До 2100. године читава Флорида под водом

Do 2100. godine čitava Florida pod vodom

2 aprila 2015

rep-potop_620x0 765764NA najsevernijoj tački južnog ledenog kontinenta Antarktika, nedavno je izmerena najviša temperatura u istoriji – prijatnih 17 i po stepeni Celzijusa! Klimatolozi kažu da je to posledica globalnog zagrevanja i da se Antarktik neprekidno zagreva, oko tri stepena Celzijusa u poslednjih pola veka. Štaviše, nove studije pokazuju i da svake godine Antarktik gubi oko 310 kilometara kubnih leda, što bi moglo da uzrokuje opasno podizanje nivoa mora.

Ni na suprotnom zemljinom polu, na Arktiku, „stanje“ nije ništa bolje. Po rečima Jasminke Smailagić, načelnika Centra za klimatske promene Srbije i jugoistočne Evrope RHMZ, vrlo je verovatno da će ledeni pokrivač na Arktičkom okeanu nastaviti da se smanjuje i istanjuje kao i da će se prolećni snežni pokrivač severne hemisfere smanjivati kako globalne srednje temperature budu rasle tokom 21. veka. S pravom se zato sve češće čuje pitanje koliko može da se podigne nivo Svetskog mora i koji delovi sveta su najugroženiji.

– Globalno otopljenje je realno i u nekim delovima sveta se dešava brže nego u drugim – kaže Smailagićeva.

– Ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva ovom brzinom nivo mora do kraja 21. veka biće povišen za metar, a u nekim delovima sveta i do dramatičnih tri metra! A, ako se nivo mora u sledećem periodu bude podizao procenjenom brzinom, posledice će za mnoge zemlje biti katastrofalne.

Kako naša sagovornica kaže, ukoliko se nivo mora bude podizao ovom brzinom, najveći deo Floride, zajedno sa milionskim gradom Majamijem, do 2100. godine, biće potpuno potopljen!

– Do kog nivoa će se Svetsko more podići i da li će se zagrevanje Zemlje nastaviti u godinama koje dolaze u ovom trenutku niko sa sigurnošću ne može reći. Predviđa se da će temperatura Antarktika u narednih 50 godina sporo da raste. Očekuje se da će se svako povećanje stope topljenja leda barem delimično nadoknaditi povećanim snežnih padavina koje nastanu kao rezultat zagrevanja – objašnjava Smailagićeva.

Ona, ipak, naglašava da su posledice topljenja lednika, pre svega, gubitak zaliha slatke vode kao i raspadanje morskih struja, podizanje nivoa mora i gubitak polarnih staništa.

– Nekontrolisano zagrevanje atmosfere može imati nesagledive posledice po čovečanstvo. A, u najvidljivije efekte globalnog zagrevanja ubrajaju se sve češće pojave jačih uragana i oluja kao učestaliju pojavu poplava i suše u različitim regionima sveta – kaže naša sagovornica.

SRBIJA

– Naša zemlja takođe „oseća“ posledice klimatskih promena koje su izazvane globalnim zagrevanjem – kaže Jasminka Smailagić.

– Prema nekim projekcijama, klimatske osobine karakteristične za područje Grčke pomerale bi se ka severu, pa bi u našoj zemlji i regionu bio tip suvlje i toplije severnomediteranske klime. Takvi klimatski uslovi bi za mnoge delatnosti bili nepovoljniji u odnosu na sadašnje.

REKORDNE TEMPERATURE

Rekordno visoka temperatura na Antarktiku od 17 i po stepeni Celzijusa, izmerena je u utorak 24. marta, dok je prethodnog ponedeljka bilo 17,4 stepena. Pre ove, najviša temperatura na Antarktiku izmerena je 24. aprila 1961. godine i iznosila je 17,1 stepen Celzijusa.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *