Демографска политика

Demografska politika

30 marta 2018

Piše: Čedomir Antić

Predsednik Vučić je posle svih „velikih uspeha“, koji su se navodno dogodili za vreme šestogodišnje izgradnje njegovog režima, konačno učinio proboj.

Otkrio je Ameriku!

Ničim izazvan, bez ikakve veze sa dramom koja se pod velom tajnosti odvija oko statusa otete srpske pokrajine Kosova i Metohije – predsednik Republike Srbije objavio je rat „beloj kugi“. Margaret Tačer je tri godine ekonomski i politički pripremala Veliku Britaniju da slomi moć sindikata koji su okupljali svega stotinak hiljada rudara, Aleksandar Vučić i njegov režim se svake godine suoče sa makar po jednim gigantskim problemom i izvrše marketinški genocid posle koga prosečan građanin veruje da su vlasti bile na pragu velike nacionalne pobede, ali ih je opozicija (ponekad potpomognuta od stranih sila) nedopustivo usporila ili privremeno sprečila.

Aleksandar Vučić je: izgradio Beograd na vodi, doveo metro u prestonici do faze pretprodaje putničkih karata, uveo je Srbiju u EU, izmirio se saSjedinjenim Državama, omiljeni je balkanski političar u SR Nemačkoj (cene ga do poslednjeg kosovskog kamena), zarade jesu najniže na evropskom kontinentu (ali na Kosovu i Metohiji bi bile niže da je nezavisno), ali Srbija je zato najstabilnija država sa najvećim privrednim rastom i najboljim predsednikom koga voli čitav svet… I sada je ovaj evropski Herkul, to politički neželjeno čudo od deta, odlučio da i bez naređenja sa strane redovno vrši svakovrsna čuda… Njegov zli kralj Euristej iz Berlina ga tera da vrši zadatak po zadatak. Da sprovede Prvi, Drugi i Treći Briselski sporazum i Arnautluku omogući i potpomogne državu koju nisu mogli da izbore ni uz pomoć komunizma, nacizma, fašizma ni NATO-a… a sve to polako, sa mačijim sadizmom političkih silnika iz Berlina, Londona i Vašingtona: baba za dedu, deda za repu… granica za telefoniju, telefonija za pozivni broj, pozivni boj za zemljišne knjige, katastar za Gazivode, jezero za Trepču, rudnik za školstvo, obrazovanje za zdravstvo, zdravstvo za članstvo u međunarodnim ustanovama…

Vučić je najavio da će pronaći rešenje za Kosovo i razume se, hrabrost da narodu nekako nametne „nelaki“, gorki sporazum, raskidanje sa mitovima. Sve to radi zemlje koja ne pripada precima već potomcima… A tako već mesecima zbori ovaj dijarejski logoreičar, inače najbolji student Sime Avramovića – koji je opet najbolji kandidat za gradskog odbornika među redovnim profesorima Pravnog fakulteta u Beogradu. Sporazum je, već samim tim što je Vučić u toj čorbi mirođija, makar u izvesnoj meri istorijski uspeh (pošto opozicija se ne bi odvažila da tako nešto uradi jer oni su izdajnici-kukavice, ne izdajnici-junaci… kao neki). Želeći da učini strancima, koji hoće da Srbiji bezuslovno i bez kompenzacije otmu Kosovo i Metohiju, Vučić je smišljao kako da dostigne velikog maga političke prevare i svog drugog učitelja, Slobodana Miloševića. Kako da nešto izda, u dovoljnoj meri da neprijatelj bude zadovoljan, a da sačuva i smokvin list dostojanstva koje će otplaćivati buduće generacije? Razmišljajući o ovim nerešivnim političkim jednačinama predsednik Vučić se dosetio kako bi se moglo desiti da tih potomaka, koji treba da naslede državu lišenu muka i problema, moglo i da ne bude. Zato je odlučio da se pozabavi i nekim drugim, skrajnutim istorijskim zadacima, recimo natalitetom.

Vučić je objavio porazne statistike o tome kako je za dvadeset godina samo u Srbiji ostalo milion Srba manje. Sada predsednikovi saradnici razrađuju statistike po medijima. Dve trećine manje odeljenja učenika prvog razreda u školama 2003. godine! Srba će do 2060. u Srbiji biti 3,9 miliona! Predsednik čovek akcije, a ne nekakav profesor što živi sa mačkama ili brzi reformator koji je ipak sporiji od metka… On je odmah dao rešenje. Natalitet za prosečnog birača SRS-a (SNS-a) uvek je bio pitanje novca. Za sve ostalo odgovor je ili stegnuta šaka ili kažiprst u nosu. I predsednik je obećao mnogo novca za prvo, drugo, treće i, Bože zdravlja, četvrto dete. Vučiću, koji živi od izbora do izbora, naravno nije palo napamet da demografska politika u moderno doba kao preduslov zahteva duhovnu i moralnu obnovu. Da je neophodno da bude osmišljena složena i dugoročna demografska politika čije mere su samo jednim malim delom finansijske (više se radi na stvaranju preduslova za velike i funkcionalne porodice u modernizovanom, velikom selu i rasterećenom gradu, kojoj je na mnogo načina olakšano funkcionisanje i za koju je finansijska potpora samo trešnja na vrhu torte demografske strategije)… Koliko su obdaništa izgradile na izborima uspešne režimlije tokom proteklih šest godina? Da li može opstati nacija čija vlast najveću crkvu optužuje zavračanje?!

A šta je sa srpskim zemljama? Odavno je dokazano da Srbija čak ni u 19. veku nije imala visok priraštaj, nju su naseljavale stitine hiljada Srba iz Bosne, Herecegovine, Brda, Boke, Crne Gore, Metohije, Raške zemlje, Kosova, Makedonije… Kako da im pomogne režim koji ne želi ni da pita Mila Đukanovića šta je sa generalom naše žandarmerije i srpskim penzionerima zatočenim u crnogorskim zatvorima?

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *