Hajde sto ga vi ne mozete , djelomicno se slazem sa vama i u pravu ste ! Ali Hrvatskoj je dao sve : otoke , Piran , Prevlaku , ade na Dunavu , Baranju , dio Bosanske Kostajnice , dio oko Sida , i opet nam ne valja , cast iznimkama , COWlinda mu bistu izbacila iz predsjednickog ureda ?!Malo sam nostalgicar za ex YU ali sam veliki nostalgicar za socijalizmom !

  4. Dux says:

    @ Zeljko Možda grešim u svojoj konstataciji, ali ne vidim razlog zašto bi ti (kao ni bilo ko drugi od nas, bili mi Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Slovenci, Makedonci, Crnogorci, itd) bio nostalgičan prema ex YU a i prema socijalizmu!! Objasniću! Socijalizam kao struktura jednog društva je bio između komunizma i kapitalizma! Što bi mi rekli ''zlatna sredina''. To znači, kao što i sam znaš, da smo svi mi u toj Jugoslaviji imali poslove i primali plate a da pritom niko nije mogao da te otpusti sa istog tog posla, da li ti radio ili lenčario!!! U tom sistemu, vozač autobusa je imao istu platu kao i prosvetni radnik. Mogao si da putuješ manje više gde god ti je srce poželelo (naravno ukoliko si imao dovoljno sačuvanog novca kod sebe). Prvo si učio pa kasnije i studirao (šta god si hteo) besplatno, a ako si se kojim slučajem razboleo, kod doktora si odlazio ne samo zbog lekova i pregleda, nego ponekad i zbog ćaskanja!! Nikada (barem za većinu nas) nisi bio ni bos ni go, ni gladan, a činjenica jeste i ta da si (ukoliko si odlučio svojevoljno ili te je pak nekakva muka naterala na to) u bilo kojem parku mogao mirno da zaspiš a da te niko, ali niko nije dirao!!! Doslovno dlaka sa glave ti ne bi pofalila kada bi se probio ujutru na klupi. Ruku na srce-to je bila privilegija za svakog pojedinca u takvom jednom ''skrojenom sistemu'' po meri svih nas!! Naravno treba napomenuti u drugu ruku, da sve do Maršalove smrti, minusa u takvom jednom sistemu je bilo veoma malo, ali jedan bi se ipak izdvojio od ostalih!!! A to je da si morao da zatvaraš prozore i vrata od kuće ili stana, ukoliko ti je u tom momentu sinula na pamet ''brilijantna'' ideja da kritikuješ postupke istog tog Maršala, ili te Jugoslavije u kojoj smo svi živeli, jer ako bi te komšije ili prolaznik sa ulici (ne daj bože) čuli, verovatno bi preko noći mogao bez problema da završiš na Golom Otoku!!! Tamo tvoja sudbina bi imala samo DVA ishoda: ILI bi te pojeo MRAK, ILI (ukoliko si bio jedan od nekolicine srećnih), bi se vratio kući svojoj obitelji-LUD!!! Zašto ti ovo sve sada pričam??? Nemoj da me shvatiš pogrešno! Svaki čovek teži boljem, a nostalgija vuče uvek za tim nečim što je bilo ''prividno'' bolje. Dok si u drugim društvima morao da se dokazuješ svakodnevno i radiš kao pas da bi otplatio bezbroj kredita i stvorio sebi i familiji normalan život (tadašnji kapitalizam ili sadašnji liberalni feudalizam-nazovi ga kako god hoćeš) ili čak nisi imao ni ono najelementarnije za život osim alkohola i zdravstva (komunizam i primer SSSR i bivših zemalja pod ''gvozdenom zavesom''), sve se nažalost na kraju balade, svodi na sledeću činjenicu: Različite oblike sistema koji su u teoriji svi do jednog ''UTOPIJSKI'', u praksi su dijametralno suprotni teoriji i identični ''VIDU KONTROLE''!!! Shodno svemu tome, čovek bi JEDINO trebalo u životu da bude NOSTALGIČAN prema detinjstvu (ukoliko nije previše bolno) i prvoj ljubavi (ukoliko ga ona nije ostavila da leži na toj istoj klupi u parku)!! Sve ostalo je lepo upakovana-šarena laža!! :-) Pozdrav

  5. Milos says:

    I Rankovic je bio u tom ratu , samo sto se on nije ogranicio samo na srbe .

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *