Дилан скинуо ореол елити

Дилан скинуо ореол елити

17 октобра 2016

kul-dilan0_620x0

ЈУНАК романа „Грејт Џонс стрит“ америчког писца Дона Делила, објављеног 1973, је популарни музичар Баки Вандерлик, који се од обожавалаца и славе скрива у њујоршком Сохоу. Сматра се да је овај лик био директно инспирисан Бобом Диланом. Као озбиљан кандидат за овогодишњу Нобелову награду, помињао се управо Делило (иначе, добитник Пулицерове награде), али је живот изрежирао да она, ипак, оде у руке његовом јунаку.

Одлука Нобеловог комитета да највеће признање за књижевност додели аутору рок песама, а не неком коме је писање књига превасходни вид уметничког изражавања, управо је широм света отворила полемику да ли је награда отишла у праве руке, може ли се рок поезија изједначити са прозним и песничким стваралаштвом. Али, и шта од Диланових стихова остаје, ако му се одузму музика и харизма звезде, односно да ли песме који се певају обавезно имају мању уметничку вредност.

– Са чуђењем сам примио вест, не зато што не поштујем Дилана као уметника и музичара, а не ни зато што раније није било контроверзних одлука Нобеловог комитета – каже за наш лист Александар Јерков, професор Филолошког факултета. – Ипак, чини ми се да је одлука плод више воље да се угоди популарној култури, него великој песничкој уметности. Упркос томе, пре бих у овом случају поштовао оно што кажу моје млађе колеге, него што бих наводио своје мишљење. И Дилан је, ипак, песник.

Нобелова награда за књижевност Бобу Дилану јесте велико изненађење и лепа је прилика да медији ступе на сцену са анкетама и интервјуима, сматра Алексадар Јовановић, професор Учетиљског факултета и књижевни критичар:

– Тема је као поручена за њих – објашњава Јовановић.

– Боб Дилан је велико име поп културе и њему ова награда најмање треба. Није споран његов статус, а ни статус његових песама. Може се он поредити и са Хомером и са Сапфо, као што је урађено у образложењу, може се говорити о интертекстуалним везама његових текстова и о њиховој модерности. Није спорна његова величина, тај предивни спој музике и текста као у првим временима лирског певања, као што није спорна ни величина Леонарда Коена, Жака Брела, Арсена Дедића. Ни узбуђење са којим их слушамо.

Па, ипак, додаје саговорник, ова одлука тражи од нас да преиспитамо све оно што подразумевамо под књижевношћу, да „демократизујемо“ наше поимање уметности којој служимо читавог живота:

– На срећу, Нобелов комитет нема ту снагу, уз велику радост што ће многи млади људи заволети и боље разумети Боба Дилана – закључује Јовановић.

За Предрага Петровића, доцента Филолошког факултета, овакав избор директно је пољуљао традиционално поимање књижевности:

– Оваквом одлуком Нобелов комитет је желео вероватно да то схватање књижевности изведе из круга елитизма и окрене ка оном што је намењено широком аудиторијуму. Да са књижевности скине тај ореол академског, нечег што је намењено само елити.

На питање да ли је и међу рок песницима управо Дилан највећи, Петровић каже да је он у самом врху, али да не би требало заобићи ни Коена:

– Пре свега Дилан је награђен као фигура, неко ко је утицао на савремено стваралаштво, ко је репрезент једог доба, више него за чисто књижевну вредност његових текстова – тврди саговорник.

– Мислим да је Нобелов комитет у овом случају промишљено ишао на то да изазове шок и да награда за књижевност буде нешто о чему ће се полемисати, да буде тема у фокусу. Али, овај планирани инцидент се, чини ми се, неће поновити у скорије време.

РЕАГОВАЊА

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: КАО ФИЛИП ВИШЊИЋ

– СВОЈЕВРЕМЕНО сам, говорећи о Ђорђевићевој поезији, рекао да се Боб Дилан на српском каже Бора Чорба.
Саму одлуку Нобеловог комитета сматрам веома смелом, и свиђа ми се што прогнозери никада нису погодили коме ће награда бити додељена.

Боб Дилан је у ствари симбол новог модерног песништва, кад песници не само да пишу већ песме и изводе, певају и свирају. Тако да би наш Дилан, пре Боре Чорбе, био Филип Вишњић, који је можда такође заслужио Нобелову награду за песништво.

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ: СКАНДАЛ И ПОНИЖЕЊЕ

– ДОДЕЛА Нобелове награде Бобу Дилану за мене је највећи промашај у историји ове награде. Овај чин би се могао назвати скандалом.

Дилан не спада ни међу 50 највећих живих америчких песника. Ако је комитет (сачињен од шведских анонимуса) желео да награди америчког песника, могао је да се определи за Чарлса Симића, Роберта Гаса, Дениз Левертов, Џори Грејем… Жири је понизио, пре свега велике америчке песнике и велике светске писце.

АНА РИСТОВИЋ: ОПАСНА ПОЛИТИЗАЦИЈА

– ДИЛАН је сјајан кантаутор, али (баш као и Коен) и сјајан песник, са чијим песничким радом можда нисмо најбоље упознати.

Нисам заступник књижевног елитизма и не знам зашто се диже толика прашина. Нобелову награду за књижевност својевремено је добио Черчил, а прошле године једна новинарка.

Није неуобичајено да припадне људима из других области. Требало би више да нас брине њена политизација, јер се више и не додељује за саму књижевност.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



4 коментара

  1. padre says:

    Vi ste, bre, omađijani tom amerikom i za vas izgleda, ne postoji svet osim njih!Moš mislit, dobio nobela, jer je unapredio "amerićku poeziju", kao da ta postoji!

  2. padre says:

    Sledeče godine Marvel dobija nobela za "unapređenje amerićkog stripa"!Jeste, da to nije jedan "autor", ali ni EU nije pojedinac, pa je dobila nagradu za ono što bi mogla učiniti, kao Obama!

  3. Republika Srpska says:

    vrlo jednostavno; dilan je jevrej hazar i samo iz tog razloga je dobio pare od svojih.

  4. rabin smolej says:

    Tacno, mi Jevreji volimo pare, a Vi ih ne volite, pa posle kukate. A sta nejevreji vole, ima li toga???

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u