Данашњи Запад, то је – Совјетски Савез уочи свог распада

Današnji Zapad, to je – Sovjetski Savez uoči svog raspada

6 oktobra 2015

ZSRR vs UEPiše: Roman Nosikov

U poslednje vreme moram često da radim dve stvari: da čitam o užasima Rusije i da čitam o užasima ruske propagande.

Naši susedi na planeti su veoma zabrinuti zbog ove kombinacije. Zajedno, ova dva užasa se međusobno dopunjuju, terajući ih iz stanja obične paranoje u stanje epileptičnog napada sa potencijalnom verovatnoćom da napreduju do potpunog autizma.

Užasna Rusija – to je poznata stvar, u nekom smislu, čak i tradicionalna.

Užasna Rusija – to je sastavni deo svesti svakog Evropejca koji drži do sebe.

Osim toga – ako u svesti Evropejca nema užasne Rusije, onda se njegovo evropejstvo nalazi pod znakom pitanja, a njegov ugled je – u opasnosti.

Zato takvu ekstravaganciju mogu sebi priuštiti samo Englez, Nemac ili Italijan – kako njihovo evropejstvo ne bi došlo u pitanje od strane njihovih istočnoevropskih dvorjana.

Međutim sada se situacija promenila. Čak i Nemcima je postalo skupo da gunđaju.

Dovoljno je reći nešto dobro o Rusiji i o njenom predsedniku da ti odmah nakače etiketu „Putin feršteer“ (onaj koji ima razumevanja za Putina), to je dovoljno da te izbace iz „pristojnog“ društva, a često i da te odvoje od pristojne plate.

Razumeti Putina – predstavlja javno rušenje dobrog ugleda.

Nekada je „razumeti Putina“ bila neka vrsta mode, pokušaj da se na neki način začini imidž. Sada je to bezmalo pa zločin.

Borba protiv ruske propagande postaje značajno pitanje čak i za državne budžete. Otvaraju se specijalni centri, zapošljavaju se ljudi, plaćaju se ozbiljne apanaže.

Nedavno je oživeo stari dobri „Radio Sloboda“. I sve podseća na stara dobra vremena Hladnog rata – radio prijem, ometači, redakcije.

Razlika je jedino u tome što je ranije Sovjetski Savez ometao „neprijateljske glasove“, a sada ovom naprednom i progresivnom metodu pribegavaju naši protivnici.

Znači ne borimo se mi sa njihovom propagandom, već oni – sa našom.

U čemu je stvar? Šta se promenilo?

Imam teoriju.

Federika Mogerini (ona ista koja je letos najavila kreiranje plana za borbu protiv ruske propagande) zatražila je potapanje brodova koji prevoze izbeglice u Evropu.

SAD love Edvarda Snoudena i Džulijana Asanža, koji su otvorili pristup informacijama koje su po američkom planu trebalo da ostanu tajna sakrivena od celog sveta.

Podižu se zidovi. Zidove ne gradi Sovjetski Savez, kojeg više nema, a ni Rusija. Zidove grade Evropa i SAD.

A ako Americi zid u krajnjoj meri služi kao nešto uslovno utilitarno – da odovoji SAD od Meksika i njegovih migracija i kriminala, onda su zidovi u Estoniji i Letoniji – dubok i direktan simbol rusofobije, njene besmislenosti, neosnovanosti i istovremeno njihove bespomoćnosti, jer nema nikakve rulje sa ruske strane, od koje bi, u teoriji, zid trebalo da zaštiti, a tenkove, ako do toga dođe, zid neće zaustaviti.

I u svemu tome ima nečega. Nečeg važnog. Nečeg sudbonosnog.

To je ironija koju mi ne vidimo. To je osmeh Boga, koji još uvek nismo videli, niti razumeli, niti ispoštovali. To je – sudbina. To je – ključ za razumevanje svega što se dešava.

Zar ne vidite? Zar vas ovo ni na šta ne podseća?

Zabrane putovanja, migraciona paranoja, tajnost, krivično gonjenje za širenje informacija?

To je stari dobri SSSR uoči svog raspada.

Pogledajte šta je izvor najveće opasnosti za zapadnu civilizaciju? Sloboda kretanja, povezana sa logističkim i transportnim tehnologijama, kao i sloboda primanja i širenja informacija, povezana sa razvojem informacionih tehnologija.

Slaba tačka je postalo ono, što je trebalo da bude osnova snage, ono, što im je nekada pomogalo u borbi protiv SSSR-a.

Transport i Mreža.

Oni čine svet premalim, oni čini čovečanstvo suviše globalnim. Sistemi, koje su izgradili za ostvarivanje svojih interesa, postaju previše transparentni, pokazujući svima njihove ne previše prijatne iznutrice.

SSSR i moderna zapadna civilizacija boluju od iste bolesti.

Antiistoričnosti.

I jedni i drugi – i SSSR i Zapad – bore se sa istorijom.

Ali, kolosalna je razlika u tome, što je Sovjetski Savez bio preuranjen. On je bio neuspešan podvig, koji je preduhitrio budućnost, on je bio „ludilo hrabrih“. I pao je pod teretom ogromnog zadatka, neizdrživog za pojedinca. Njegova smrt je bila tragična, a njegovom ubici izazva osećaj gađenja.

Evropa i SAD se ne bore sa ostacima prošlosti. Sada im je, kako bi održali svoju dominaciju, neophodno da zaustave progres, da zaustave saobraćajne tokove, da unište slobodu informisanja. Neophodno im je da ponovo podele čovečanstvo zidovima, da utvrde svoje granice, da oslepe. Liše jezika. Oduzmu razum. Kastriraju savest.

Ali to im neće uspeti. Jer, progres se ne može zaustaviti. I zato njihova pogibija neće izazvati saučešće. Jer je to samoubistvo.

Kada Zapad traži razloge efikasnosti ruske propagande u misterioznom „Staljinskom nemuštom jeziku“, on upravo traži tamo gde treba. Ali, to nije to. Stvar nije u metodama, već u sadržaju.

Stvar je u tome, da sada, kako bi dokazali istinu starih ruskih diplomatskih teza ne treba ništa novo izmišljati. Dovoljno je prosto omogućiti svetu neograničeno dobijanje informacija.

Kao u WikiLeaks-u ili u izveštajima Stouna.

A rešenje socijalnih i međudržavnih kriza je u tome, da sada ima dovoljno sati leta da bi se kolonizovani licem u lice sreli sa kolonizatorom, i postavili mu sva goruća pitanja.

I, šta tada odgovoriti?

Upravo zbog toga je neophodno uhvatiti Snoudena i Asanža, zabraniti Russia Today, graditi zidove i potapati brodove.

I shvatiti, da je sve to – besmisleno. „Od revizije nas može spasiti samo krađa“.

Stanje stvari mogla bi spasiti samo katastrofa planetarnih razmera, globalni rat ili epidemija, koja bi mogla vratiti čovečanstvo pedeset godina u nazad.

Da li će se oni odlučiti na to? Mogu li? To pre svega zavisi od nas. To je naša uloga, to je naše mesto na planeti.

(Za Fakti.org preveo: Srđan Đorđević)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *