ДИРЉИВ ОПРОШТАЈ ШВАЈЦАРСКОГ АМБАСАДОРА ОД СРБИЈЕ: „Моји Срби!“

DIRLJIV OPROŠTAJ ŠVAJCARSKOG AMBASADORA OD SRBIJE: „Moji Srbi!“

4 avgusta 2016

1Daniel-RuchPiše: Žan Danijel Ruh

Postoji li Srbin koji nije čuo za čuveno pismo Arčibalda Rajsa iz 1928. naslovljeno „Čujte, Srbi”? Za sedam godina života u Srbiji nisam sreo nijednog takvog. Arčibald Rajs je delio patnje sa srpskim narodom tokom Prvog svetskog rata i smatrao je da ima pravo, pa čak i dužnost, da Srbima govori kao prijatelj, „jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, celu istinu”. On u tom pismu analizira kvalitete i mane Srba, ponekad veoma oštro i lucidno. Mnogi moji prijatelji Srbi kažu da se ništa nije promenilo i da mane što ih je nabrojao osnivač Instituta za kriminologiju u Lozani postoje i danas. Mislim da preteruju – sa onim smislom za šalu na sopstveni račun koji je glavni začin vašeg humora.

Za gotovo dvadeset godina koliko se bavim Srbijom i njenim okruženjem, slušao sam mnogo Srba – sa planina i iz ravnica, iz gradova i iz sela. Slušao sam žrtve ratnih zločina. Njihov bol me dira, baš kao i osećanje nepravde koje ih možda prožima. Međutim, nipošto ne bih pomislio da imam pravo da delim savete – ili da kritikujem ovu ili onu crtu karaktera ili odliku vlasti. Nisam sa vama delio patnje – ali mislim da ih pomalo poznajem i razumem. Ni u genima ni u iskustvu ne posedujem dubinu vaše kulture i vaše istorije.

Ali video sam predele i ljude, osetio tugu napuštenih sela i bol onih muškaraca i žena koji gledaju kako im deca odlaze da se nikada više ne vrate. Razgovarao sam sa studentima iz Novog Pazara, Bujanovca ili Beograda koji sanjaju o budućnosti na nekom drugom mestu, u Evropi, Sjedinjenim Državama ili Australiji – što je dokaz da je model zapadnog društva i dalje podjednako privlačan kao i ranije. Susreo sam Švajcarce iz Srbije, koji su dobro integrisani u Cirihu ili Lozani, ali obožavaju da dođu u otadžbinu svojih roditelja prvenstveno da bi uživali u noćnom životu – provod nije jača strana Švajcaraca. I srećom, dolaze ovde. Bucmaste koverte koje guraju u džepove svojih rođaka pomažu da se živi malo bolje. Barem trista miliona godišnje, samo iz Švajcarske. Gotovo koliko čitava naša ekonomska i finansijska pomoć u poslednjih petnaest godina – a Švajcarska se nalazi među prva tri donatora Srbije.

Stoga nisam prestao da se pitam: ali zašto ti mladi ljudi koji za sebe ne vide srećnu budućnost u Srbiji tako često ostvaruju blistav uspeh u inostranstvu? Da li je za to kriva država koja ne zna da stvori uslove koji bude želju da se svoje vreme, svoja energija i svoj novac ulože ovde i sada? Da li je kriva administracija koja odvraća mlade ljude od angažovanja u sopstvenoj zemlji – budući da prosečan činovnik više voli da pokaže svoju moć nego da bude na usluzi? Da li je kriva zaraženost pomalo fatalističkim mentalitetom („Svi su isti i nikad se ništa neće promeniti”) koji navodi mlade mozgove da emigriraju? Ne znam. Ali demografski pad se odvija vrtoglavom brzinom i o tome bi ljudi morali da razmišljaju mnogo više nego o nekim drugim temama koje naduvava određena vrsta štampe koja vam vređa inteligenciju. Shvatam da je Kosovo deo slavne prošlosti Srbije. Ali kakva bi mogla da bude njena budućnost?

Jedan od prizora koji će me pratiti, kada kroz nedelju dana budem napuštao Srbije, jeste doček koji su vašem premijeru priredila dva pripravnika u plavim bluzama u fabrici u jednom ciriškom predgrađu. „Dobro nam došli, gospodine premijeru”, promrmljali su na srpskom kada je stigao srpski rukovodilac. „Vi ste naši!” Da, bila su to dva mlada čoveka srpskog porekla koja su bila na praksi u jednoj fabrici metalnih okvira za prozore i vrata. Danas su bez sumnje završili tu fazu obrazovanja, tako da ili rade za veoma pristojnu platu ili studiraju kako bi postali inženjeri. Možda razmišljaju i o osnivanju sopstvene firme. Kada ovlada svim etapama proizvodnje, čovek postaje inovativan i uspešan preduzimač. Otud centralni značaj sistema dualnog obrazovanja, koji je ključ ekonomskog uspeha Švajcarske (suprotno uvreženoj predrasudi, udeo banaka u švajcarskoj ekonomiji iznosi samo osam odsto) i koji bi mogao da postane ključ reindustrijalizacije Srbije.

Ako ponovo stvorite snažnu industrijsku osnovu, dakle solidnu privredu, moći ćete bolje da odolite protivrečnim pritiscima vaših moćnih suseda, bliskih ili dalekih. Takvo je barem naše iskustvo. I kada dođe trenutak, ući ćete u Evropsku uniju uzdignute glave. Na tome je Švajcarska radila u poslednje četiri godine. Takvu vam sudbinu želim.

(Politika)

KOMENTARI



9 komentara

  1. Beli Orao says:

    Malo ih je uskrenih a ovaj Svajcarac to sigurno jeste ! Srbi okrenite we oko sebe!!!

  2. Beli Orao says:

    Malo ih je iskrenih a ovaj Svajcarac to sigurno jeste ! Srbi okrenite se oko sebe!!!

  3. milan says:

    Trebaju proizvodnja, projektti, ali ne MMF(ovi), vec VLASTITI! Naci vlastiti financijski kapital.

  4. Barakuda says:

    Ne znam dali je Vučići pročitao oproštajno pismo ovog ambasadora, ali bi trebao barem znati da nisu prijatelji, oni koji te tapšu po ramenu i hvale, nego upravo oni, koji ti kažu istinu, pa kakva ona god bila ! na našu žalost, mi imamo prestavnike vlasti, koji su polupismeni, iskomplesirani, narcisoidni itd...itd i koji vole SAMO da ih tapšu po ramenu i hvale za raspad i rasprodaju sopstvene države !

  5. putar says:

    Hvala Vam, divni covece! Knjigu Vaseg sunarodnika, gospodina Rajsa sam procitao nekoliko puta. Najtuznija mi je cinjenica sto mi uvek procitano deluje kao da je napisano pre svega par meseci, a ne daleke 1928. Uvek kada promolim glavu vidim primer iz procitanog; korumpirane politicare koji kupuju sebi nekretnine po netrzisnim cenama, lenje i neucinkovite sluzbenike drzavnog aparata i mlade koji bi po cenu gazenja svog identiteta bez problema pristali da budu deo zapada, cak i kao posilni. Hvala Vam, Vasa ekselencijo na svajcarskoj britkosti i iskrenosti.

  6. Za Srbiju says:

    Čitam komentare, pa ne mogu da verujem kolika je srPska glupost. Koje proseravanje od teksta!!! Šta je on to konkretno uradio ili rekao u našu korist? Šiptari su finansirali tzv. Kosovo preko opranih para u Švajcarskoj. Tamo im je centrala. I danas im peru novac, kojim kupuju zemljišta i stanove po Srbiji. To je krvavi novac od srbskih organa. Da se ambasador nije pokajao zbog toga? Neka ostavi Arčibalda na miru (jedna lasta ne ćini proleće) i neka kaže koliko nas švajcarci mrze i koje poslove Srbi rade u Švajcarskoj.

  7. Sasulja says:

    Svicarci ne mrze Srbe a isto tako ih ne vole,ali cene vrlo visoko dobre i vredne radnike.Mi balkanci smo drugi svet,drugi je to mentalitet.Kada je rec o Srbiji i njenoj politickoj eliti ,pa njih briga za srpski narod,dajte molim vas ne fantazirajte.Dovoljno je samo da pogledate u kakvim limuzinama se voze ta gospoda,dok im narod bukvalno nema hleba da jede a za lecenje da i ne govorimo. A Jorgovanka se ponasa kao da je NBS njena privatna,a takvih je primera x.

  8. milutin says:

    Srbi svuda rade one poslove za koje su se školovali, koje umeju da rade! Naravno, potrebno je da postoji potreba za odgovarajućim profilom, pa ako se uklapate, nije ih briga jeste li Srbin, Kinez ili Rus! Nije važno koje je bole mačka, važno je da lovi miševe. Ovo drugo je sfera politike, a u njoj su odrođeni likovi, koji su svuda zasebna kasta, s tim da u razvijenim zemljama ne mogu da brljaju i kradu bahato kao kod nas. To je ostatak od kumunista! Mislite da nas vole Norvežani? Ne, oni vole on oga koga upoznaju, ko im vredi i doprinosi, na koga se mogu osloniti... nema tu simpatija, ni hleba koji se može jesti nezasluženo!

  9. Gale says:

    "I kada dođe trenutak, ući ćete u Evropsku uniju uzdignute glave". Pa što vi Švajcarci ne uđete?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *