Đilasov svet

Đilasov svet

30 septembra 2013

zeljko-cvijanovic-vPiše: Željko Cvijanović

Kao onaj leptir iz budističke priče, koji umire i nema pojma o tome, već misli da umire svet, tako se i Dragan Đilas teško zabrinuo za Srbiju onog trenutka kad je smenjen. Okružen žutim Daltonima Nambijcem Šapićem i Žikom Paukom, Đilas je u oproštajnom obraćanju zaključio da je „Srbija krenula putem za koji se ne zna gde se završava“, rekavši još da nije „zaslužio“ da bude smenjen. Dramatiku situacije najbolje je ilustrovao Đilasov Balša Božović – eksperiment koji je pokazao na šta bi izašli Bidža&Raka da su rasli na Vračaru – dok je na Tviteru beležio istorijsku rečenicu: „Beograd ovo neće zaboraviti.“ Ajde!

Čim je počeo da razmišlja o politici, dakle uoči smene, Đilasu se naglo izbistrilo. A to će reći da je potpuno u pravu: da, Srbija jeste krenula putem za koji se ne zna gde se završava, samo što to nije bilo u utorak, već davno pre. Još onda, dok se Đilas spremao da sedne na gradski presto, a žuta ekipa punila Vikiliks dogovarajući u Američkoj ambasadi kako da razmeni Srbiju za jedan mandat u vlasti, ali onako kako samo oni znaju. Još onda dok su žuti isisavali pare iz budžeta Srbije i postali stranka čijih si 90 odsto funkcionera uvek mogao da uhapsiš, a da se ne ogrešiš ni o jedan božji zakon, jer su se među sobom razlikovali samo po tome da li su se iskusno pokrili papirima ili su lapali seljački. Još onda dok je Srbija bila na dobrom putu, a mejdžor izvlačio milione iz Telekoma Srpske, hvaleći se u medijima kako njegove firme u Srbiji ne rade sa državom jer je on častan čovek. Još onda dok je Srbija cvetala pod žutima, a on oglasima uvodio robovlasništvo u medije, da bi prvom prilikom kad je knut popustio bio udaren i popio patos pokazujući svoju staklenu bradu. Još onda kad je držao palčeve Vučiću i Dačiću dok su nastavljali žuti put sa Kosovom kršeći Ustav, da bi, kad su se dogovorili da ga smene, najednom shvatio da je Srbija na pragu diktature.

Đilas je iz vlasti izneo i mentalitet žutih stvaran poslednje decenije, prema kome je njima vlast pripadala stečenim pravom, pa je svaka vlast koja nisu oni i neprirodna i nelegitimna. Odakle se došlo do toga da je cela Srbija služila samo žutoj vladavini, dok je saglasnost sa tom vladavinom bila uslov opstanka svih nas na javnoj sceni.

Naravno, nije baš neki novinarski podvig podsećati nekog ko je tek sišao sa vlasti na to ko je i šta bio dok je čvrsto bio u sedlu. Zato ću pokušati da objasnim ovaj presedan. Pad sa vlasti najbolje je što je Đilasu uopšte moglo da se dogodi. Otišao je dovoljno bogat da ne samo da neće ništa faliti njegovoj deci, nego će imati dovoljno i da se bavi politikom. Još neko vreme će okajavati tako što će ga mediji provlačiti kroz blato, ali neće biti uhapšen. Okrenuće mu leđa i oni koji su verovali da će se s njim odmarati u gradskoj vlasti, dok naprednjaci ne urade poslove na koje su žuti gadljivi, a onda će je vratiti žutima, kojima jedino i oduvek pripada. Kako mu stvar stoji sa strancima, on najbolje zna, ali bar sad zna da ne mogu da mu daju ni blizu koliko je bio spreman da im isporuči.

Elem, nije to loš početak za nekog ko bi ozbiljno da se bavi politkom. Posebno ako mu je to prvi put, što bi Đilasu svakako bio. Učinio bi tako politici, i sebi, i Srbiji. Hoće li to uraditi? Neće, naravno, ali bilo bi šteta to mu ne reći. Zar mislite da danas oko njega ima ko da mu kaže zašto je dobro kad umire svet?

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *