ЂОКОВИЋ на путу да постане најуспешнији светски спортиста у целој историји

ĐOKOVIĆ na putu da postane najuspešniji svetski sportista u celoj istoriji

15 jula 2019

Piše: Jovo VUKELIĆ

NOVAK Đoković je osvojio danas, 14. jula, teniski Grend slem Vimbldon po peti put i tako po drugi put u karijeri je uspeo da odbrani titulu iz prethodne (2018) godine, što je posebno vredan sportski podvig. Pobedio je u finalu – u uzbudljivom i dugom meču – Rodžera Federera sa 3:2 u setovima (7:6, 1:6, 7:6, 4:6, 13:12)

I više od toga: osvojio je svoj 16 Grend Slem i približava se sve više dostizanju rekorda, od 20 grend Slem titula, koji trenutno drži Rodžer Federer.



U ovom sjajnom uspehu Đokovića nije omela ranija opuštajuća i zavaravajuća izjava iskusnog Švajcarskog asa „da on u ovim poznim godinama (u avgustu puni 38 godina) tenis igra prevashodno iz zadovoljstva i da ga toliko ne interesuju trijumfi i prvo mesto na ATP listi“

Kako smo konstatovali u našem tekstu s početka ove godine (28. januar) posle Đokovićevog trijumfa na Australijen openu – „može se slobodno zaključiti već na početku ove teniske sezone da će 32-godišnji Đoković po svim sportskim pokazateljima iskazivati nadmoć nad svojim protivnicima i u narednom periodu i da će se njegova era najboljeg među najboljima nastaviti sigurno bar do kraja 2019. godine“. (1)

Prva polovina teniske sezone je potvrdila igračku nadmoć srpskog tenisera nad ostalima i rezultat toga je ubedljiva prednost na ATP rang listi najboljih tenisera: Đoković je na tronu posle Vimbldona sa više od 4.000 bodova prednosti ispred najbližih rivala Nadala i Federera.

:::::::::::::::::::::::::::::::::

         Đokovićeva prednost

U oba glavna rivalstva – sa Federerom i Nadalom – Đoković je do sada bolji u međusobnim duelima.

Sa Nadalom je odigrao čak 54 meča i vodi sa 28:26.

 Sa Federerom je odigrao do sada 48 mečeva i vodi 26:22 u pobedama.

:::::::::::::::::::::::::::::::::

To mu omogućava mirniji i manje napet nastavak teniske trke do kraja godine, jer iako brani do Nove godine mnogo bodova, ne može ga realno stići na rang listi ni jedan rival, čak i da igra dosta slabije.

Velike vrline: Upornost i strpljivost

Pre nekoliko godina naš teniski stručnjak i poznati trener Goran Bubanj, govoreći o vanserijskom talentu i kvalitetima Đokovića rekao je – u jednom otrežnjujućem i pozitivnom smislu – da „Đoković ne može i ne treba da bude uzor mladim teniserima, jer je originalan, specifičan talenat sa nedostižnim darom za tenis“.

– On je neponovljiv, rađa se jednom u 100 godina, ali zato ima druge važne vrline kojima mladi sportisti i teniseri treba da teže: a to su njegova upornost i strpljivost, bez kojih ne bi postigao ove zapanjujući vredne sportske rezultate. Njegova borbenost, spartanska volja, i čelična upornost i strpljivost donele su mu najveće sportske podvige i trijumfe, titule i priznanja, isto toliko koliko i vanserijski talenat“.

Đokovićeva vera u sebe, u sopstvene vrenosti, uverenje da će uspeti, da je bolji od protivnika, da će pobediti, da je snažniji i jači je presudna u odlučujućim trenucima mečeva koje igra. To mu donosi mir i koncentraciju da nadjača protivnika i bude bolji od kvalitetnog rivala bar za nijansu.

Uz to Đoković ima, sa 32 pune godine, i bogato iskustvo iza sebe u igranju važnih mečeva i u borbi za velike titule, kod njega nema velike treme ni nervoze, koja bi ga ometala da igra u vrhunskoj formi. Nije ih imao ni sa 20 godina kada je počeo da osvaja prve velike turnire i masters titule.



Uz to, sve mu manje smeta tradicionalna nenaklonjenost publike na Zapadu, pa ga ni to ne ometa u njegovom trijumfalnom putu ka postizanju najvećih mogućih uspeha u tenisu. Naravno, godila bi mu veća podrška teniskih navijača, ali nju je teško očekivati, jer je im je ružna i neistinita slika i o Srbiji i Srbima decenijama usađivana u glave.

Iskrene potvrde velikih ambicija

Za razliku od neiskrenog Federera, Đoković ne krije svoje sportske ambicije i krajnje ciljeve: on javno i glasno izjavljuje da igra tenis zato da bi bio najbolji na svetu, da drži prvo mesto na ATP listi, da osvaja glavne Grend slem turnire i najjače turnire Masters serije. To Đoković neskriveno ističe i njegov iskreni odnos prema tom velikom sportskom cilju i dostignućima vredan je njegovog truda, požrtvovanja i odricanja.

U njegovoj već sada dugoj sportskoj karijeri koja traje deceniju i po, ako se računa od njegovog punoletstva, Đoković je nagomilao toliko pehara, titula, društvenih i sportskih priznanja, a onda i pohvala najkompetentnijih ličnosti i ustanova u svetu sporta i tenisa da će njegov budući muzej biti prava bogata riznica neverovatnih sportskih podviga za ponos njemu, njegovoj porodici i široj familiji, ali i Srbiji i svim građanima Srbije.

Srbi mogu biti ponosi na to što imaju ovakvog sportskog asa čija zvezda još nije na zalasku karijere i koji svojim dosadašnjim rezultatima konkuriše da bude najbolji sportista Srbije svih vremena. Za to mu je, naravno, potrebna i zlatna Olimpijska medalja.

A od naziva najboljeg tenisera na svetu do sada (svih vremena) deli ga svega još nekoliko Grend slem titula.

Da bi konkurisao za (virtuelnu) titulu najboljeg sportiste sveta ne samo u jednoj godini (to priznanje već je osvajao više puta) potrebna mu je sportska karijera duga još 2-3 godine u kojoj bi bio uspešan i u kojima bi osvojio još pet Grend slem turnira i postavio bi tada zaista skoro nedostižan rekord, koji će trajati mnoge decenije u budućnosti.

Đoković ima takve kapacitete da sve to može da ostvari i zato ga srpsko društvo, građani, ljubitelji sporta i posebno tenisa, a i država Srbija moraju podržati priznanjima i pohvalama, podrškom i aplauzima u njegovim vanserijskim naporima da bude najbolji među najboljima.

(Fakti)

KOMENTARI



7 komentara

  1. Ivana says:

    Kao sportist svaka čast kao čovek nula kao i njegov prijatelj ustaša Ivanišević pokatoličeni Srbin baš kao i 89% veliki Hrvatina.

    • Nikoletina says:

      Ako je on kao čovjek NULA koju bi ocjenu sebi dali? mislim koju zaslužujete.

      • persida says:

        Ovakav komentar se cesto srece i valja ukazati na njegovu sustinsku besmislenost. Ovde govorimo o javnoj licnosti, Novaku Djokovicu, koji se busa kao pravoslavac a saradjuje sa ustasama, dakle Novak je JAVNA licnost koja promovise odredjene vrednosti. Potpuno je deplasirano njega uporedjivati sa Ivanom jer ona u medijima postoji samo u nekim komentarima koje malo ko i cita. Dakle, odbrana Djokovica u vidu napada na njegove kriticare ne uspeva da odbrani Novaka od kritike, ona samo skrece sa jedne teme na drugu.

        • padre says:

          Nisam znao, da neko može da se busa, da je pravoslavac!

          • persida says:

            Pa, Novak se upravo busa, slika se sa krsticem sve vreme, reklamira krstic kao nesto sto je dobio sa Svete gore. Sve je to samo gordost i busanje, ali danasnjim Srbima je samo to interesantno. Kad bi se Hrist pojavio u danasnjoj Srbiji, bio bi lincovan na Terazijama. Ili Knez Mihailovoj. A Kuca cveca bi ostala, jer to je srpska religija.

        • padre says:

          Znači, pravi pravoslavac mora da mrzi?Ato sa ustašama jeisto, kao kad oni kažu da su Srbi četnici!

  2. Baja says:

    Covjek uzivo na Korčuli i nista vise. Skidam kapu Gospodinu!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *