DMITRIJ MEDVEDEV: Rusiji niko ne sme da preti niti da je kažnjava, sa njom je najbolje sarađivati

DMITRIJ MEDVEDEV: Rusiji niko ne sme da preti niti da je kažnjava, sa njom je najbolje sarađivati

21 marta 2014

medvedev1Rusiju niko ne može kazniti – upozorio je danas njen premijer Dmitrij Medvedev i naglasio da se sa njom može samo graditi „pravi odnosi“.

Praveći zbog Krima analogiju sa događajima iz avgusta 2008, kada je Zapad takođe oštro kritikovao Rusiju, Medevedev je naglasio:

„Dobro se sećam tog avgusta 2008. jer sam tada morao da donesem odluku o upotrevi Oružanih snaga na teritoriji druge države. A zatim i o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije. Teške su to odluke bile. Međutim, događaji koji su usledili, pokazali su: da drugog puta nije bilo”.

Dodao je da je „međunarodna zajednica” i tada rešavala – kako graditi odnose sa Rusijom.

„Treba priznati da su svi naši partneri tada, neka i sa naporom, ipak uspeli da nađu odmerenu liniju odnosa sa Ruijom. To je obezbedilo stabilan međunarodni razvoj u godinama koje su usledile, uključujući i rad u G8 na prevladavanju svetske ekonomske krize, rešavanje pitanja bezbednosti i regionalnih problema. Nadam se da će razum i danas pobediti” – naglasio je Medevedev.

Istovremeno je otkrio da takozvani „harkovski sporazum”, koji je bio potpisan sa predsednikom Ukrajine, može biti raskinut.

Prema rečima Medvedeva, Rusija od primene tog sporazuma ima izgubljenu korist u iznosu od 11 milijardi dolara.

„Smatram da je apsolutno primereno postaviti pitanje dalje svrsishodnosti izdvajanja Ukrajini sredstava iz našeg budžeta. Moramo videti šta se može učiniti u sudskom postupku i zatražiti raskidanje ugovora“ – predložio je Medvedev.

„Nema sumnje da su to oštre mere, ali s druge strane dokument ne postoji, a mi smo novac uplatili. Naši ukrajinski partneri treba da razumeju da se novac nikome ne daje džaba“ – istakao je ruski premijer.

Medvedev je objasnio da je po odredbama tog sporazuma Rusija produžavala rok boravka svoje vojno-pomorske baze u Sevastopolju na period duži od 25 godina. U tom sporazumu bilo je predviđeno da će RF za to davati kompenzaciju ukrajinskoj državi u vidu odustajanja od uzajamnih plaćanja.

„Ukrajinska država je zaradila negde oko 11 milijardi dolara, dok budžet Ruske Federacije ima izgubljenu dobit u istom iznosu“ – ukazao je ruski premijer.

Danas su se stekli uslovi da taj sporazum prestane da važi.

„Postoji međunarodno-pravni princip da sporazumi važe dok važe okolnosti na osnovu kojih su potpisani“ – objasnio je Medvedev i dodao latinsku sentencu: „Clausula rebus sic stantibus“ – klauzula promenjenih okolnosti.

Medvedev je još ukazao: „Ukrajina ima prilično veliki dug prema Ruskoj Federaciji, kako javni tako i korporativni. Smatram da ovaj novac ne možemo trošiti imajući u vidu da i u našem budžetu postoje teškoće“.

Ruski premijer je zaključio: „Uključujući 3 milijarde zajma koje smo nedavno odobrili u skladu sa sporazumima o otkupu ukrajinskih evropskih hartija od vrednosti u obliku zajma. Plus akumulirani dug Gazproma – od 2 milijarde dolara. Na taj način dug narasta do priličnog iznosa“.

Medvedev je sve ovo izložio i Vladimiru Putinu koji je odmah upitao: „O koliko se radi ukupno milijardi dolara? O 11 plus 5?“.

„Da, o 16 milijardi“ – potvrdio je ruski premijer.

Putin je na to primetio: „Dali smo popust za energente, odmah po potpisivanju sporazuma 2010. godine. Ali, učinili smo to unapred, imajući u vidu da je produžavanje ugovora o baziranju naše mornarice bilo potrebno produžiti od 2017. godine. To jest na neki način, taj novac smo dali kao avans“.

Medvedev je potvrdio da je to „upravo avans, imajući u vidu naše posebne sporazume za taj period“.

„U principu, mogli smo da ne uplatimo taj novac, ali smo ipak platili jer su to bili uslovi ugovora. Tako smo pomogli ukrajinskoj državi. Ali, imajući u vidu izmenjene okolnosti, ovaj avans se mora vratiti“ – zaključio je Medvedev.

Ruski predsednik se složio i rekao: „Istina, zaista ima za to osnova“.

Predložio da se sve „razmotri i izanalizira bez žurbe“ i naložio da se u sve uključi ruska diplomatija.

„Na kraju zajedno sa vladom podnesite predloge“ – zaključio je Vladimir Putin.

Suština harkovskog sporazuma

Sporazum o Crnomorskoj ratnoj mornarici potpisali su predsednici RF Dmitrij Medvedev i Ukrajine Viktor Janukovič 21. aprila 2010. godine u Harkovu. Na osnovu ovog dokumenta od 28. maja 2017. godine, sporazum između Ukrajine i RF o statusu i uslovima boravka Crnomorske ratne mornarice RF u Ukrajini bio je produžen na još 25 godina.

Nakon isteka ovog roka, sporazum bi se automatski produžavao na naredne petogodišnje periode -„ako ni jedna od strana ne upozna drugu, pisanim putem o prestanku ugovora – najkasnije godinu dana pre isteka roka važenja“.

Sporazum je predvideo da Rusija za Crnomorsku flotu od 28. maja 2017. plaća 100 miliona dolara godišnje.

Međutim, nakon ulaska Krima u sastav RF, Crnomorska ratna mornarica se nalazi u Rusiji, tako da Moskva više ne mora da plaća ove obaveze Ukrajini.

Cenovne olakšice za gas takođe će biti preispitane.

Ukrajinska strana je još u februaru ove godine – da bi vršila pritisak na Rusiju – stavljala do znanja da želi ukidanje Harkovskog sporazuma.

(Fakti.org)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Mitar says:

    Citirao bih našu staru uzrečicu ,,Ko neće svoga za svoga,hoće tuđeg za gospodara" Umjesto da se ukrajinci priklone braći i da se integrišu u bogatu i stabilnu zajednicu,odlučili su da krenu pogrešnim putem.EU i SAD će eksplotisati ukrajinske rude i minerale,instaliraće NATO rakete.Šta misle ukrajinci u slučaju rata, gdje ća nastati prva dejstva? Ukrajina će biti žrtvovana za ciljeve NATO alijanse. U pamet se braćo ukrajinci .... Iskren i srdačan pozdrav uz nadu za brzim otrežnjenjem, Prof.dr Mitar Lutovac

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *