Дневник заблуда: Музеј и споменик на раскрсници

Дневник заблуда: Музеј и споменик на раскрсници

10 маја 2017

Када је краљ Александар Први Карађорђевић одлучио да на Авали подигне Споменик Незнаном јунаку, срушио је динамитом 1934. године остатке историјски вредног средњовековног града Жрнова. Нови, монументални споменик, изведен према нацртима Ивана Мештровића, оштећен је у Другом светском рату.

И данас, седамдесет година после рата, оштећења нису санирана, а споменик је додатно девастиран черупањем уникатних канделијера. Недавно је најављена реконструкција чувеног Генералштаба у Београду “када буде средстава за то”. Убрзо, уследио је нови план. У јеку свакодневног затирања културе, када због “беспарице” и неодговорности у Београду деценијама не раде најзначајнији музеји, донета је одлука да буде “испуњен национални задатак” градњом новог културног здања.

На углу улица Немањине и Кнеза Милоша, на месту споменика културе под заштитом државе, Генералштаба архитекте Николе Добровића, на раскрсници без могућности паркирања и колског приступа већег броја посетилаца, биће изграђен Музеј српског средњег века и споменик владару Стефану Немањи.

Шта представљају музеј и споменик Стефану Немањи? Према представницима власти, то је испуњење дуга који имамо према оснивачу средњовековне српске државе и “окруњивању нечега што је савремени српски идентитет”.

Али, да подсетим, комплекс Генералштаба је најзначајније, светски познато дело архитектуре позног модернизма у Србији. Обликује физиономију савременог Београда и представља монументалан, најупечатљивији визуелни мотив града. Након тешког оштећења услед НАТО бомбардовања 1999, зграде Генералштаба су постале симбол страдања Србије и жртава које су пале током разарања Србије од Западне војне алијансе.

Генералштаб је порука свету. Овај комплекс је прст уперен у чело Западу и свима онима који затирући мале и беспомоћне народе виде војни, политички и економски успех. Генералштаб је крунски доказ о злочину који је учињен према Србији. То је поприште најстрашнијег злочина Запада у новијој светској историји.

О значају изградње новог музеја и споменика на месту Генералштаба говори податак да је у припреми међународни архитектонски конкурс, са првом наградом у изузетно високом износу одавно невиђених 50.000 евра.

Примера ради, на конкурсу за пројекат Макишког поља у Београду, обима чак четири милиона квадратних метара грађевинске површине и вредности инвестиције више од четири милијарде евра, прва награда је поражавајуће ниска – девет хиљада евра.

Невероватно је да за значајан међународни конкурс буде образована комисија од само три члана. То су: правник и политичар Никола Селаковић, етички некредибилни историчар и академик Љубомир Максимовић и вајар, приповедач и академик Светомир Арсић Басара. Ниједан међу њима није никада пројектовао било какав архитектонски објекат. Да не помињем пројектовање захтевних музеја.

Слободан Малдини

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u