Даница Максимовић: И оптимистима је тешко

Danica Maksimović: I optimistima je teško

21 marta 2017

02 Danica alexa_620x0

U GLUMAČKOM sazvežđu prepoznaju je kao zvezdu Danicu. Taj sjaj pojačala je nova titula. Postala je „Vitez od Čarapanije – ser Hardi“.

O novom priznanju Međunarodnog festivala humora i satire „Zlatna kaciga“ u Kruševcu i još nekim glumačkim radovima, razgovarali smo sa Danicom Maksimović.

– Ova nagrada me je podsetila na predstavu „Čovek od Lamanče“, gde smo Dragan Laković i ja bili vitezi. Biti vitez je posebna kategorija i zato sam ponosna.

* Dobijali ste i Sterijinu nagradu, „Zlatnog ćurana“… Šta vam ova priznanja znače?

– Kad dobijem nagradu, uvek se pitam zašto baš ja. Nisam neko ko smatra da je svaka uloga zaslužila nagradu.

* Zračite velikim optimizmom, što prenosite i na vaše kolege.

– I mladi, i stariji glumci uvek se obraduju kada igraju sa mnom. Na posao dolazim vedrog duha, sa puno optimizma i želje da uradimo najbolje. Taj optimizam i energija su, verovatno, moja najbolja karakterna osobina.

* Kako biti optimista u sadašnjim teškim vremenima?

– I nama optimistima je teško. Mada ja nikad nisam pesimista. Uvek mislim da čovek barem u svom mikrosvetu može da učini da mu bude bolje. Ako već ne možemo da promenimo svet, ne moramo uvek da menjamo sebe, ali uvek možemo da se prilagodimo.

* Bavite se i humanitarnim radom. Da li nam fali više ljudskosti i solidarnosti?

– Kako da ne. Ljudi su se toliko otuđili. Mislim da je čak i ova nova tehnologija uticala na to. Izgubili smo empatiju prema bližnjima, prema komšijama i onima kojima je pomoć neophodna. Nekad se zapitam gde ide ovaj svet.

* O svom sinu Milošu Loliću, poznatom reditelju, govorite sa posebnim ponosom.

– Zaista sam ponosna majka. I kad god odem na njegove premijere svuda po Evropi, uvek nam se klanjaju i čestitaju. Ljube mi ruku zato što sam njegova majka. I meni je to dovoljno.

* Koji su vam dalji glumački planovi?

– Nastavila sam jednu divnu saradnju sa Ivanom Vujić. Austrijska nobelovka Jelinek napisala je novi komad „Senke“, to me sad obuzima. Biće to teško i lepo, a predstava će se igrati u „Madlenijanumu“.

* Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju mimo vašeg glumačkog zanata?

– Radila sam u svojoj bašti. Orezivala voćke, okopavala ružičnjak, sređivala travnjak. Bavila sam se svojim biljkama, da bih pobegla od ove surove stvarnosti.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *