ДЕЈАН СТОЈИЉКОВИЋ: Младима је уместо Живојина Мишића узор постао Кристијан Голубовић

DEJAN STOJILJKOVIĆ: Mladima je umesto Živojina Mišića uzor postao Kristijan Golubović

27 septembra 2015

kul-dejan-stojiljkovic 45Dejan Stojiljković, jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Dobitnik je više priznanja za svoj rad. Roman „Kišni psi“ odlično je prihvaćen kod čitalačke publike, ali ne možemo reći da je to neočekivano ako uzmmo u obzir njegov uspeh sa prethodnim romanima. Da je originalan, iskren i duhovit pokazao je u odgovorima na pitanja.

Itekako. Jer ljudi koji nemaju šta da izgube često zapadaju u očaj i fanatizam. Čitava istorija civilizacije je krojena od strane fanatika i očajnika.Da li se najviše treba plašiti onih koji nemaju šta da izgube?

Da su Aleksandar i Draga vladari današnjice, kakva bi ih sudbina zadesila?

Verovatno bi ih zaverenici primorali da učestvuju u rijalitiju „Dvor“.

Kada bunari postaju zli?

Postoji ta priča, verovanje, da onog ko zatrpa ili zatruje bunar čeka veoma gadna sudbina, jer se bunar „prozli“. To je zato što je voda osnova života, i da je najveći greh uskratiti je nekom. Odatle verovatno dolazi i onaj izraz „prevesti nekog žednog preko vode“. Ima tu dosta simbolike. Taj motiv sam koristio u priči „Čuvar prelaza“ gde jedno zlo vodi ka drugom, gde ljudi, na neki način prizivaju zlo na sebe, a ono se, naravno, uvek odazove.

Pročitajte još:

SOCIOLOZI OBJAŠNJAVAJU: Zašto ljudi vole da gledaju rijalitije?

LEZBEJKA MAŠA GESEN: Naš krajnji cilj je razaranje i uništenje porodice

Ko je junak priče „Mrtve stvari“ Nemalja Lukić ili Ivo Andrić?

To je priča iz koje je proizišao roman „Kainov ožiljak“, zato ipak mislim da je tu ipak Andrić glavni. Ideja je, naravno, bila da to bude još jedan fragment u priči o Nemanji Lukiću. U samoj zbirci se on pojavljuje na još dva mesta i jasno je da je to deo jednog šireg narativa, pripovednog univerzuma. Zato ću u dogledno vreme objaviti knjigu koja će objasniti ko je Nemanja Lukić, odakle dolazi, kako je postao to što jeste, gde je otišao nakon što je napustio Niš i šta mu se tačno desilo nakon događaja opisanih u „Konstantinovom raskršću“.

Koliko se država nekad oslanjala na svoje vojnike, a koliko može danas da se osloni?

Nekada smo imali vojsku koja je bila jedan od stubova države, sada imamo neku malo drugačiju armiju – armiju botova. To valjda dovoljno govori. Država na tu armiju čiji borbeni komplet čine tastatura, miš, pilule protiv spavanja i bajati sendvič teško da može da se osloni, ali vlast, bilo ona bivša, ova sadašnja ili neka buduća, svakako da može da računa. Možda sam i zato odlučio da napišem publicističku knjigu „Srpski vojnik“ koja na jedan čitljiv i pitak način prati kroz našu istoriju častan i težak poziv vojnički, da podsetim da je nekad bilo drugačije. U toj knjizi pratim srpskog vojnika od vremena dolaska na Balkan pa do današnjih vremena kada mladići mesto u kasarne idu na splavove, kada im je mesto Živojina Mišića uzor postao Kristijan Golubović.

Da li je Kiš bolji u davanju saveta mladim ubicama vampira ili mladim piscima?

Ako na to gledamo metaforički, pisci su neka vrsta boraca protiv čudovišta, ma kako da se ona zvala: banalnost, dosada, glupost, dnevna politika… Oni svojim perom ubijaju te monstrume koji nam pohode svakodnevicu. Tako da je Kiš u neku ruku, savetujući ubice vampira u mojoj noveli „Bašta, pepeo, vampiri“ davao i savete mladim piscima, čija misija je, u neku ruku slična. Poenta svega jeste, bar sam ja tako razumeo Kiša, da znaš šta nećeš i šta ne treba da radiš. Kad to shvatiš, onda će ti biti jasno šta hoćeš i šta treba da radiš.

Otkrite nam tajnu kako nastaju priče?

Niko ne zna kako nastaju priče. To se jednostavno desi.

(Pravda/Marija Gojković)

KOMENTARI



5 komentara

  1. miroslav says:

    Nije ni cudo.A gde je objavljena vest da su tri radnika bia poginula kod Aleksandrovca u sluzbenom puntu.Jedan je povredjen.Cetiri agenta bia u kombinaciji dva muskarca i dve zene.Sta su radili tamo?Brali grozdje?Ludnica od drzave!Uleteli pijani pod kamion.

  2. Aleksandar says:

    Intervju je nejasan i nedorečen. Osim toga, suviše je kratak. Hteo bih da podsetim na reči Karla Popera, iz jednog intervjua, devedesetih. „Ali šta je razlog za opšte opadanje umetnosti? Razlog leži u tome što svi umetnici slušaju šta istoricisti predviđaju u budućnosti i onda, umesto da pokušaju da stvore dobro delo, koncentrišu se na ideju da sami postanu pedvodnici te budućnosti. Oni su suviše zainteresovani za sebe same a ne za kvalitet“ Šta je postmodernizam? Kako je nastao? Zašto je nastao? (Srećom, prolazi, kao i svaki talas) Zašto posle Kiša nema veličine? Zar je to Basara, klovn-koji-je-mogao-biti-pisac? Sreća da postoje Pištalo i Dragan Velikić, od starijih Mića Danojlić. Očekivao sam mnogo od Uglješe Šajtinca; uostalom, videćemo. “Hadersfild” mu je odličan, proza ne tako, ali Hadersfild je pun pogodak. Stojiljkoviću želim sve najbolje.

  3. prerovac says:

    ..... u toj knjizi pratim srbskog vojnika od dolaska na Balkan - jadan si mi ti književnik,pisac kad ne znaš da su Srbi tu,na Balkanu od ISKONA.

  4. zlatiborski ovan says:

    Rodna kuća Svetog Save nestala u korovu Miroslav Nićiforović | 27. septembar 2015. 11:20 http://www.novosti.rs

  5. Lady Gaga says:

    Konfuzan intelektualno gastrointestinalno škodljiv intrervju o ničemu, bez sadržaja ali sa crticama o svačemu, jednog mladunca koji bi da bude pisac, ali jedno je srtati a drugo je cveće brati. Mali i poprilično beznačajan lokalpatriota sa izraženom paprikom u bulji i izrazitim problemom glede padeža je, kao i Uglješa Šajtinac, koga na žalost i lično poznajem, samo izvikana mlada nada koja odavno nije mlada, a mi smo prestali da se nadamo nekakvom vrhunskom književnom uzletu i rednog i drugog i trećih iz njihove poprilično pogubljene generacije. A da dečak sa slike pojma nema je njegova konstatacija da su neki Srbi nekako, valjda brzim prugama Srbije, stigli iz Zakarpatja na Balkan, jer da nešto zna, dosetio bi se da Srbi nikada nisu ni od kude došli na Balkan, već su na istom oduvek bili, i samo su, rano moja, sa istog naseljavali ostatak Kurve Europe. Da. Oduševljenje i paradno oduševlavanje ovakvim skribomanima mi se počesto čini kao od vladajulih mandrila podržano srozavanje srBske književnosti na nivo osrednjeg mistikosenazionalizma sa puno, puno kvazi povijesti i povijesnim nedostacima glede historijske i umjetničke zbilje. Keve mi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *