ДОБРА ВЕСТ ЗА СРБИЈУ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ: Трамп започео обрачун са највећим српским непријатељима!

DOBRA VEST ZA SRBIJU I REPUBLIKU SRPSKU: Tramp započeo obračun sa najvećim srpskim neprijateljima!

15 februara 2018

Piše: Srđa TRIFKOVIĆ

TAKOZVANI Dosije Tramp-Rusija, takođe poznat kao Stilov dosije, privatna je zbirka 17 memoranduma koje je između juna i decembra 2016. godine sastavio Kristofer Stil, „bivši“ agent britanske obaveštajne službe MI6.

Sadrži tvrdnje o nezakonitim postupcima, pa i direktnoj zaveri, tima predsedničke kampanje Donalda Trampa i ruske vlade, pre i za vreme predsedničkih izbora u SAD novembra 2016.godine. Stil izričitoiznosi tvrdnje o navodnoj saradnji između vodećih Trampovih saradnika i ruskih funkcionera sa ciljem da utiču na ishod izbora u Trampovu korist.

Dosije sadrži niz nedokazivih tvrdnji skandalozne prirode, na primer o Trampovim orgijama sa ruskim prostitutkama u jednom moskovskom hotelu 2013. godine, kao i niz teških političkih optužbi koje su navodno Stilu saopštili njegovi moskovski kontakti iz samog vrha političkog i obaveštajnog aparata Rusije.

Potrebno je istaći da je Stil bio angažovan od strane demokrata – konkretno od strane kampanje Hilari Klinton i Demokratskog nacionalnog komiteta – preko američke firme Fjužn Dži-Pi-Es, sa zadatkom da proizvede dokument koji bi Trampa diskreditovao, a možda i podvrgao istražnom postupku.

Stil im je naravno isporučio ono što su hteli da vide. Međutim, kvalitet i pouzdanost njegovih tvrdnjipokazali su se tako slabim da taj materijal nije mogao da bude upotrebljen protiv Trampa dok je kampanja još trajala.

Obilje argumenata ukazuje da je reč o grubom falsifikatu.

Kao prvo, teško je verovatno da Stil u Rusiji ima pouzdane kontakte visokog nivoa (koje je u memorandumu označio samo velikim slovima), jer je on napustio svoj obaveštajni punkt u britanskoj ambasadi u Moskvi pre punih četvrt veka, i od tada nijednom nije posetio rusku prestonicu. Od tog vremena ključna ruska obaveštajna agencija SVR prošla je kroz mnoge personalne i organizacione promene, a naročito posle 2000. godine sa Putinovim dolaskom na vlast.

Malo je verovatno da Stil ima ma kakve dobre veze i pouzdane izvore u Moskvi posle toliko godina. Malo je izgledno da je čak i u vreme svog boravka u Moskvi, pre 25 godina, takve kontakte posedovao.

Nameće se obrnuto pitanje: da li je realno pretpostaviti da operativci ruske ili kineske obaveštajne službe u Vašingtonu imaju pouzdane izvore u Beloj kući, ili u vrhu Centralne obaveštajne agencije ili Federalnog istražnog biroa?

Sve i da je Stil posle toliko godina zaista održao neke kontakte, da li bi ti ruski insajderi zaista sarađivali sa „bivšim” britanskim obaveštajcem, pod nesumnjivo budnim okom svojih kolega, i time rizikovali svoje položaje, prihode, pa možda i slobodu?

Stilov poslodavac i direktor Fjužn Dži-Pi-Es Glen Simpson izneo je u Njujork Tajmsu od 2. januara ove godine tvrdnju da Stilovi izvori u Rusiji nisu bili plaćeni za svoje usluge. Nameće se očigledno pitanje:ako je Putinova vlada zaista imala za cilj da dovede Trampa u Belu kuću, zašto bi onda ovi „izvori blisko povezani sa Kremljom” (kako ih Dosije naziva) doprineli Stilovom projektu rušenja Trampa, bez ikakve finansijske ili političke koristi za sebe, i uz veliki lični rizik?

Sada znamo da je Stil imao i druge „izvore” za svoj dosije, od strane neimenovanih obaveštajnih službi trećih zemalja, ali pre svega iz kruga bliskih saradnika Hilari Klinton.

Deo „istraživanja” za Stila odradila je izvesna Neli Or, supruga visokog funkcionera Ministarstva pravde SAD Brusa Ora. Ona je bila angažovana od strane Fjužn Dži-Pi-Es-a da pomaže u prikupljanju i anonimnom širenju skandaloznih tvrdnji o Trampu i njegovim saradnicima. Gospođa Or, doktor ruskih studija sa Stenforda, očigledno je svoj plaćeni angažman uskladila sa svojim političkim ubeđenjima, što je i za očekivati od pripadnika vašingtonskog establišmenta.

Dodajmo da je bivši visoki insajder Klintonovskog klana, Dik Moris, koji poznaje način operisanja Klintonovih možda bolje od ma koga drugog, na Foks njuzu voditeljki Lori Ingram rekao da su Stilov dosije najvećim delom naprosto izmislili veterani prljavih trikova klintonovske kriminalno-političke mašine, Maks Blumental i Kodi Širer. Oni su potom angažovali „bivšeg” špijuna Stila, da bi kao Britanac i iskusni obaveštajac koji je i ranije imao neke kontakte sa američkim službama dao kredibilitet njihovim izmišljotinama.

Posle svakog terorističkog napada (u Evropi, u ostatku sveta to je folklor) sledi višednevna serija političkih analiza, razgovora u studiju i govorancija „stručnjaka“ širokog spektra – politikologa, (geo)stratega, stručnjaka za terorizam, bezbednost, arabistiku, islam, Bliski istok …. Sa isključivim i jasnim ciljem da široku javnost drže u potpunom mraku u pogledu toga šta se stvarno zapravo dešava. Zbog čega je postalo savršeno besmisleno pratiti te propagandističke besmislice u inače medijski „slobodnom“ svetu (da biste proverili stepen te slobode probajte da zvanični diskurs dovedete u pitanje s par zdravorazumskih pitanja i argumenata, pa da vidite kako ćete se provesti vi „populisti, igrači igre Nacionalnog Fronta i profiteri opravdane zabrinutosti i nezadovoljstva građana”). Bos po trnju. Znam o čemu pričam.
Analizom dovoljno reprezantivnog uzroka tih talk show ekspertističkih trućanja, došao sam do liste od pet najupornije ponavljanih političko korektnih liberal levih sranja:

1. Islam je religija mira

Ovo će vas iznenaditi, ali zapravo jeste. Jedino ne na način na koji vam ti silni stručnjaci i političari pokušavaju da objasne ponavljajući budalaštine koje su smešne apsolutno svima kojimaCNN nije spržio moždane ćelije – naime, da je islam miroljubiva religija a muslimani miroljubivi ljudi a da su teroristi neki zli momci koji su tu miroljubivu religiju oteli i zloupotrebili je za svoje mračne ciljeve. Za prosečnu ljudsku inteligenciju ovo je uvredljivije od priče o SAD kao globalnom zaštitniku ljudskih prava. Dovoljno je pogledati političku kartu sveta – gde god je islam, tamo nema mira. Islam je u sukobu sa svima apsolutno svuda na planeti gde muslimansko stanovništvo u ukupnom broju prelazi brojku od 5%, već sa 10% možete računati na opšti haos i nestabilnost. Štaviše, islam je u sukobu sa samim sobom, o čemu svedoče svakodnevni krvavi obračuni između šiita i sunita i napetost na relaciji Saudijska Arabija – Iran koja može da se otme kontroli svake sekunde kad Americi to bude bilo zgodno.

Kako je, onda, islam religija mira, i kako to sami muslimani mogu da izgovore a da ostanu mrtvi ozbiljni?

Kada zapadnjaci govore o miru i kada muslimani govore o miru, oni koriste istu reč ali misle na potpuno različite stvari. Za zapadnjake mir je nezavistan od bilo kakve ideologije, za muslimane on je nerazdvojiv od islama. Za muslimane reč je o miru koji se uspostavlja osvajanjem kojim će se nemuslimani svesti na građane drugog reda. Pošto je islam globalan i ne priznaje granice svom širenju, njegov oblik mira podrazumeva neprestano angažovanje u ratovima za osvajanje teritorija nemuslimana. Islamski mir je kao i Hitlerov mir – verovanje da svet nije dobro mesto bez Muhameda ili Adolfa, ili njihovih sledbenika koji će njime upravljati.

Dok većina ljudi mir vidi kao odsustvo rata, islam rat vidi kao sredstvo postizanja mira. GlobalnaPax Islamica je cilj džihada. Narodi koji pokušavaju da se odbrane od islamskog terora zapravo su „zlikovci“ jer sprečavaju mir. Jer teroristima je cilj mir koji može nastupiti samo onda kada njihove žrtve prihvate njihovu vlast.

Za muslimane mir je teološka kategorija. Politički mir za njih nije ništa drugo do privremeno primirje tokom koje stiču stratešku prednost. Jer mir mora biti teološki, što će reći nemuslimani moraju priznati supremaciju islama i kurana.

Eto, tako vam je islam religija mira. Znam, sumanuto je i teško za poverovati, ali je upravo ovako.

Islam, štaviše, svet deli na Kuću mira i Kuću rata ili Dar al-islam i Dar al-harb. Dar al-islam su sve zemlje pod muslimanskom vlašću u kojima se poštuje sveti islamski zakon. U njima nemuslimani mogu živeti uz dozvolu nemuslimana (u praksi, o čemu svedoči situacija u Islamskom kalifatu na Bliskom istoku, stavljeni ste pred izbor – preobraćenje ili smrt). Spoljni, još uvek nepokoreni svet zove se Dar al-harb u odnosu na koji je na snazi stalno stanje rata (sveti rat džihad).

2. Islamofobija

Druga, uporno ponavljana budalaština je priča o islamofobiji. Smešnija od priče o islamu kao religiji mira (u tumačenju političkih stručnjaka po kome je islam divan al mi nikako da to uvidimo i zavolimo ga) je priča o islamofobiji.

Samo postojanje te reči je statistički neopravdano a izraz je savršeno neadekvatan. „Islamofobija“ je, najprostije rečeno, sredstvo političkog terora zapadnih vlada prema sopstvenim građanima, kao i sredstvo medijske cenzure.

Anti muslimanski zločini iz mržnje svakako da postoje, ali je njihov obim i sadržaj toliko beznačajan u odnosu na sve zločine koje islam svakodnevno rutinski sprovodi po svetu da je postojanje posebne reči za njihovo opisivanje neopravdano. Posebno je reč „zločin“ prenaduvana jer se u najvećem broju slučajeva radi o ismevanju islama kao ideologije … takozvani “bacon hatecrimes” – bacanje slaninice u dvorišta evropskih džamija (što je opako taman toliko ko da ste menorom razbili prozor neke neonacističke političke organizacije ili razvili srpsku zastavu na trgu bana Jelačića), posprdne karikature sa Muhamedom i burkom kao temom, prezirni pogled upućen zabrađenoj muslimanki i njenih 18 potomaka jedan drugom do uva u javnom prevozu i slične stvari. Ništa nalik sistematskom muslimanskom genocidnom istrebljenju hrišćana i ostalih nemuslimana na Bliskom istoku (kako to da nemamo „hrišćanofobiju“, kao izraz bi bio potpuno opravdan?) ili epidemijskom silovanju Evropljanki od strane muslimana u mnogim evropskim prestonicama (među kojima Stokholm drži svojevrsni rekord). Ili, kako to da nemamo izraze tipa „koptofobija“ „feminofobija“ „sekularfobija“ ili „multikulturfobija“ kojima bi mogli da opisujemo pojave esktremne i otvorene mržnje muslimana prema Koptima, njihovu patološku mizoginiju, otvoren prezir prema demokratiji i multikulturnom društvu?

S druge strane, i ovo treba ponavljati onoliko puta koliko je neophodno, fobija je, u psihologiji, iracionalan strah od nečega. Ako vrištite i penjete se na stolicu kada u ćošku ugledate pauka, onda patite od arahnofobije – iracionalnog straha od paukova. Pauk vas neće pojesti. Ako ste na primer gej, hrišćanin (ili ateista), politički se zalažete za pluralističku demokratiju, onda je vaš strah od islama savršeno racionalan i ne može se ni u kom slučaju govoriti o fobiji. Islamski zakon, šerijat, za čije se uvođenje muslimani zalažu, prepisuje smrtnu kaznu za homoseksualnost, neverništvo (ili otpadništvo od vere) i ne priznaje bilo kakav drugi oblik političkog organizovanja osim teokratije.

Uostalom, ako smo bezrazložno islamofobični, kao što vas sa TV neprestano ubeđuju, čemu onda onoliki do zuba naoružani specijalci na ulicama evropskih prestonica?

3. Multikulturalizam i njegovi nedostaci

U paketu s pričom o islamofobiji ide i priča o neuspesima integracije i projekta multikulturalizma za koji smo krivi mi, zapadnjaci, a ne muslimani. Zbog toga što smo islamofobični i nedovoljno tolerantni i još nismo sagledali lepote islama i bezrezervno ga zavoleli (jer nisu to samo burke, noževi i salafisti već i čaj od nane i šareni tepisi) muslimani nisu uspeli da se integrišu u zapadno društvo i osećaju se odbačeno i frustrirano i iz te frustracije malo malo pa se negde raznesu (takođe su i nezaposleni pa se zbog toga isto raznose, što je verujem, svima razumljiva reakcija, jer sigurno da svako od nas poznaje nekog nemuslimana, frustriranog i nezaposlenog koji razmišlja da se kamionom zaleti u masu na trgu prilikom neke javne proslave).

Dakle, neuspeh njihove integracije je naša krivica uprkos prostoj činjenici da nigde, N-I-G-D-E, u muslimanskom svetu ne postoji ni ideja multikulture a kamoli da je negde ostvarena ma i u najskromnijem obimu. Onde gde su u manjini, puna su im usta demokratije i prava, tamo gde su u većini demokratija i prava se završavaju. Ukratko, islam ne samo da koncept multikulture ne poznaje, on se protiv njega aktivno bori.

Bosna, omiljeni primer evropskih islamolevičara (progresivno levim ili libertadima) kompatibilnosti islama sa sekularizmom, multikulturom i pluralističkom demokratijom, zapravo je dokaz za suprotno – koliko je lako (a i brzo) inače relativno do potpuno sekularizovane muslimane, srozati na nivo njihovih ideoloških sponzora. Bosna nije dokaz da je sekularni i multikulturni islam moguć, već upravo da islam ne priznaje taj koncept i jednom kad aktivira otvoreno neprijateljstvo prema njemu (kao Izetbegović u svojoj „Islamskoj deklaraciji“ u kojoj govori i o potrebi uspostavljanja muslimanske dominacije i oružjem ako je neophodno) sposoban je da relativno uravnoteženo i uspešno multikulturno društvo u rekordno kratkom roku pretvori u zgarište.

4. Radikalizacija (fundamentalisti, ekstremisti)

Jedna od najupornije ponavljanih medijskih mantri (dok vam korteks zaista ne utrne) je ona kako su teroristi radikalizovani, fundamentalisti i ekstremisti i ne treba ih nipošto i nikako mešati sa umerenim vernicima muslimanima. Ok, super. Ali, u odnosu na šta su se radikalizovali? Najbolji način da o jednoj religiji i/ili ideologiji (a islam nije samo vera već i zaokružena politička ideologija) doneseš sud jeste da vidiš kakvi su joj fundamentalisti, dakle oni koji se strogo drže fundamenata vere, a ne kakvi su oni koji tu religiju ne upražnjavaju. Fundamentalni budista, primera radi, postane strogi vegetarijanac koji život provede u manje više neprestanoj meditaciji. Fundamentalni pravoslavac se zamonaši. Kako to da ne postoji fundamentalni budista terorista? Pa tako lepo, takvi su fundamenti budizma. A svaki fundamentalni (radikalizovani, ekstremni) musliman postaje masovni ubica. Upravo zato što su takvi fundamenti islama. Kuran pruža nedvosmislenu ideološku podlogu terorizmu i ko god vam tvrdi suprotno ili vas svesno laže ili je glup (uvek sam u dilemi šta je od ova dva kad god čujem nekog medijskog politikologa da iznosi ovakvu tvrdnju).

Da, tačno je da postoje miroljubivi muslimani, ali ne postoji miroljubivi islam. Postoje muslimani koji su načela islama odbacili ili ih ne upražnjavaju ali nisu oni pravi predstavnici ove religije kako pokušavaju da vas ubede, već upravo njeni fundamentalisti.

5. Umereni muslimani

Ova mi je omiljena. Svaki put kad pišem o islamu a to je, da se ne lažemo, nikad afirmativno, ja se, naime, ogrešujem o umerene piece loving muslimane (a izgleda mnogi od vas poznaju upravo takve i upravo takve imaju u komšiluku i na radnom mestu), koje stigmatizujem i viktimizujem. U jednom se slažem, prve i najveće žrtve islama su sami muslimani i za to je dovoljno opet baciti pogled na političku kartu sveta i videti u kakvom su stanju većinski muslimanske zemlje. Međutim, imam mali problem s mitom o umerenim muslimanima (priča se da postoje). Dakle, kako se biva umeren u odnosu na izričitu kuransku naredbu da se nevernici ubijaju? Ili je prihvatiš ili odbaciš ili budeš umeren otprilike kao nacista koji te možda i ne bi baš poslao u konc logor, ali ne mrda da spreči onog što bi. Navodno, tako nas ubeđuju, umereni muslimani „najoštrije“ osuđuju terorističke akcije čije su žrtve najpre oni (jer strašniji je prekorni pogled od odrubljene glave). Gde ih osuđuju? A još više, gde ih najoštrije osuđuju? Kad ste videli demonstracije umerenih muslimana protiv islamskog kalifata, onako masovne i onako odlučne i žestoke kao kad izađu na ulice da ruše i pale zbog karikature o Muhamedu, svinjetine u školskoj kantini, zabrane nošenja burke ili izraelske intervencije u Cisjordaniji?

Naravno, bude tu i tamo ponekog mlakog saopštenja ili isceniranog protesta u kojima mediji poputCNN–a (kruži internetom baš takav snimak ovih dana posle napada u Londonu) poređaju nekoliko muslimanki i dečice i uvale im pripremljene transparente u ruke pa ih fokusiraju kamerom da ispadne da ih je nepregledna gomila, a ne šačica jada, ubeđujuđi nas kako oštro muslimani protestvuju. Ovde u Francuskoj ima jedan medijski imam, koji se ne skida sa TV posle svakog terorističkog napada koje on šatro osuđuje. Jednom je novinar, potpuno nesvestan toga šta nam zapravo oktriva, saopštio kako je taj imam uvek u pratnji agenata državne bezbednosti. A što?

Opet, „umereni“ muslimani su oni koji ili ne poznaju ili odbacuju učenja svoje vere, al to ne menja činjenicu da nema umerenog islama, što priču o umerenim muslimanima čini apsurdnom. Takođe, oni se boje (koga?) pa uglavnom ćute iako bi možda i hteli da se društveno angažuju, i konačno, upravo su oni taj nepresušni regrutni potencijal za buduće radikalizovane.

Ova epizoda sama po sebi ukazuje koliko su Trampovi protivnici, na čelu sa klanom Klinton, bili spremni na sve u pokušaju da spreče njegov izbor. Međutim, to je samo deo priče. Naime, Stilov „dosije“ –premda prepun neproverljivih laži, premda naručen a verovatno dobrim delom i napisan od strane kampanje Hilari Klinton i demokratskih operativaca – potom je uspešno upotrebljen od strane funkcionera Federalnog istražnog biroa (FBI) da dobiju odobrenje suda kako bi počeli da prisluškuju pojedince u Trampovoj kampanji.

To znamo jer se prethodno nepoznate činjenice nalaze u memorandumu koji su sastavili republikanski članovi Odbora za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma kongresa SAD koji je objavljen 2. februara.

Taj dokument sadrži ubedljive dokaze da je zavera „duboke države“ protiv Trampa bila daleko sveobuhvatnija i prljavija nego što se moglo pretpostaviti. Istovremeno, političari Demokratske stranke i njihovi pomagači u američkim medijima – što znači u redakcijama bukvalno svih vodećihdnevnih listova i TV kanala osim Foksa – učinili su sve što mogu da spreče objavljivanje tog dokumenta, nazvanog Nunsov memorandum po imenu kongresmena koji predsedava Odborom za obaveštajna pitanja, Devina Nunsa.

Oni su pritom tvrdili da je memorandum pristrasan i činjenično nepouzdan, da bi njegovo obnarodovanje nanelo veliku štetu američkoj nacionalnoj bezbednosti i da bi se time podrilo poverenje javnosti u FBI.

Uporno nastojanje medija da Nunsov memorandum zadrži oznaku „poverljivo“ posebno je zanimljivo kada se ima u vidu da su najtvrđi protivnici njegovog objavljivanja bili elitni dnevni listovi Njujork tajms i Vašington post, koji su se decenijama ponosili svojom ulogom u objavljivanju strogo poverljivih „Pentagonskih papira” (1971) i materijala koji su bili okidač afere Votergejt (1972).

Koje li ironije: na vrhu naslovne stranice Njujork tajmsa nalazi se parola „Sve vesti koje su dostojneštampanja”, dok se Vašington post diči sloganom „Demokratija umire u tami”. Međutim, onog časa kada jezapretilo raskrinkavanje uloge demokratskih operativaca i klintonovskih hitmena u udruženom zločinačkom poduhvatu sa obaveštajnim aparatom federalne države protiv Trampa, ti isti mediji postali su dosledni branioci navodnih državnih tajni, zaštitnici američke javnosti od uznemirujućeg materijala i branioci reputacije državnih ustanova.

Povrh svega, direktor FBI Kris Rej i zamenik ministra pravosuđa Rod Rozenstin lično su zahtevali od Trampovog šefa kabineta, generala Džona Kelija, da utiče na Trampa da se Nunsov memorandum ne objavljuje. Oni su potom medijima saopštili da se protive objavljivanju memoranduma, što je predstavljalo direktan pokušaj visokih državnih činovnika (koji su teoretski iznad politike) da pritiscima utiču na političke odluke izvršne vlasti.

Sada je izvesno da su naručioci i sastavljači bezvrednog Stilovog dosijea, videvši da operacija rušenja Trampa nije uspela, odlučili da fokus prebace na sabotiranje njegovog najavljenog pokušaja poboljšanja odnosa sa Rusijom. U tome su naišli na zdušnu podršku rusofobnih pobornika američke globalne dominacije iz redova obe stranke.

Istraga o navodnim vezama Trampove kampanje sa Rusima i ruskom uplitanju u američke izbore već mesecima paralelno teče kako pod specijalnim istražiteljem Robertom Milerom tako i na Kapitol Hilu, ali do dana današnjeg nema ni najmanjeg dokaza navedenih tvrdnji. Svejedno, u javnom diskursu današnje Amerike zavladao je stav da je rusko uplitanje činjenica van svake sumnje – i da je svako ko izražava i najmanju skeptičnost po tom pitanju ili kreten ili pritajeni Putinov agent.

Činjenice iznesene u Nunsovom memorandumu daleko su ozbiljnije od neuspelog pokušaja grupe Niksonovih operativaca da bez njegovog znanja stave prisluškivače u vašingtonsku kancelarijuDemokratske stranke, što je bio okidač Votergejta. Ovog puta reč je o direktno ilegalnim postupcima funkcionera Federalnog istražnog biroa, o kršenju njihove obaveze političke neutralnosti i poštovanja zakona, o gaženju ustavnih prava građana od strane onih koji bi trebalo da ih štite, posebno četvrtog amandmana Ustava SAD koji Amerikance teoretski štiti od „neosnovanih pretresa i zaplena”. Ovo naravno obuhvata izdavanje sudskih naloga za prisluškivanje koji nisu zasnovani na „jasno utemeljenim pretpostavkama”.

Upravo je ovo FBI učinio, zloupotrebljavajući Stilov „dosije“ u procesu dobijanja sudskog odobrenja za prisluškivanje funkcionera Trampove kampanje Kartera Pejdža. Nepotrebno je naglasiti da ni FBI ni Ministarstvo pravosuđa nisu saopštili tajnom sudu koji ta odobrenja izdaje da je dosije naručen i plaćen od strane Demokratske stranke i Hilari Klinton preko njenog advokata. Nisu naveli ni da je sam Stil,strani državljanin, visokim funkcionerima američkog Ministarstva pravosuđa poverio da je „očajnički rešen” da spreči Trampov izbor za predsednika.

Značajan element ove afere čine i bezbrojne zapenušeno antitrampovske sms–poruke koje su nedeljama razmenjivali agenti FBI koji su vodili istragu kako o korišćenju privatnog internet servera od strane Hilari Klinton za slanje strogo poverljivih poruka, tako i tvrdnji o „ruskim vezama” Trampovih saradnika. U tome je prednjačio ljubavni par Piter Strok i Linda Pejdž (oboje su inače u braku), potom prebačeni na druge funkcije.

Ne iznenađuje činjenica da je poslednjih sedmica desetak visokih funkcionera FBI i ministarstva pravde iznenada podnelo ostavke ili prebačeno na druge, manje važne položaje. Međutim, ozbiljno čišćenje Augijevih štala u srcu vašingtonske „močvare“ tek predstoji.

Ne treba sumnjati da će se tome aparat duboke države očajnički opirati.

Levo-liberalni establišment učinio je sve što može da se skandalozne činjenice sakriju od javnosti. Možemo samo zamisliti kako bi njegovi pripadnici reagovali da su državne agencije i bezbednosne službe koristile materijale Trampove kampanje da dobiju sudske naloge za prisluškivanje Hilari Klinton, ili da su visoki agenti FBI direktno angažovani na istragama vodećih kandidata razmenjivali poruke u kojima nju bezočno pljuju i nazivaju pogrdnim imenima.

Oni sada sa zebnjom očekuju drugi memorandum koji, kako saznajemo, priprema pomenuti Devin Nuns. Taj novi memorandum će verovatno otkriti prestupe politički motivisanih funkcionera Stejt departmenta i raskrinkaće drugi “dosije” o Trampovim vezama sa Rusima koji je pripremio Kodi Širer, politički aktivista blisko povezan sa klanom Klintonovih.

Istovremeno, sve je više zahteva republikanaca da se obustavi Milerova istraga o „ruskoj vezi“ Trampa i njegovih saradnika kao beznadežno kompromitovana.

Na kraju, ali ne poslednje, još je nepoznato šta je bivši predsednik Obama znao o prestupima FBI, kada je to saznao i da li je takve postupke odobravao. Isto pitanje treba da se postavi i u vezi sa njegovim bliskim saradnicima u Beloj kući i nizom drugih funkcionera koje je on imenovao.

Nema sumnje da je Obama upotrebio još uvek nedokazane tvrdnje o ruskom uplitanju u izbore: naveo ih je kao jedan od razloga za uvođenje dodatnih sankcija protiv Rusije, u poslednjim danima svog mandata decembra 2016. godine. To je direktno vodilo ka zaoštravanju obnovljenog hladnog rata između SAD i Rusije i dodatno je zatrovalo odnose sa Moskvom, čak i pre nego što je Tramp inaugurisan januara 2017.godine.

Ceo slučaj ukazuje na institucionalnu korumpiranost američkog političkog sistema i na sposobnost operativaca “duboke države” u federalnoj birokratiji, medijima, lobističkim mašinama i nekontrolisanim a prebogatim centrima moći (poput klana Klinton) da svojim mahinacijama izvrnu ruglu bezbroj puta ponavljanu tvrdnju da je američka demokratija svetionik čovečanstva.

Za Srbe u celini i za Srpsku posebno, svaki nagoveštaj Trampovog obračuna sa vašingtonskim establišmentom predstavlja potencijalno dobru vest.

Do sada za donosioce ključnih odluka u Vašingtonu (Tramp, Tilerson, Mekmaster, Matis), Balkan naprosto nije bio na dnevnom redu.

Birokratski aparat Stejt departmenta nastavio je da se ponaša u skladu sa stavovima zauzetim još pre četvrt veka, prema kojima su Srbi remetilački faktor i potencijalna produžena ruka Rusije i da ih treba suzbijati po svaku cenu. Bez kritičkog preispitivanja ustaljenih odrednica politike, Srbi iz Vašingtona nemaju ničem dobrom da se nadaju. Međutim, kontinuitet se i više od godinu dana po Trampovoj inauguraciji nastavlja, što je došlo do izražaja sa ulaskom Crne Gore u NATO. Sledeća na meti širenja Alijanse biće Makedonija, gde su prošle godine operativci SAD uspešno izveli promenu režima sa očiglednim ciljem da se osujeti realizacia „Turskog toka“ i jačanje kineskog prisustva u moravsko-vardarskoj dolini.

Ambasada SAD u Sarajevu istovremeno nastavlja da deluje kao de fakto autonomni zagovornik unitarizacije BiH, nezavisno od trezveno definisanih interesa Amerike.

Neizvesno je da li bi – i u kom roku – čistka u trajnom diplomatskom aparatu SAD dovela do Srbima željenog preispitivanja stavova i ciljeva američke politike na Balkanu. Izvesno je, međutim, da bez svestranih promena personala u strukturama vašingtonskog establišmenta neće biti ni promena kursa.

sveosrpskoj.com

KOMENTARI



9 komentara

  1. milos says:

    Ne lipsi magarce do zelene trave ...

    • Petar Pavlović says:

      Trpen, spasen.

  2. padre says:

    Dakle, ako sam dobro razumeo, za sve zlo, od krstaških ratova, crtanja granica lenjirom, "francuskog" Alžira, Iraka, Libije, Sirije su krivi zli muslimani!Pa to je zapravo taćno, da nema njih, ne bi bilo stotine hiljada mrtvih na bliskom istoku, Africi i još ponegde,ali oni zapeli, pa terorišu "dobri" zapad, koji se pokidao od napora, da jih civilizuje, a oni vračaju terorizmom!

    • doktrina soka says:

      Naravno gde god se nalaze muslici tamo tece krv,pa tako i treba bar ce se istrebiti smi,a ovamo svako svoga da cuva za sebe, sto je rekao Dudek"Ja sam si tebe izabral"!U HR seriji "Gruntovcani".

      • Velika Metla says:

        DŠ,a koju su to "hrišćansku"zemlju,državu,muslimani napali? Ja ću ti navesti dosta primera gde su tkzv "hrišćani"iz evrope i čemerike napali muslimanske države,a ti meni navedi SAMO JEDAN primer gde su muslimanske napale " hrišćanske"!(evropa i čemerika su sve samo ne hrišćanske)!

        • mirkula says:

          Da, da, u pravu si, nisu napadali hrišćanske zemlje - u novije vreme istorije. Ali pročitaj malo "knjige starostavne" pa ćeš videti da izosiš lažne tvrdnje... osim ako tvrdiš da Srbi, Bugari, Rumuni i Grci nisu hrišćani (a dolazili su i do Budimpešte i Beča). Albance ne pominjem jer oni koji nisu već bili, postadoše muslimani čim im dođoše Turci. Mora da su ti pokvareni Srbi izmislili Boj na Kosovu, danak u krvi, odvođenje žena i devojaka u ropstvo, seču knezova, nabijanja na kolac i sva druga mnogobrojna "dobročinstva" koja je ta milostiva veroispovest donosila našem narodu. Može ovde i jeda i druga strana da iznosi niz dokaza i ubeđenja ali činjenica je da većina tih, na izgled stvarno miroljubivih građana, odjednom menja stavove na poziv verskih vođa i od mirnih i dobrih komšija postaju bombaši samoubice, koljači i glavoseče.

  3. Zaharije Serak says:

    Nema nista bolje,pa evo ovo je "dobra " vijest.Nista nije tacno od ovoga sto ste napisali,naravno da je tesko dokazati nesto sto je Predsjednik Trump radio u Rusiji.To je normalno za Predsjednika Putina nesto sto se u odredjenom trenutku moze trgovati.Iznenadice se i Srbija i R.S. I Obrad Kesic koji ima najlaksi posao sto ja znam.Debele parice za nista,ali eto jos uvijek prolazi kod pacijenata

    • Zaharije Serak says:

      Sacekacemo gos.Mullera i ono sto on zna,a znace puno.Rusija ce jos i dalje da se povija pod sankcijama.Vrijeme prolazi,a Rusija bez tehnologije /pristupa/

      • doktrina soka says:

        Haha,Zaharije,ne beri brige,ima Rusija debelo iskustvo,kako neprijatelja nadigrati.Jos ces se ti cudom cuditi.Sta mislis da je istina samo ono sto ti skontas i cujes,e moj druskane mnogo ti toga ne kapiras.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *