Демистификација-протести

Demistifikacija-protesti

22 marta 2019

Piše: Aleksandar Ćurić

Posle serijala neobaveznih šetnjica u cilju protezanja nogu, upada u RTS i „polublokade“ Predsedništva, pukotine u neprirodnoj simbiozi zvanoj SZS se pretvaraju u rupe i ambise. Sve slabe tačke će doći do punog izražaja, bez mogućnosti tapaciranja načelnom frazom da su svi tu protiv Vučića i da je to ideja vodilja svih aktivnosti.

U nekoliko tekstova sam naglašavao da velika većina stranaka i pokreta iz SZS nemaju ni ideologiju ni program ni ideju ni plan ni jasan cilj (naravno, ako izuzmemo cilj svih ciljeva – dolazak na vlast). Osim što je ta površnost očigledna, prosto, bode oči svesno odsustvo želje da se na tom planu nešto promeni. Imali su više nego dovoljno vremena da učine nešto po tom pitanju, samo da su hteli. Odsustvo želje za suštinom ukazuje na nekoliko stvari. Ali o tome u zaključku ovog teksta.

Ni na akcionom planu ne postoji nikakva harmonija. Za početak, kako bi jedan od lidera naglasio: „Znate, nismo svi mi isti ljudi“, ni karakterom ni hrabrošću ni odlučnošću ni harizmom a pogotovo ne smislom za zajedničku akciju. Ni aktivisti te papazijanije nisu isti, niti spremni da delaju zajedno, ni idejom ni ideologijom ni metodima. O bilo kakvoj dobroj organizaciji i koordinaciji se ne može ni govoriti. Studentski protest 1996/1997. u kojem sam lično i aktivno učestvovao su „država“, „akademija nauka“ i ozbiljna „vojska“ za ovaj amaterizam koji gledamo. Razlozi će, takođe, biti jasni u zaključku.

Napokon, slike budućnosti Srbije, koju vide sastavni elementi SZS, se potpuno razlikuju. U većini segmenata te slike, ne da nemaju dodirnu tačku nego su dijametralno suprotne i direktno suprostavljene. Ta rupa će, za početak, biti najočiglednija i rezultovaće da neki više neće biti u SZS (odmah izbačeni ili za početak marginalizovani a onda i odstranjeni) a neki će definitivno morati da odluče da li će sedeti na stolici nacionalnog ILI na stolici građanskog. Iluzija sa početka delovanja, da može na obe po malo, će pući kao mehur od sapunice.

Na tim poljima, uskoro, možemo očekivati razrešenje sapunice.

Boško Obradović je krenuo direktno, odigrao najtežu kartu koja se ne može više povući nazad. Ostatak lidera SZS, salonskih forumaša, na takav scenario nisu spremni ni u kom segmentu, ni oni lično ni većina njihovih ljudi i simpatizera. Pogotovo nisu spremni da učestvuju u takvom pohodu, rizici im nisu prihvatljivi, nisu spremni da podmetnu sopstvena leđa, da zalegnu.

Ako vreme pokaže da prethodne dve „ad hock“ akcije nisu dale rezultate (akcije koje su salonski forumaši posmatrali iz prikrajka), a sve su prilike da neće dati rezultate (salonski forumaši nisu propustili priliku da se dovoljno brzo ograde od istih), rezultat će biti samo jedan – odstranjivanje i/ili marginalizovanje pa odstranjivanje Obradovića iz SZS.

Napokon, rezultat je morao predvideti. Nije pogodio ni vreme ni saborce. Opasno je kad čovek sam poveruje u svoj marketing. Zapaljivi govori i naklapanja uz uverenje da ga prate ostali lideri i prosečno 70.000 demonstranata spremnih za akciju se olupalo o jednu zgradicu i 10 penzionera pripadnika obezbeđenja. Velika većina kolega lidera se razbežala po ćoškovima a 70.000 spremnih se svelo na 2.000 poluspremnih.

Taj potez odstranjivanja Obradovića im neće biti samo logičan, biće im i koristan i to na dva plana:

– odstranjivanjem Obradovića će naći modus za vraćanje na uravnilovku šetkanja, odstranjivanje Obradovića je jedini način da „bačenu kartu vrate u ruke“.

– odstranjivanjem Obradovića će proteste potpuno „građanizovati“, pritiskajući i još jednog lidera, koji ponekad, mode radi, pomene neki nacionalni sadržaj, da definitivno raskrsti sa „stolicom nacionalne ideje“ i potpuno zasedne na „građansku stolicu“. A sve to, na oduševljenje spoljnih anglosaksonskih i atlantističkih kibicera i njihovih domaćih NVO čauša.

I finalno, da zaključimo, ako se desi kako sam napisao, tako „okupani i osveženi“ protesti će imati samo jedan jedini cilj – oglašavanje i reklama da u Srbiji postoji alternativa trenutnom režimu a po ukusu anglosaksonskih i atlantističkih kibicera i čauša.

Ti i takvi protesti neće predstavljati borbu protiv Vučićevog režima već namigivanje tim kibicerima i čaušima molećivim pogledom koji ište podršku i popunu praznine odsustva ideje, ideologije, plana i programa. Prihvatajući da na sebe nakaleme aktuelni vladajući program, u startu priznajući da ostajemo pod okupacijom, uz željenu smenu na Andrićevom vencu i Nemanjinoj.

Odsustvo želje da se napravi temeljan program, plan i ideologija su ukazivali da većina stranaka iz SZS igra na kartu da dođe na vlast, samo i isključivo, zbog svoje alternativnosti (po ukusu) a ne zbog sposobnosti da zaista nešto učine za Srbiju i Srpstvo.

„Svi putevi vode u Rim“.

Ponavljam, Nacionalni Blok je jedino rešenje koje može iznedriti ekipu posvećenih ljudi kojima će interesi i budućnost Srbije i Srpstva biti centralna tačka delovanja. Takav blok je jedini kadar da se snažno suprostavi trenutnom režimu, da bude kvalitetna zamena na Andrićevom vencu i Nemanjinoj  i da zaista predstalja temelj za izvesnu i bolju budućnost.

Sve ostalo je maskarada.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *