Дневник заблуда: Српска награда страним делима

Dnevnik zabluda: Srpska nagrada stranim delima

9 januara 2017

kincl-monografija-za-novost_620x0

NAJAVIVŠI podizanje spomenika američkom umetniku Endiju Vorholu, aktuelna vlast je dala prednost interesovanju za strane kulturne vrednosti u odnosu na domaće. Marginalizujući sopstvene, mi se klanjamo tuđim velikanima, pa i onima nebitnim za razvoj naše kulture. A nedavno su dodeljene godišnje nagrade “Ranko Radović”, nazvane po poznatom novosadskom profesoru, teoretičaru arhitekture i nekadašnjem ministru za urbanizam Crne Gore. I kao što je strani umetnik dobio spomenik u Srbiji, ovogodišnja nagrada “Ranko Radović” dodeljena je stranim delima: monografiji u Srbiji nepoznatog hrvatskog arhitekte Branka Kincla u izdanju Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, i crnogorskom objektu helidroma u zaseoku Markovini kod Cetinja, autora Branislava Mitrovića. Nagrađena dela postavljaju brojna pitanja, pre svega o tome da li i zbog čega u Srbiji nije moguće naći jednu građevinu i jednu knjigu koje zavređuju nacionalnu arhitektonsku nagradu. Da li kod nas nema vredne produkcije, ili se radi o bojkotu domaćeg ili možda bojkotu nagrade “Ranko Radović”?

Ne iznenađuje da je u Hrvatskoj, odakle su političari proterali ćirilicu, nezamislivo da ikakvu nagradu dobije jedna srpska knjiga, pogotovo izdanje SANU. Ali, zabrinjava činjenica da SANU nikada nije izdala ijednu knjigu o arhitekturi. Ograničenih kapaciteta, srpska akademija svoj “Rečnik pojmova umetnosti” radi još od devedesetih, a do danas je izdala samo prvi tom i ne zna se kada će se pojaviti drugi. U graditeljstvu, poražavajuće je da u Srbiji ne postoji bar jedan objekat koji može kvalitetom da zavredi nagradu “Ranko Radović”!?

Radović je jedan od retkih arhitekata po čijem imenu je osnovana nagrada. Mnogi značajniji od njega, nakon što su preminuli pali su u zaborav. Ali, s obzirom na karakter ličnosti Ranka Radovića, ovakvo iznenađenje na dodeli njegove nagrade nije nezamislivo. Nepoželjan u Beogradu, angažovan je van njega, poznatiji u Crnoj Gori nego u Srbiji. Neprilagodljiv u akademskoj sredini, oslanjao se više na strane nego domaće vrednosti. Devedesetih, napustio je katedru na fakultetu u Beogradu i otišao u inostranstvo. Po povratku, mesto koje je ostavio bilo je popunjeno. Uvređen, formirao je nov departman za arhitekturu na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Za tu potrebu, pozvao je grupu poznatih arhitekata da mu se pridruže i uspostave program nastave. Onima koji su mu u tome pomogli odužio se tako što ih je otpustio, zamenivši ih njihovim studentima – neiskusnim diplomcima – koji su ekspresno proizvedeni u doktore i profesore. Prerana smrt sprečila ga je da izgradi ozbiljnu akademsku instituciju.

Danas se osnovano postavlja pitanje: budući da kod nas nije moguće pronaći ijedno delo vredno ove nagrade, da li ovakvo nacionalno arhitektonsko priznanje uopšte opravdava svoje postojanje?

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *