Dobro da ministra kulture nisu oterali u Hag

Dobro da ministra kulture nisu oterali u Hag

18 juna 2013

zeljko-cvijanovic-vPiše: Željko Cvijanović

Kako se uopšte dogodilo da je ono što sebe toliko voli da zove kulturom postalo privreda reketa? Stvar je jednostavna: ako imaš neki festival, dovoljno je da od ministra kulture Bratislava Petkovića zatražiš pare. E, sad, pošto on još uvek u podrumu Ministarstva nije pronašao izvor nafte – iako mu je to jedina šansa da preživi – pa para nema, recept da se one izvuku još je jednostavniji. Javiš se Der Blitz-u, glasilu berlinske Srbije, toliko odanom srpskoj kulturi da će sigurno zapucati na sve što se kulturom bavi, još mrda, a ne drži da je Egizt njen apsolutni prioritet. (Da se ne lažemo, fotorobot sasvim odgovara Petkoviću).

Der Blitz nas je, dakle, u sredu uzbuđeno obavestio da je održavanje festivala Egzit „ugroženo“ iako su mu Vučić i Dačić obećali pare. Dinkić, međutim, kaže da nema. Ali da bi krivica našla pravog krivca, ovaj Serbische Zeitung navodi da je Vučić tražio da Mlađe uplati Egzitu, ali je ovaj rekao da nema, nego neka se obrati Petkoviću, možda je našao naftu u podrumu.

I, naravno, mučeni Petković će, čim otvori prozor, ugledati kulturne reketaše, spremne da mu objasne da njegov primitivni naprednjački mozak može da shvati šta je kultura samo ako ubaci pare u ono što oni zovu kulturom. Utoliko pre što je Petković u prvim danima svog mandata pokazao ambiciju da se zaista bavi formiranjem kulturnog modela u Srbiji i, pošto zbog toga nije završio u Hagu, red je da bude ponižavan i gažen u svakoj prilici. Sve dok ne nauči napamet da kasa Ministarstva služi da iz nje grabe svi koji rade na tome da kultura bude način da se ispuni ona čuvena šesta tačka nemačkog ultimatuma Srbiji.

Zato su samo koji dan pre pod Petkovićevim prozorom larmali momci iz džez-festivala Nišvil, kojima takođe nije dao pare, pa je direktor festivala izvesni Blagojević ministrov tvrdičluk nazvao „kriminalnim aktom“.

Da se razumemo, nisam protiv da postoje i Nišvil, i Egzit, i Guča, dobro je da Srbija ima takve žurke. Ali je neuporedivo važnije da ima Narodni muzej, koji nema gotovo celu deceniju, što će reći da Petković ima gde da trpa pare od one bede kojom Ministarstvo raspolaže.

Egzit i Nišvil su privatne firme, i red je da se tako i ponašaju. Kako kaže egzitovac Dušan Kovačević, „ekonomska dobit Srbije od inostranih posetilaca Egzita iznosi oko 15 miliona evra“. To je dobro, ali hajde da vidimo gde te pare završavaju? Stranci, kaže Kovačević, na Egzitu potroše toliko para za hotele, hranu, piće, i turističke obilaske Novog Sada. Lepo, ali zar je moguće da su novosadski hotelijeri i roštiljdžije takvi magarci da svake godine bar po milion i po evra ne daju momcima iz Egzita? Ko je toliko glup da ne da milion i po ako će samo koju nedelju kasnije da zaradi 15 miliona. Ako nisu pri kešu – a danas u Srbiji izgleda niko sem Petkovića nije – ima li na svetu banke koja neće kreditirati toliki profit?

Nema, banke u Srbiji i umeju i vole da zarade. Problem je, međutim, što Petković i srpska kultura od tih žurki nemaju ništa, osim što, u krajnjem rezultatu, subvencionišu dobri stari srpski roštilj. Jer Egzit kao i Nišvil nisu kultura. Oni su stvar turizma i zašto onda lepo ne oglobe lokalne turističke organizacije, naravno, tek pošto obiđu hotelijere, pljeskavičare i prodavce koka-kole.

Nije, međutim, taj reket bez svoje političke poente. Ako Petković da pare, opet neće biti za Narodni muzej i Filharmoniju. I, ako se sve to ponavlja dovoljan broj godina, Egzit će postati srpska filharmonija, Nišvil Narodni muzej a Karleuša Ivo Andrić. Pošteno govoreći, to jeste neka kulturna politika, samo što nije srpska. I to zna svako ko, umesto da spasava nacionalne institucije kulture, pumpa pare u festivale i privatne firme koje ih prave, obezbeđujući kintu za sebe, hotelijere i roštiljdžije.

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *