ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН, Србија обележава 635 година од Косовског боја

DANAS JE VIDOVDAN, Srbija obeležava 635 godina od Kosovskog boja

28 juna 2024


U Srbiji se danas nizom manifestacija obeležava nacionalni praznik Vidovdan, kao i 635. godišnjica Boja na Kosovu, a tim povodom u Kruševcu će biti održana centralna manifestacija i svečana sednica Vlade Srbije.

Sednici Vlade, u Gradskoj kući u Kruševcu, prethodiće deo centralne državne ceremonije obeležavanja Dana sećanja na vladavinu kneza Lazara – 28. jun, koju će predvoditi premijer Miloš Vučević.



U manastiru Ravanica ujutru će biti održan parastos Svetom knezu Lazaru i kosovskim junacima koji će služiti vladika Ignjatije i sveštenstvo SPC, a kome će prisustvovati premijer Vučević.

Njega će u manastirskoj porti dočekati vladika braničevski Ignjatije i igumanija mati Marija.

Gosti će potom otići da se poklone ispred kivota kneza Lazara Hrebeljanovića i upale sveće.

Vladika braničevski će služiti liturgiju od 9 sati.

U Gradskoj kući u Kruševcu, u 11.20 časova, počeće sednica vlade, a u 12 sati premijer Vučević položiće vence na Spomenik Kosovskim junacima.

Premijer će se zatim obratiti javnosti, a od 12.30 sati predviđen je obilazak Taktičko – tehničkog zbora, odnosno prikaza naoružanja i opreme.

Praznik će, kao i svake godine, biti obeležena i na Kosovu i Metohiji.

U manastiru Gračanica sutra će biti završena višednevna manifestacija obeležavanja Vidovdana.

U porti manastira Gračanica biće služena liturgija i obavljeno sečenje Vidovdanskog kolača, a biće dodeljene i medalje „Majka devet Jugovića“.

Na Gazimestanu biće služen parastos. Program počinje od 9 časova.

Kruševac i ovog 28. juna obeležava Dan Grada – Vidovdan.

Obeležavanje Vidovdana u Kruševcu počeće polaganjem venaca i svetom liturgijom u crkvi Lazarici sa početkom u 7.30 časova, a u 10 sati je litija i pomen kod spomenika Kosovskim junacima, prenosi Tanjug.

U 13 sati je polaganje cveća u organizaciji Grada kod spomenika kosovskim junacima, a u 17 časova je otvaranje novog igrališta za odbojku na pesku (kod Hale sportova), sat kasnije otkrivanje bisti glumcima Miliji Vukoviću i Marku Živiću, na Trgu glumaca.

Za 19 časova zakazana je svečana sednica Skupštine grada Kruševca na kojoj će biti dodeljene Vidovdanska nagrada i priznanja.

Ovogodišnji dobitnik Vidovdanske nagrade je prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali.

Kada je reč o Čačku, za Vidovdan na ustaničkom Ljubiću održaće se velika narodna svetkovina „Carski i Tanaskovi dani“, posvećena slavnoj srpskoj istoriji od Kosova pa do današnjeg dana.

Vidovdan je veliki nacionalni praznik Srba i državni praznik kojim se izražava poštovanje i zahvalnost svima koji su se borili za otadžbinu.



Srpska pravoslavna crkva, njeni vernici, Srbi uopšte, Vidovdan obeležavaju s posebnim poštovanjem, pre svega kao sećanje na svesnu žrtvu kneza Lazara, kosovskog mučenika, i svih njegovih saboraca, u Boju na Kosovu na Vidovdan 1389, protiv Turaka.

Nakon boja, telo kneza Lazara je preneto i sahranjeno u njegovoj zadužbini, manastiru Ravanici kod Ćuprije, a zatim preneto u Ravanicu Sremsku, odakle je 1942. godine preneto u Sabornu Crkvu u Beogradu.

Sada se njegove mošti nalaze u manastiru Ravanica kod Ćuprije.

Za vreme svog života obnovio je manastir Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Lazaricu i mnoge druge crkve i manastire.

Vidovdan je kao praznik Srpska pravoslavna crkva prvi put unela u svoj kalendar tek 1892. godine.

Svi potonji oslobodilački napori Srba uvek su bili i u znaku Kosova i Metohije. Vodeća odrednica oslobodilačke borbe tokom čitavog 19. veka bila je poziv na oslobođenje Kosova.

S posebnim pijetetom Vidovdan je na državnom nivou u Srbiji obeležavan 1889, kada je u Kruševcu, odakle je knez Lazar krenuo u Boj na Kosovo 1389, povodom pet vekova od bitke, održana velika manifestacija. Tada je izgrađen i reprezentativan spomenik na centralnog gradskom trgu.

Na Vidovdan 1919. godine potpisan je i Versajski sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat, dok je 1921. godine kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1948. godine na Vidovdan je doneta Rezolucija Informbiroa kojom se Titova Jugoslavija razišla sa Staljinovim Sovjetskim savezom.

Sveti arhijerejski sabor SPC je 1961. godine ustanovio praznik posvećen Svetim srpskim mučenicima postradalim za hrišćanstvo, od vremena Svetog velikomučenika Kneza Lazara do danas, dok se od 1969. godine, proslavlja i uspomena svih novomučenika srpskih, njih 7.000, i peva im se posebna služba, koju je sastavio Sveti Vladika Nikolaj. Taj praznik se proslavlja zajedno sa Vidovdanom.

U red novomučenika srpskih upisani su i svi oni koji su postradali u borbi protiv albanskih terorista i u agresiji NATO-a 1998/1999. godine.

„Junaci otadžbine“, u kojoj se nalaze biografije i fotografije više od 1.000 poginulih i nestalih pripadnika Vojske SCG i MUP-a Republike Srbije, od 10. februara 1998. do okončanja agresije NATO-a na našu zemlju, i spisak njihovih imena sa molbom da se u crkvama i manastirima pominju na liturgijama u određene dane.

KOMENTARI



8 komentara

  1. ostrogorski says:

    Šiptari u Beogradu Vlada Srbije u Kruševcu. Neko se povukao a Čeda im stao na crtu.

  2. Hahahaha says:

    Čestitam Vidov dan svoj srpskoj braći!

  3. Jedan hrvat says:

    Čestitam Vidov dan svoj srpskoj braći!

  4. Spreva says:

    Prva poznata bitka na Vidovdan se desila 1168.godine.Tada su Danci i Saksonci(Nemci) spalili Arkonu na Rujnu, i pobili stotine hiljada nejači. Srbi tada nisu bili hrišćani ali Vidovdan j e s t e bio najveći praznik njihovog Boga Svetovida(Svetog Vida). Datum genocida katolička crkva je svesno datirala kako bi dokazali Srbima da je Isus Hrist jači od Srbskog Svetog Vida. Sve je potanko objasnio Sakso Gramatik u delu "Gesta Danorum" Od tada do danas, sve što Evropa može smisliti protiv Srba- radi na Vidovdan. Tradicija.

    • Zeka says:

      Godine 1168. Srbi su već 3 veka hrišćani. Pokrštavanje Srba deo je hristijanizacije Slovena. Prvo je dolazilo do pojedinačnog primanja hrišćanstva od doseljavanja Srba na Balkansko poluostrvo, a u vreme misije solunske braće došlo je do velikog preobraćenja srpskog vladara Mutimira, njegove vlastele i dela običnog naroda u hrišćanstvo između 867. i 873. godine. Zbog karaktera (primorskog i zagorskog) srednjovekovnih srpskih zemalja, a posle Velikog raskola (1054), razlikovale su se tri konfesionalne grupe Srba: Pravoslavni Srbi — u Raškoj, sadašnjoj Zapadnoj Srbiji kod Drine, Bogumili u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni i Srbi katolici u Srpskom primorju.

      • Rostand says:

        Zeka,komentator Spreva je mislio na Lužičko-Baltičke Srbe koji su silom tek u 11. vijeku hristijanizovani,kasnije su podvrgnuti surovoj germanizaciji,pa ih danas ima tek nešto oko stotinjak hiljada u smrdljivoj genocidnoj švabiji.

        • Zeka says:

          Da, u pravu si. Izvinjavam se zbog previda konteksta.

    • Protokoli hrvackih ludaka says:

      Nažalost ovi "naši" brkato-bradati namršteni rabini u crnom zvani popovi povinovali su se rađe katoličkom sv.vidu nego Svetovidu. Od tada kad su nam nametnuli svojuizmišljotinu isusa rj.ješuu, ćifutskog boga na našega i pristali da svoje zovemo poganštinom, do danas smo nesrećni i u ratovima ili pod okupacijom ili u saveznim državama sa katolicima i muslimanima što je izvan svake pameti. Dok je Svetovid bio naš bog držali smo i južnu i severnu Evropu, sada pod judeo-hriščanskom okupacijom gore imamo samo Lužičke Srbe.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *