ЂОКОВИЋ на путу да постане најуспешнији светски спортиста у целој историји

ЂОКОВИЋ на путу да постане најуспешнији светски спортиста у целој историји

15 јула 2019

Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

НОВАК Ђоковић је освојио данас, 14. јула, тениски Гренд слем Вимблдон по пети пут и тако по други пут у каријери је успео да одбрани титулу из претходне (2018) године, што је посебно вредан спортски подвиг. Победио је у финалу – у узбудљивом и дугом мечу – Роџера Федерера са 3:2 у сетовима (7:6, 1:6, 7:6, 4:6, 13:12)

И више од тога: освојио је свој 16 Гренд Слем и приближава се све више достизању рекорда, од 20 гренд Слем титула, који тренутно држи Роџер Федерер.



У овом сјајном успеху Ђоковића није омела ранија опуштајућа и заваравајућа изјава искусног Швајцарског аса „да он у овим позним годинама (у августу пуни 38 година) тенис игра превасходно из задовољства и да га толико не интересују тријумфи и прво место на АТП листи“

Како смо констатовали у нашем тексту с почетка ове године (28. јануар) после Ђоковићевог тријумфа на Аустралијен опену – „може се слободно закључити већ на почетку ове тениске сезоне да ће 32-годишњи Ђоковић по свим спортским показатељима исказивати надмоћ над својим противницима и у наредном периоду и да ће се његова ера најбољег међу најбољима наставити сигурно бар до краја 2019. године“. (1)

Прва половина тениске сезоне је потврдила играчку надмоћ српског тенисера над осталима и резултат тога је убедљива предност на АТП ранг листи најбољих тенисера: Ђоковић је на трону после Вимблдона са више од 4.000 бодова предности испред најближих ривала Надала и Федерера.

:::::::::::::::::::::::::::::::::

         Ђоковићева предност

У оба главна ривалства – са Федерером и Надалом – Ђоковић је до сада бољи у међусобним дуелима.

Са Надалом је одиграо чак 54 меча и води са 28:26.

 Са Федерером је одиграо до сада 48 мечева и води 26:22 у победама.

:::::::::::::::::::::::::::::::::

То му омогућава мирнији и мање напет наставак тениске трке до краја године, јер иако брани до Нове године много бодова, не може га реално стићи на ранг листи ни један ривал, чак и да игра доста слабије.

Велике врлине: Упорност и стрпљивост

Пре неколико година наш тениски стручњак и познати тренер Горан Бубањ, говорећи о вансеријском таленту и квалитетима Ђоковића рекао је – у једном отрежњујућем и позитивном смислу – да „Ђоковић не може и не треба да буде узор младим тенисерима, јер је оригиналан, специфичан таленат са недостижним даром за тенис“.

– Он је непоновљив, рађа се једном у 100 година, али зато има друге важне врлине којима млади спортисти и тенисери треба да теже: а то су његова упорност и стрпљивост, без којих не би постигао ове запањујући вредне спортске резултате. Његова борбеност, спартанска воља, и челична упорност и стрпљивост донеле су му највеће спортске подвиге и тријумфе, титуле и признања, исто толико колико и вансеријски таленат“.

Ђоковићева вера у себе, у сопствене врености, уверење да ће успети, да је бољи од противника, да ће победити, да је снажнији и јачи је пресудна у одлучујућим тренуцима мечева које игра. То му доноси мир и концентрацију да надјача противника и буде бољи од квалитетног ривала бар за нијансу.

Уз то Ђоковић има, са 32 пуне године, и богато искуство иза себе у игрању важних мечева и у борби за велике титуле, код њега нема велике треме ни нервозе, која би га ометала да игра у врхунској форми. Није их имао ни са 20 година када је почео да осваја прве велике турнире и мастерс титуле.



Уз то, све му мање смета традиционална ненаклоњеност публике на Западу, па га ни то не омета у његовом тријумфалном путу ка постизању највећих могућих успеха у тенису. Наравно, годила би му већа подршка тениских навијача, али њу је тешко очекивати, јер је им је ружна и неистинита слика и о Србији и Србима деценијама усађивана у главе.

Искрене потврде великих амбиција

За разлику од неискреног Федерера, Ђоковић не крије своје спортске амбиције и крајње циљеве: он јавно и гласно изјављује да игра тенис зато да би био најбољи на свету, да држи прво место на АТП листи, да осваја главне Гренд слем турнире и најјаче турнире Мастерс серије. То Ђоковић нескривено истиче и његов искрени однос према том великом спортском циљу и достигнућима вредан је његовог труда, пожртвовања и одрицања.

У његовој већ сада дугој спортској каријери која траје деценију и по, ако се рачуна од његовог пунолетства, Ђоковић је нагомилао толико пехара, титула, друштвених и спортских признања, а онда и похвала најкомпетентнијих личности и установа у свету спорта и тениса да ће његов будући музеј бити права богата ризница невероватних спортских подвига за понос њему, његовој породици и широј фамилији, али и Србији и свим грађанима Србије.

Срби могу бити поноси на то што имају оваквог спортског аса чија звезда још није на заласку каријере и који својим досадашњим резултатима конкурише да буде најбољи спортиста Србије свих времена. За то му је, наравно, потребна и златна Олимпијска медаља.

А од назива најбољег тенисера на свету до сада (свих времена) дели га свега још неколико Гренд слем титула.

Да би конкурисао за (виртуелну) титулу најбољег спортисте света не само у једној години (то признање већ је освајао више пута) потребна му је спортска каријера дуга још 2-3 године у којој би био успешан и у којима би освојио још пет Гренд слем турнира и поставио би тада заиста скоро недостижан рекорд, који ће трајати многе деценије у будућности.

Ђоковић има такве капацитете да све то може да оствари и зато га српско друштво, грађани, љубитељи спорта и посебно тениса, а и држава Србија морају подржати признањима и похвалама, подршком и аплаузима у његовим вансеријским напорима да буде најбољи међу најбољима.

(Факти)

KOMENTARI



7 коментара

  1. Ivana says:

    Kao sportist svaka čast kao čovek nula kao i njegov prijatelj ustaša Ivanišević pokatoličeni Srbin baš kao i 89% veliki Hrvatina.

    • Nikoletina says:

      Ako je on kao čovjek NULA koju bi ocjenu sebi dali? mislim koju zaslužujete.

      • persida says:

        Ovakav komentar se cesto srece i valja ukazati na njegovu sustinsku besmislenost. Ovde govorimo o javnoj licnosti, Novaku Djokovicu, koji se busa kao pravoslavac a saradjuje sa ustasama, dakle Novak je JAVNA licnost koja promovise odredjene vrednosti. Potpuno je deplasirano njega uporedjivati sa Ivanom jer ona u medijima postoji samo u nekim komentarima koje malo ko i cita. Dakle, odbrana Djokovica u vidu napada na njegove kriticare ne uspeva da odbrani Novaka od kritike, ona samo skrece sa jedne teme na drugu.

        • padre says:

          Nisam znao, da neko može da se busa, da je pravoslavac!

          • persida says:

            Pa, Novak se upravo busa, slika se sa krsticem sve vreme, reklamira krstic kao nesto sto je dobio sa Svete gore. Sve je to samo gordost i busanje, ali danasnjim Srbima je samo to interesantno. Kad bi se Hrist pojavio u danasnjoj Srbiji, bio bi lincovan na Terazijama. Ili Knez Mihailovoj. A Kuca cveca bi ostala, jer to je srpska religija.

        • padre says:

          Znači, pravi pravoslavac mora da mrzi?Ato sa ustašama jeisto, kao kad oni kažu da su Srbi četnici!

  2. Baja says:

    Covjek uzivo na Korčuli i nista vise. Skidam kapu Gospodinu!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u