Dinar je trebalo da se zove SRBLJAK

Dinar je trebalo da se zove SRBLJAK

27 januara 2014
srbKrajem novembra 1873. dinar je i zvanično postao deo svakodnevice Srbije, ali je malo poznato da je predlog Vlade Srbije bio da se valuta srpske države zove – srbljak.Poslanici su predlagali i imena dinar, stoparac, stopar, pa čak i franak, jer je francuska valuta bila sinonim za stabilnost.Presekao je ministar finansija Čedomilj Mijatović, koji je rekao da “ako je još car Lazar kovao novac pod imenom dinar, možemo i mi”.

Prvi put naziv dinar u srednjovekovnoj Srbiji nosio je novac Vuka Brankovića, poslednji je iskovan u vreme despota Đurađa Brankovića. U drugoj polovini 19. veka u zemlji su bile različite monete u opticaju (plaćalo se i austrijskim, mletačkim novčanicama) i bilo je potrebno da se taj monetarni haos sredi.Da bi dokazala državnost, iako tada i dalje u vazalnom odnosu prema Turskoj, Srbija u vreme kneza Milana Obrenovića 30. novembra 1873. donosi Zakon o kovanju srpske srebrne monete. Prvih desetak godina plaćalo se kovanim novcem, dok 2. jula 1884. godine nije emitovana prva srpska novčanica od 100 dinara.

– Stanovništvo je bilo nepoverljivo prema papirnom novcu i novčanicu su najčešće, primivši je na jednom šalteru, zamenjivali za „zvečeći“ novac na drugom, te ona često nije ni izlazila iz zgrade banke, ali je njen životni vek potrajao gotovo tri decenije – objašnjava Svetlana Miljanić, stručni saradnik za numizmatiku Narodne banke Srbije.

Pomoć u izradi prvih banknota pružila je belgijska narodna banka, pa je narod ovaj novac nazivao i “belgijanke”. Izgled domaće valute kreirali su i francuski umetnici Žorž Dival i Danijel Dipuje.

– Papirni novac je uglavnom nastajao u inostranstvu, a retka je bila prilika da se neko od domaćih umetnika nađe potpisan kao autor idejnog rešenja i crteža – kaže Aleksandra Živković, stručni saradnik za numizmatiku Narodne banke Srbije.

Tridesetih godina 20. veka izgled novčanica kreiraju znameniti slikari tog vremena. Najlepšima na ovim prostorima smatraju se i one iz 1934. i 1935. za koje je nacrte izradio Vasa Pomorišac, a njegovu novčanicu od hiljadu dinara iz 1934, iako nije bila u opticaju, Međunarodna organizacija za banknote uvrstila je u deset najlepših novčanica.

– Nacrt za prve novčanice u posleratnoj Jugoslaviji, koje za motiv imaju bistu partizana sa puškom o levom ramenu, dao je Đorđe Andrejević Kun – kaže Živkovićeva.

Serije novca koje NBS izdaje danas delo su zaposlenih u umetničkom studiju Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca Topčider.

Dinar jak kao franak

Na novčanicama Kraljevine Srbije postojala je praksa ispisivanja podataka na naličju na francuskom, diplomatskom jeziku Evrope tog doba.

– Dinar je imao punu konvertibilnost, i u to vreme bio je u paritetu sa frankom – sto dinara bilo je sto franaka. Ni Prvi svetski rat nije ga ozbiljno uzdrmao i tokom rata za 100 dinara moglo se dobiti 88 franaka – kažu u NBS.

(Blic)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *